Virtuelna učionica za učenje na daljinu
Virtuelna učionica za učenje na daljinu ili samo Virtuelna učionica je koncept koji se razvija od osamdesetih godina; Ovaj termin se pripisuje sociologu Starr Roxanne Hiltz-u [1] koja ga definiše kao "upotrebu kompjuterski posredovane komunikacije za stvaranje elektronskog okruženja sličnog oblicima komunikacije koji se obično javljaju u konvencionalnoj učionici".
Kroz ovo okruženje ljudi mogu pristupiti i razviti niz radnji koje su tipične za nastavni proces licem u lice, kao što su razgovor, čitanje dokumenata, izvođenje vežbi, postavljanje pitanja, rad u timu itd. Sve to na simuliran način bez fizičke interakcije između nastavnika i učenika.
U obrazovanju na daljinu virtuelna učionica ima radikalan značaj, jer je to prostor u kome je koncentrisan proces nastave i učenja, kao i učionica licem u lice u školi ili na univerzitetu. [2]
Korišćenje virtuelne učionice[uredi | uredi izvor]
Virtuelna učionica se može koristiti na dva načina:
- Kao dopuna učionici licem u lice.
- Za nastavu učenja na daljinu. [3]
Prednosti virtuelne učionice[uredi | uredi izvor]
Obrazovanje na daljinu se javlja kao obrazovni modalitet sa potencijalnim mogućnostima prilagođavanja promenama koje se dešavaju u društvu, uspostavljanju pedagoške prakse koja može da uzme u obzir modifikacije u individualnoj dinamici čina učenja, obim interaktivnosti koji dozvoljava nove elektronske mreže i pomeranje koje sve to predstavlja za upravljanje obrazovnim sistemima, u potrazi za većom fleksibilnošću, pokrivenošću i efikasnim sredstvima obezbeđivanja potrebnih načina socijalizacije. [4]
Virtuelna učionica se trenutno smatra najinovativnijim sistemom obrazovanja na daljinu, koji ima za cilj unapređenje komunikacije, podsticanje interaktivnog i personalizovanog učenja, kritičku analizu, naglašavanje timskog rada, putem Interneta (Rosario, 2007). [5]
Ugrađivanje informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u obrazovni proces omogućava nastavniku (fasilitatoru) i učeniku (učesniku) da se sretnu u virtuelnom okruženju, da sprovode aktivnosti koje pogoduju učenju, bez potrebe za ličnim susretom.
Među najvažnijim prednostima virtuelne učionice su:
- Značajno smanjuje troškove obrazovanja.
- Ne zahteva fizički prostor i sprečava ljude da putuju.
- To daje veće mogućnosti za učenje onima koji su najudaljeniji od centara za obuku.
- Omogućava pristup kursevima sa potpunom slobodom rasporeda.
- Kooperativno okruženje za učenje i rad.
- Brzo i tačno distribuirajte informacije svim učesnicima.
- Priprema studenta da se takmiči na tržištu rada na agilniji, brži i efikasniji način.
- Pretvorite virtuelnu nastavu u pravu opciju rada na daljinu .
- Dopunjen je, bez sumnje, edukacijom licem u lice i već poznatim didaktičkim osloncima.
U periodu preventivne i obavezne socijalne izolacije, obrazovne ustanove su u virtuelnim platformama pronašle saveznika da efikasno nastave sa radom. [6]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Cátedras de Excelencia 2010”. 2010. Arhivirano iz originala 17. 08. 2016. g. Pristupljeno 10. 11. 2015.
- ^ “La tecnología puede ser una aliada muy importante para la educación, pero la base fundamental es una propuesta de buena enseñanza. La buena enseñanza, es un proceso guiado, social y comunicativo. Su esencia consiste en la creación de un conocimiento compartido y la participación activa de los estudiantes como aprendices en los discursos disciplinares” (Mercer, N., 1996).
- ^ „El aula virtual: Usos y elementos que la componen”. ideals.illinois.edu. Pristupljeno 24. 10. 2023.
- ^ „educación para jóvenes y adultos en argentina Módulos”. Arhivirano iz originala 26 de octubre de 2017. g. Pristupljeno 25. 10. 2017. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|archive-date=(pomoć) - ^ „Las aulas virtuales como modelo de gestión del conocimiento”. 2007. Arhivirano iz originala 17. de 01. 2016. g. Pristupljeno 10. 11. 2015.
|first1=zahteva|last1=u Authors list (pomoć); Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:|archive-date=(pomoć) - ^ „Educar en Pandemia: Entre el aislamiento y la distancia social.” (PDF). Banco Interamericano de Desarrollo. Pristupljeno 15. 11. 2021.