Воренова комисија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Насловна страна финалног извештаја

Председникова комисија о Атентату на председника Кенедија, позната незванично као Воренова комисија, је била комисија коју је 29. новембра 1963. успоставио Линдон Џонсон како би расветлила атентат на председника Сједињених Држава Џона Кенедија, који се догодио 22. новембра 1963.[1] Са пуним извештајем на 888 страница, председник Џонсон је упознат 24. септембра 1964,[2] а јавност три дана касније.[3] Закључак комисије је био да је Ли Харви Освалд деловао сам приликом извршавања атентата на Кенедија и рањавања гувернера Џона Коналија,[4] и да је Џек Руби деловао сам приликом убиства Освалда.[5] Налази комисије су се показали контроверзним и касније студије су их и оповргавале и подржавале.

Комисија је своје незванично име - „Воренова комисија“ - добила по свом председавајућем, председнику Врховног суда Ерлу Ворену. Судећи по објављеним транскриптима телефонских разговора председника Џонсона, неки битни званичници су се противили формирању такве комисије а неколико чланова Комисије је узело учешће у њеном раду уз огромно негодовање.[6] Једна од њихових главних резерви је била та да ће Комисија на крају створити више контроверзи него консензуса, и ти страхови су се показали оправданим.[6]

Метод[уреди]

Комисија се састајала углавном иза затворених врата, али се није радило о тајним састанцима.

„Потребно је разјаснити две заблуде у вези са саслушањима Воренове комисије… саслушања су била затворена за јавност осим ако су сведоци који су долазили пред комисију захтевали отворено саслушање. Нико осим једног сведока… није захтевао отворено саслушање… Друго, иако су саслушања (изузев једног) одржавана иза затворених врата, она нису била тајна. На тајном саслушању, сведоку се налаже да не сме да ода садржај свог сведочења било којој трећој страни, и сведочење није доступно јавности. Сведоци који су се појављивали пред Комисијом су били слободни да понове шта су рекли коме год су хтели, и сва њихова сведочења су касније објављена у првих петнаест томова које је саставила Воренова комисија.“[7]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Baluch, Jerry T. (November 30, 1963). „Warren Heads Probe into Assassination“. Pittsburgh Post-Gazette. Associated Press. 
  2. ^ Mohr, Charles (25. 9. 1964.). „Johnson Gets Assassination Report“. The New York Times: pp. 1-. 
  3. ^ Roberts, Chalmers M. (28. 9. 1964.). „Warren Report Says Oswald Acted Alone; Raps FBI, Secret Service“. The Washington Post: pp. A1. 
  4. ^ Lewis, Anthony (28. 9. 1964.). „Warren Commission Finds Oswald Guilty and Says Assassin and Ruby Acted Alone“. The New York Times: pp. 1. 
  5. ^ Pomfret, John D. (28. 9. 1964.). „Commission Says Ruby Acted Alone in Slaying“. The New York Times: p. 17. 
  6. ^ а б Beschloss, Michael R. (1997). „Taking charge: the Johnson White House tapes, 1963-1964“. New York: Simon & Schuster. 
  7. ^ Bugliosi 2007

Литература[уреди]

  • Bugliosi, Vincent (2007). Reclaiming History: The Assassination of President John F. Kennedy. New York, NY: W.W. Norton & Company, Inc.. ISBN 978-0-393-04525-3. 
  • Hurt, Henry. Reasonable Doubt: An Investigation into the Assassination of John F. Kennedy. New York: Holt, Rinehart, and Winston, 1985.
  • Inquest—The Warren Commission and the Establishment of Truth, Edward Jay Epstein, 1966, Viking Press. This book was originally a master's thesis. It discusses the formation of the Warren Commission, its members and their responsibilities.
  • McKnight, Gerald D. Breach of Trust: How the Warren Commission Failed the Nation and Why. Kansas: University Press, 2005. McKnight's thesis is that President Johnson, J. Edgar Hoover, the Justice Department, the Secret Service, the U.S. Navy, the CIA, and the Warren Commission were all, from the very beginning, determined to cover up the assassination.
  • Kelin, John (2007). Praise from a Future Generation: The Assassination of John F. Kennedy and the First Generation Critics of the Warren Report. San Antonio, Texas: Wings Press. ISBN 978-0-916727-32-1. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Воренова комисија