Asurdžija
Asurdžija (stari zanat) je naziv za majstora koji od barske biljke rogoza (ševar) izrađuje asure.[1]
Asurdžije su imale svoje radionice i kuće pored močvara gde im je materijal za rad (rogoz-ševar) bio nadohvat ruke. Asurdžije su proizvodile razne vrste asura u zavisnosti od potreba tržišta. Ovakve prostirke su se izrađivale u raznim veličinama, raznih debljina sa ukrasima ili bez ukrasa.
Asure se koriste kao zavese za sunce, kao prostirke u prostorijama ili kao prostirke za plažu.
Izrada[uredi | uredi izvor]
Izrada asure je težak posao zbog toga što prvo treba na močvarnom zemljištu iseći veliku količinu ševara. Posle sečenje treba odvojiti listove pa ih osušiti na suncu. Tek posle ovoga se pristupa konkretnoj izradi (pletenje i šivenje) prostirki.
Danas u našim krajevima ima veoma malo ljudi koji se bave proizvodnjom asura. Zbog jeftine radne snage i jeftine sirovine u novije vreme se asure masovno proizvode u Kini i izvoze u sve zemlje sveta.
Proces proizvodnje započinje sečenjem ševara koji slobodno raste u močvarnim predelima. Žetva ševara se obavlja jula ili avgusta, bere se samo zreo ševar, a zrelost se utvrđuje po žutoj boji. Ševar se nakon berbe klasira i uvezuje u snopove i takav doprema u radionicu. Snopovi se u radionici razvezuju i ševar se razređuje kako bi se dobro osušio. Bitna je cirkulacija vazduha, kako ne bi došlo do pojave buđi na stabljikama. Nakon sušenja ševar se seče na trake određenih dimenzija koje se pre pletenja potapaju u vodu i tako postaju elastične kako se ne bi lomile prilikom pletenja. Iz jedne stabljike se u proseku dobija četiri do osam traka. Šire trake se koriste za pletenje asura većih dimenzija, a uže za zembile, cegere i druge upotrebne ukrasne predmete. Pletenje se obavlja ručno, a od alata se koriste: sekač, nož, čekić, zaglavci i naravno razboj.