Berijev Be-4

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Berijev Be-4/KOR-2
Avion Berijev Be-4 (ili KOR-2)
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1941.
Uveden u upotrebu1942.
Statusneaktivan
Prvi korisnikSovjetsko mornaričko vazduhoplovstvo
Broj primeraka47
Dužina10,50
Razmah krila12,00
Visina4,05
Površina krila25,50
Prazan2.082
Normalna poletna2.760
Klipno-elisni motor1 h Švecov M-62 (9 cilindara)
Snaga1 h 746 kW
Maks. brzina na Hopt356 km/h
Dolet1.150 km
Plafon leta8.100 m
Brzina penjanja418 m/min

Berijev Be-4ili KOR-2 (rus. Beriev Be-4/KOR-2) je hidroavion koji je projektovala i izradila kompanija OKB Beriev (TANTK Beriev). Projektovan je kao izviđački avion sa 2 do 3 člana posade a služio je i za korekciju vatre pomorske i obalske artiljerije kao i za zaštitu teških ratnih brodova od neprijateljskih podmornica. Bio je to jednomotorni hidroavion sa radijalnim devetocilindričnim motorom Švecov M-62. Prvenstvena namena mu je bila da se može katapultirati sa teških ratnih brodova (krstarice i bojni brodovi)[1][2].

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Georgij Mihajlovič Berijev
Motor Švedsov M-62 aviona Berijev Be-4
Crtež aviona Berijev Be-4 u tri projekcije

Projekt izviđačkog hidroaviona predviđen za katapultiranje sa bojnih brodova odobren je 9. juna 1939. godine, a 31. jula 1939. godine je prebačen u OKB Beriev Taganrog. Idejni projekat je završen 7. avgusta. U ovoj konačnoj formi, KOR-2 (kasnije Be-4) je bio čamac visokog profila sa stubom i vazdušno hlađenim motorom M-63. Glavni projektant ovog aviona je bio Georgij Mihajlovič Berijev. U jesen 1940. prvi prototip KOR-2 je završen i poslat na letna ispitivanja. Avion je 8. oktobra izvršio svoj prvi let. Nekoliko meseci je potrošeno na fino podešavanje i priprema za državne testove. Ovu završnu proveru kvaliteta novog izviđačkog aviona izvršilo je osoblje Instituta za vojna istraživanja Ratne mornarice u Sevastopolju u periodu od 2. do 18. februara 1941. godine.

Paralelno sa radom na avionu rešavao se i problem sa katapultiranjem. OKB Berliev je imao iskustva sa svojim prethodnim avionom KOR-1. Međutim zbog toga što je avion KOR-2 bio znatno teži zahtevao je novi pojačani katapult. Lenjingradski pogon opreme za dizanje i transport napravio je katapult, ZK-2B koji je bio specijalno prilagođen za avion KOR-2[3].

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Tehnički opis napravljen na osnovu izvora[4][5]

Trup Konstrukcija trupa hidroavion Be-2 je potpuno metalni čamac monoplan napravljen po šemi letećeg čamca sa parasol krilom na pilonu i kratkim podupiračima. Na središnjem delu krila nalazila se gondola sa motorom. U prednjem delu trupa nalazio se kokpit za pilota i radiooperatera koji je u isto vreme bio i stražnji strelac. Kabina se grejala toplotom izduvnih gasova motora. Avion je imao mogućnost ugradnje duplih komandi za upravljanje avionom.

Pogonska grupa Za pogonsku jedinicu na eksperimentalnom KOR-2 izabran je jednoredni vazdušno hlađeni radijalni motor M-63 snage 1100 KS. sa trokrakom metalnom vučnom elisom. U gondoli motora, koja je locirana u središnji deo krila, nalaze se rezervoari za gorivo i rezervoar za ulje. Dodatni rezervoari za gorivo su naknadno ugrađivani u trup aviona kako bi se povećao radijus dejstva što je za pomorske avione veoma značajna karakteristika. U serijski proizvedene hidroavione Be-4 ugrađivan i su motori Švecov M-62 sa jednostepenim kompresorom.

Krilo se sastoji iz tri dela, središnji deo i dva konzolna dela krila. Konzolni delovi krila se mogu lako sklopiti i rasklopiti kako bi na brodu zauzimali što manje prostora. Ugao montaže konzolnih delova krila je 5 stepeni na dole. Gledano spreda, krilo izgleda kao "obrnuto galeb krilo" i oslanja se na pilon, koji je strukturno integralan sa čamcem. Na krilnim konzolama su sa donje strane pričvršćena dva neuvlačiva potporna plovka. Obrnuto galeb krilo je omogućilo da držači poptornih plovaka budu što je moguće kraći. Plovci su metalne konstrukcije i podeljeni su vodonepropusnim pregradama u tri odeljka. Da bi se smanjila brzina sletanja, na krilu su bili ugrađeni zakrilci. Eleroni su imali konstrukciju od duraluminijuma a presvlaku od platna.

Repne površine: vertikalni stabilizator i kobilica (trup) čine jednu celinu i potpuno su metalni. Horizontalni stabilizatori se nalaze na polovini visine vertikalnog stabilizatora i konzolno su pričvršćeni za njega. Kormilo pravca i dubine imaju metalni okvir i oblogu od platna. Kormila su opremljena trimerima i imaju aerodinamičku kompenzaciju i balansiranje težine. Upravljanje kormilom pravce se obavlja mehaničkim polugama a kormilima dubine kao i trimerima se upravlja pomoću čeličnih sajli.

Stajni trap ima tri točka dva su napred ispod krila a treći je točak koji se nalazi ispod repa aviona. Točkovi stajnog trapa kod ovog aviona služe umesto kolica za izvlačenje hidroaviona na suvo tlo. Ovaj avion nije amfibija koja je u stanju da sleće i poleće i sa suvog tla i vodenih površina. Po porinuću hidroaviona Be-4 u vodu, noge stajnog trapa koje su pričvršćene za bokove trupa se skidaju, da ne prave dodatni otpor avionu pri kretanju po vodi ili letu kroz vazduh.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Avion je bio naoružan sa jednim mobilnim mitraljezom ŠKAS kalibra 7,62 mm koji se nalazio u drugom kokpitu na obrtnom postolju kojim je rukovao izviđač-strelac.

Naoružanje aviona: Berijev Be-4
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 1 h ŠKAS (mob.)
Broj metaka 1 h 1.000 kom
Kalibar 7,62 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe 4 h 100 kg
Ukupna masa 400 kg
Broj tačaka za podvešavanje 4
Raketno naoružanje (rakete)


Verzije[uredi | uredi izvor]

Nije bilo različitih verzija ovih aviona

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Testitanje katapultiranja prototipa aviona Be-4 sa katapulta ZK-2B montiranog na baržu obavljeno je od 23. jula do 6. avgusta 1941. Prvi serijski avion Be-2 završen je 11. avgusta 1941. godine. Sve se ovo odvijalo filmskom brzinom jer je rat već počeo. U toku 1941 i 1942. godine proizvedeno je svega 6 abiona Be-4. Prekid proizvodnje aviona Be-4 se desio 1943. godine kad je došlo do preseljenjem fabrike aviona u Krasnojarsk gde je u toku 1944 i 1945 proizvedeno još 38 ovih aviona.

Mada su avioni Be-4 namenjeni kao brodski izviđački avioni u toku rata su se najčešće koristili kao bazni obalski izviđači i to na svim morima (Crnom moru, Baltiku, Severnom moru i na Pacifiku). Veliki doprinos ovih aviona je bio u zaštiti obale, potraga za neprijateljskim podmornicama i plutajućim minama. Sovjetski svez je u toku rata imao svega 6 krstarica koje su bile opremljene katapultima za izviđačke aviona. Posle rata ove avione su potisnuli helikopteri u funkciji brodskih izviđača, jer njima nisu bili potrebni glomazni uređaji za katapultiranje aviona[5].

Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ https://airpages.ru/eng/ru/kor2.shtml
  2. ^ http://www.airwar.ru/enc/sww2/be4.html
  3. ^ https://en.topwar.ru/95578-kor-2-be-4-udachnyy-samolet-kotoromu-ne-povezlo.html
  4. ^ Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR 1938-1950 gg. (na jeziku: ruski). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-03103-0
  5. ^ a b Zablotskiй A., Salьnikov A. Korabelьnый razvedčik dlя «bolьšogo morskogo i okeanskogo flota» // Aviaciя i Vremя : žurnal. — Kiev: AэroHobbi, 2005. — № 1 (76). — S. 4—12.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR 1938-1950 gg (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-03103-0. 
  • Zablotskiй A., Salьnikov A. Korabelьnый razvedčik dlя «bolьšogo morskogo i okeanskogo flota» // Aviaciя i Vremя : žurnal. — Kiev: AэroHobbi, 2005. — № 1 (76). — S. 4—12.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Berijev Be-4 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беријев_Бе-4&oldid=26822701”