Образовање на даљину

Из Википедије, слободне енциклопедије
Компјутери, чешће преносиви лаптопови и таблети су основа дигиталног образовања на даљину

Образовање или учење на даљину је поље образовања које се фокусира на методе учења и технологију с циљем да кроз њих, најчешће појединачно, пренесе знање ученицима који нису физички присутни у близини наставника или у традиционалним образовним установама, као што су школа или учионица. Описује се као „процес који омогућује приступ учењу и када су извор информација и ученик одвојени у простору, времену, или и у једном и другом“.[1] Курсеви на даљину који захтевају било какво физичко присуство настави (као на пример завршни тест), називају се хибридним[2] или комбинованим.[3]

Референце[уреди]

  1. ^ Honeyman, M; Miller, G (децембар 1993). „Agriculture distance education: A valid alternative for higher education?“. Proceedings of the 20th Annual National Agricultural Education Research Meeting: 67–73. 
  2. ^ Tabor, Sharon W. (пролеће 2007). „Narrowing the Distance: Implementing a Hybrid Learning Model“. Quarterly Review of Distance Education (IAP) 8 (1): 48–49. ISSN 1528-3518 Приступљено 21. 9. 2012.. 
  3. ^ Vaughan, Norman D. (2010). „Blended Learning“. In Cleveland-Innes, MF; Garrison, DR. An Introduction to Distance Education: Understanding Teaching and Learning in a New Era. Taylor & Francis. стр. 165. ISBN 0‐415‐99598‐1 Приступљено 21. 9. 2012.. 

Литература[уреди]

  • Vaughan, Norman D. (2010). „Blended Learning“. In Cleveland-Innes, MF; Garrison, DR. An Introduction to Distance Education: Understanding Teaching and Learning in a New Era. Taylor & Francis. стр. 165. ISBN 0‐415‐99598‐1 Приступљено 21. 9. 2012..