Vorenova komisija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Naslovna strana finalnog izveštaja

Predsednikova komisija o Atentatu na predsednika Kenedija, poznata nezvanično kao Vorenova komisija, je bila komisija koju je 29. novembra 1963. uspostavio Lindon Džonson kako bi rasvetlila atentat na predsednika Sjedinjenih Država Džona Kenedija, koji se dogodio 22. novembra 1963.[1] Sa punim izveštajem na 888 stranica, predsednik Džonson je upoznat 24. septembra 1964,[2] a javnost tri dana kasnije.[3] Zaključak komisije je bio da je Li Harvi Osvald delovao sam prilikom izvršavanja atentata na Kenedija i ranjavanja guvernera Džona Konalija,[4] i da je Džek Rubi delovao sam prilikom ubistva Osvalda.[5] Nalazi komisije su se pokazali kontroverznim i kasnije studije su ih i opovrgavale i podržavale.

Komisija je svoje nezvanično ime - „Vorenova komisija“ - dobila po svom predsedavajućem, predsedniku Vrhovnog suda Erlu Vorenu. Sudeći po objavljenim transkriptima telefonskih razgovora predsednika Džonsona, neki bitni zvaničnici su se protivili formiranju takve komisije a nekoliko članova Komisije je uzelo učešće u njenom radu uz ogromno negodovanje.[6] Jedna od njihovih glavnih rezervi je bila ta da će Komisija na kraju stvoriti više kontroverzi nego konsenzusa, i ti strahovi su se pokazali opravdanim.[6]

Metod[uredi | uredi izvor]

Komisija se sastajala uglavnom iza zatvorenih vrata, ali se nije radilo o tajnim sastancima.

„Potrebno je razjasniti dve zablude u vezi sa saslušanjima Vorenove komisije… saslušanja su bila zatvorena za javnost osim ako su svedoci koji su dolazili pred komisiju zahtevali otvoreno saslušanje. Niko osim jednog svedoka… nije zahtevao otvoreno saslušanje… Drugo, iako su saslušanja (izuzev jednog) održavana iza zatvorenih vrata, ona nisu bila tajna. Na tajnom saslušanju, svedoku se nalaže da ne sme da oda sadržaj svog svedočenja bilo kojoj trećoj strani, i svedočenje nije dostupno javnosti. Svedoci koji su se pojavljivali pred Komisijom su bili slobodni da ponove šta su rekli kome god su hteli, i sva njihova svedočenja su kasnije objavljena u prvih petnaest tomova koje je sastavila Vorenova komisija.“[7]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Baluch, Jerry T. (30. 11. 1963). „Warren Heads Probe into Assassination”. Pittsburgh Post-Gazette. Associated Press. 
  2. ^ Mohr, Charles (25. 09. 1964). „Johnson Gets Assassination Report”. The New York Times. str. 1—. 
  3. ^ Roberts, Chalmers M. (28. 09. 1964). „Warren Report Says Oswald Acted Alone; Raps FBI, Secret Service”. The Washington Post. str. A1. 
  4. ^ Lewis, Anthony (28. 09. 1964). „Warren Commission Finds Oswald Guilty and Says Assassin and Ruby Acted Alone”. The New York Times. str. 1. 
  5. ^ Pomfret, John D. (28. 09. 1964). „Commission Says Ruby Acted Alone in Slaying”. The New York Times. str. 17. 
  6. ^ a b Beschloss, Michael R. (1997). „Taking charge: the Johnson White House tapes, 1963-1964”. New York: Simon & Schuster. 
  7. ^ Bugliosi 2007, str. 332.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bugliosi, Vincent (2007). Reclaiming History: The Assassination of President John F. Kennedy. New York, NY: W.W. Norton & Company, Inc. ISBN 978-0-393-04525-3. 
  • Hurt, Henry. Reasonable Doubt: An Investigation into the Assassination of John F. Kennedy. New York: Holt, Rinehart, and Winston, 1985.
  • Inquest—The Warren Commission and the Establishment of Truth, Edward Jay Epstein, 1966, Viking Press. This book was originally a master's thesis. It discusses the formation of the Warren Commission, its members and their responsibilities.
  • McKnight, Gerald D. Breach of Trust: How the Warren Commission Failed the Nation and Why. Kansas: University Press, 2005. McKnight's thesis is that President Johnson, J. Edgar Hoover, the Justice Department, the Secret Service, the U.S. Navy, the CIA, and the Warren Commission were all, from the very beginning, determined to cover up the assassination.
  • Kelin, John (2007). Praise from a Future Generation: The Assassination of John F. Kennedy and the First Generation Critics of the Warren Report. San Antonio, Texas: Wings Press. ISBN 978-0-916727-32-1. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vorenova komisija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Воренова_комисија&oldid=27558159”