Беријев Бе-200

С Википедије, слободне енциклопедије
Беријев Бе-200

Авион Беријев Бе-200
Авион Беријев Бе-200

Општи подаци
Намена путнички авион
Посада 2
Број путника 44 до 72
Порекло  Русија
Произвођач Фабрика Таганрог Беријев
Пробни лет 24.09.1998.
Уведен у употребу 31.07.2003.
Повучен из употребе у употреби
Статус активан
Први оператер  Русија ВВС и Аерофлот
Број примерака 19
Димензије
Дужина 32,00 m
Висина 8,90 m
Распон крила 32,80 m
Површина крила 117,40 m²
Маса
Празан 27.600 kg
Нормална полетна 41.000 kg
Погон
Број мотора 2
Физичке особине
Турбомлазни мотор 2 х Прогрес Д-436ТП
Потисак ТММ-а 2 х 73.55
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 700 km/h
Економска брзина 560 km/h
Долет 3.850 km
Плафон лета 8.000 m
Брзина пењања 780 m/min
 Портал Ваздухопловство

Беријев Бе-200 (рус. Бериев Бе-200) је авион амфибија који је пројектовала и израдила компанија ТАНТК Беријев. Пројектован као авион за гашење пожара, трагање и спасавање, поморске патроле, теретни и путнички превоз. Има капацитет од 12.000 литара воде, или до 72 путника у путничкој варијанти[1].

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Цртеж авиона Беријев Бе-200 у три пројекције
Мотор Прогрес Д-436 авиона Беријев Бе-200
Авион Беријев Бе-200 у акцији гашења пожара
Отворени резервоари за воду авиона Беријев Бе-200
Авион Беријев Бе-200 при полетању
Кокпит авиона Беријев Бе-200

На бази захтева потенцијалних цивилних корисника, ОКБ Беријев је пројектовао хидроавион-амфибију који је намењен за употребу у путничком и теретном саобраћају, гашење шумских пожара; цивилне службе спашавања; патроле за потребе рибарства или обалске страже. Авион је пројектован на бази авиона Беријев А-40 али са дупло мањом максималном полетном масом.

Формално одобрење за развој „Бе-200“, дато је 1990. године, а тим под вођством Александра Јавкина преузео је рад на пројекту. Фабрика у Таганрогу је 1991. године представила модел у пуној величини. Распад Совјетског Савеза је успорио, али није прекинуо радове на Бе-200. Први пробни лет прототипа обављен је 24. септембра 1998. године. Прототип је опремљен системом резервоара за воду за гашење пожара, који је првобитно био примењен на авиону Беријев Бе-12.

Први прототип Бе-200 приказан је на аеро салону у Паризу јуна 1999. године и привукао је велику пажњу. У наредних неколико година био је приказан широм света, а 2002. је тестиран други прототип овог авиона. Овај други прототип је заправо био претпроизводни модел који је у производњу ушао под ознаком Бе-200ЧС[2].

Технички опис[уреди | уреди извор]

Технички опис је направљен на основу извора[1][2].

Труп је потпуно металне конструкције то је уствари чамац са кобиличастим дном каскадног типа што олакшава авиону полетање због смањеног отпора. У трупу се налази кокпит за пилота и кабина за чланове посаде. Кабине посаде се греју топлотом издувних гасова мотора. Ова топлота се такође користи за одлеђивање виталних летних делова авиона. У зависности од намене авиона постоје различите верзије трупова. Путничка варијанта има компактан труп у коме се иза пилотске кабине налази путничка кабина са 72 седишта за путнике. Ова верзија трупа има прозоре у сваком реду седишта, двоја врата са леве стране трупа и излазна врата се обе стране трупа у случају опасности. Верзија авиона Бе-200ЧС намењена за вартогасне и спасилачке активности има труп у који се може сместити спасилачки чамац, седишта за посаду и резервоари са укупном запремином од 12 кубика воде, системом за пуњење и испуштање воде из резервоара. Овај авион на трупу са десне стране има велика врата димензија 2050 х 1750 mm намењена за испуштање спасилачког чамца у воду а са леве стране нормална врата са степеницама за укрцавање посаде.

Погонска група Авион покрећу два турбовентилаторска мотора Прогрес Д-436ТП који производе потисак при полетању од 73.55 kN сваки. Мотори се покрећу помоћу помоћног агрегата. Мотори су уграђени у гондоле које се налазе изнад задње ивице крила, па су њихови усисници ваздуха заштићени од продора воде чак и при високим таласима.

Крило се састоји од средишњег дела и два конзолна дела крила, два врха крила. По облику крило је стреласто, трапезастог облика са две рамењаче, попуно металне израде и основне (носеће) конструкције и облоге. Испод средишњег дела крила, одмах уз труп се налазе гондоле за смештај главних ногу и точкова стајног трапа. Крила су опремљена са увлачећим двопрорезним закрилацима који се налазе дуж целог распона крила, спојлерима и скретним летвицама које се налазе на предњој ивици и елеронима. При крајевима крила постављени су неувлачиви пловци који служе за повећање стабилности летелице на води.

Репне површине: састоје се од хоризонталног и вертикалног стабилизатора. Реп авиона је у облику слова Т. Хоризонтална репна површина је подесива у лету и састоји се од стабилизатора и кормила дубине. Вертикални реп се састоји од вертикалног стабилизатора и кормила правца. На кормилу правца је уграђен тример-серво компензатор.

Стајни трап је типа трицикл са потпуним увлачењем у току лету и приликом полетања и слетања на воду. Предња нога стајног трапа се увлачи у труп, а главне ноге у гондоле испод крила. Све ноге стајног трапа су опремљене системом за увлачћење и уљно пнеуматским амотизерима. На свим ногама стајног трапа су постављена по два точка са кочницама. Предња нога је ротирајућа (управљивља). Стајни трап омогућава слетање летелице на тло, а ако слети на воду обезбеђује самостално излазак из воде на обалу.

Верзије[уреди | уреди извор]

  • Бе-200 - Основни вишенаменски модел.
  • Бе-200ЧС - Вишенаменски модел модификован према захтевима руског Министарства за ванредне ситуације.
  • Бе-200Е - Верзија авиона Бе-200ЕС са натписима у пилотској кабини на енглеском језику.
  • Бе-200РР - Модел авиона са Ролс-Роијс моторима.
  • Бе-210 - Искључиво путничка варијанта намењена за превоз само људи.
  • Бе-220 - Варијанта намењена за поморску патролу.

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Први произведени примерак авиона Беријев Бе-200ЧС је испоручен Министарству за ванредне ситуације Руске Федерације 2003. године. Укупно са прототиповима је произведено 37 ових авиона (до 2023.)[3]. Овај авион је извезен у 5 земаља на четири континента.

Од 2003. године Бе-200 је учествовао у гашењу пожара у следећим земљама: Сардинија (Италија) 2004,2005., Португалија 2005,2007., Индонезија 2006 и 2015, Грчка 2007 и 2021, Азербејџан 2008, Израел 2010, Србија 2012 и 2013, Турска 2021 и 2023.

Земље које су користиле авион[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Бериев Бе-200”. 
  2. ^ а б „Beriev A-40, Be-200, & Be-103 Flying Boats”. 
  3. ^ „Реестр: Бериев Бе-200 ✈ russianplanes.net ✈ наша авиация”. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Butowski, Piotr (September 2020). "To be or not to Be-200?". Air International. Vol. 99, no. 3. pp. 92–97. ISSN 0306-5634.
  • Gordon, Yefim; Sal'nikov, Andrey; Zablotskiy, Aleksandr (2006). Beriev's Jet Flying Boats. Hinckley, UK: Midland Publishing. ISBN 1-85780-236-5.
  • Fojtík, Jakub. Berjev Be-200. Letectví a kosmonautika. červen 2020, roč. 96., čís. 6, s. 75, ISSN 0024-1156.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Беријев Бе-200 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беријев_Бе-200&oldid=26822699”