Vado (era)
Vado (和銅) je ime poslednje zvanične ere (nengo) Asuka perioda u japanskoj istoriji. Trajala je od januara 708. do septembra 715. Pre nje bila je Keiun era a posle nje prva era Nara perioda - Reiki.[1] Vladajući monarh bila je carica Genmej.[2][3]
Ime „Vado“ izabrano je kako bi se obeležio pronalazak nalazišta bakra i u okrugu Čičibu koji je sad deo moderne prefekture Saitama. Japanska reč za bakar je „do“ (銅) a glas „va“ bio je antički kineski naziv za Japan. Kombinacijom ta dva sloga dobijen je naziv za eru koja bi se mogla prevesti kao „japanski bakar“.[4][5]
Vado era je poznata i po kovanici vadokaičin (和同開珎), koja je prepoznata kao prva japanska moneta u istoriji.
Važniji događaji Vado ere[uredi | uredi izvor]
- 5. maj 708. (Vado 1): Novootkriveni bakar iz provincije Musaši je predstavljen carskom dvoru.[6]
- 708. (Vado 1, treći mesec): Fudživara no Fuhito (藤原不比等) je imenovan ministrom „udaidžinom“. Iso kami Maro postaje ministar „sadaidžin“.[7]
- 709. (Vado 2, treći mesec): Nastaje pobuna protiv vlasti u provinciji Mucu i Ečigo. Na mesta pobune poslate su vojne trupe.[7]
- 709. (Vado 2, peti mesec): Dolaze ambasadori iz Sile (danas deo Koreje) pružajući počasti domaćinima. Sastaju se sa Fudživarom No Fihitom i sa njim planiraju buduću saradnju.[8]
- 710. (Vado 3, treći mesec): Carica Genmej prebacuje prestonicu u Naru koja je tada bila poznata pod nazivom Heidžo-kjo.[5] Ova selidba planirana je još u poslednjim godinama Momuove vladavine ali je car umro pre nego što su poslednje pripreme obavljene.[7] U to doba običaj premeštanja glavnog grada nije bio stran i dešavao se skoro u svakoj vladavini, međutim car Momu ipak nije želeo da se preseli smatrajući Fudživara palatu, koju je izgradila carica Džito, svojim domom.[9]
- 711. (Vado 5, dvadesetosmi dan prvog meseca): O no Jasumaro završava delo Kodžiki.[10]
- 712. (Vado 5): Provincija Mucu se odvaja od provincije Deva.[7]
- 713. (Vado 6, treći mesec): Provincija Tamba odvaja se od provincije Tango. Provincija Mimasaka je odvojena od provincije Bizen, a provincija Hjuga od provincije Osumi.[7]
- 713. (Vado 6, drugi dan petog meseca): Carica daje naredbu svakoj pokrajini da uredi i dostavi carskom dvoru zapis o svojoj oblasti, kako bi se objedinilo etimološko poreklo geografskih naziva, popis proizvoda osobenih za tu zemlju kao i opis lokalne geografije uz predanja koja su se mogla čuti od staraca. Ovi zapisi nazivaju se Fudoki.[11]
- 713. (Vado 6): Proširen je put kroz Mino i Šinano provinciju, ali i kroz oblast Kiso koja je danas deo moderne prefekture Nagano.[7]
Nakon što je carica Genmej premestila prestonicu u Naru, ovaj grad ostaće glavni tokom sedam sledećih vladavima.[9] Iako je kratko vladala, abdicirajući u korist svoje ćerke, ostavila je značajan doprinos započevši Nara period koji se smatra važnim periodom kulturnog razvitka.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Wadō" in Japan encyclopedia. str. 1024; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Arhivirano 2012-05-24 na sajtu Archive.today
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du Japon. str. 63-65; Brown, Delmer et al. (1979). Gukanshō. str. 271
- ^ Varley 1980, str. 140
- ^ Brown & Ishida 1979, str. 271; Titsingh, pp. 63.
- ^ a b v Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon. (1959). The Imperial House of Japan. str. 56.
- ^ Titsingh 1834, str. M1 63
- ^ a b v g d đ Titsingh 1834, str. M1 64
- ^ Titsingh, pp. 64; Aoki (1989: 149)Aoki, Kazuo et al. (1989). Shin Nihon Koten Bungaku Taikei 12: Shoku Nihongi I. str. 149. (in Japanese).
- ^ a b Varley 1980, str. 140
- ^ Hioki 2007, str. 250
- ^ Hioki 2007, str. 253
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Hioki, Eigō.. Chronology of New National History, Vol. 1 (新・国史大年表. 第1卷 Shin kokushi dainenpyō. dai 1 kan). Tōkyō: Kokusho Kankōkai. . 2007. ISBN 978-4-336-04826-4. OCLC 676118585. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1959). The Imperial House of Japan. Ponsonby Memorial Society. OCLC 194887.
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Titsingh, Isaac (1834). Nipon o daï itsi ran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Japanski kalendar - ilustracije i dodatne informacije