Vukajlo Radonjić

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vukajlo Radonjić, u zapisima i kao Vukale, Vukolaj I, Stanišić, (Njeguši, 1745 — 1764) bio je guvernadur Crne Gore.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Brat je kasnijeg guvernadura Jovana Radonjića i sin guvernadura Stanislava Radonjića, spominje se kao guvernadur od 1758. do 1764. godine.

Pošto se u crnogorskoj istoriografiji izbegava navođenje Vukala Radonjića kao guvernadura (kako se ne bi uspostavilo saznanje o porodici guvernadura Radonjića kao dinastiji, jedan od retkih istoričara koji se bavi uopšteno pitanjem guvernadura i guvernadurstva u Crnoj Gori i nastojeći da svoje uverenje da je Vukale Stanišić - Radonjić „po svoj prilici“ bio guvernadur „oko“ 1761. godine, potkrepi bar nekim argumentom, poziva se na dva izvora:

  • Jedan izvor je Diploma guvernadura Jovana Radonjića od 20. avgusta 1770.godine, u kojoj se navodi da je:

„Po smrti že Stanislavovi titulovat i pozdravlen sin ego starši Vukolae tem že činom guvernaturskim i po smrti guvernatora Vukolaja titolovan i pozdravljen preuzvišenim guvernatorom brat je go manši njine častlivo pravlašti Jova“, ili u prevodu „po smrti Stanislavljevoj imenovan je i pozdravljen sin njegov stariji Vukale, pa je tim činom guvernadurskim poslie smrti guvernadura Vukolaja, dobio titulu i pozdravljen preuzvišenim guvernadurstvom njegov mlađi brat, Jova (Jovan Radonjić).“

Ova Diploma postoji i na italijanskom jeziku i takođe u prevodu glasi da je poslije Stanislavljeve smrti postavljen za guvernadura „sin mu Vukolaj, a iza smrti ovog na to zvanje bio je izabran njegov brat, sada vladajući Jovan (ora il Regniante Giovanni.“

  • Drugi izvor Dragićević nalazi u presudi o izmirenju Uglješića i Prentovića, „koja je datirana 3. VI 1761. godine u Brajićima, a potiče od Vukala Stanišića “. Dragićević kaže da u Cetinjskom arhivu nije naišao na dokument u kome je zabeleženo zvanje ovog Vukala Stanišića, ali smatra da to ne dovodi u pitanje činjenicu da je on bio guvernadur. Uverenje da je Vukale Stanišić bio guvernadur iz porodice Radonjić, on objašnjava, s jedne strane, time da su „sve važnije presude potpisivali na prvom mestu guvernaduri“ i s druge strane, time „da se Radonjići često zovu i Stanišići, pa je vjerovatno da i ova presuda potiče od novoizabranog guvernadura, naslednika Stanislavova, Vukolaja ili Vukala.“ Na razmišljanje da pomenuti Vukale Stanišić - Radonjić možda jeste bio guvernadur, s tim što je njegovo guvernadurstvo „bilo kratkog veka“, Dragićević navodi sadržaj jednog članka Marka Dragovića, u kome se pominje neko pismo novoga guvernadura Vukotića od 6. meseca 1762. godine. Sadržaj tog pisma je, naime, motivisao Dragićevića da obrati pažnju na još jedan momenat relevantan za smene na guvernadurskoj funkciji u tom periodu. U pismu se, kako navodi on, govori o tome da se u Rusiji nalazi grupa samozvanih crnogorskih glavara, među kojima i sin Stana Popovića Radonjića, guvernadura umrlog u Petrogradu, a unuk Staniše Popova, „koji je sebe nazvao Stanislavom Radonjićem.“ Držeći da su navodi tog Vukotićevog pisma tačni, Dragićević izvodi zaključak da je brat Vukolaja Stanišića-Radonjića, kojega je smrt sprečila da duže bude na funkciji guvernadura, „nezadovoljan što je izbor (u nasleđivanju te funkcije) pao na Vukotića, a ne na njega, pokušao možda sa još nekoliko nezadovoljnika, da pomoću raznih dokumenata i uticaja Rusije dođe do tog zvanja ili do kakvih nagrada.“ Međutim, Radonjićev odlazak je bio iz drugih ličnih potreba. Naime, Vukale je hteo preuzeti ostavštinu njegovog oca (Stanislav je umro u Sankt Peterburgu 1758.godine, ali je vladika Vasilije Petrović pomislio da ovaj Radonjić ima nekakve drugačije namere oko preuzimanja „zemaljske vlasti“ u Crnoj Gori. Tek nakon dve godine vladika Sava iz manastira Stanjevići 5. januara 1760. godine piše pismo majoru Stefanu Šaroviću- Petroviću (oženjenog inače sestrom guvernadura Stanislava Radonjića, Katarinom Radonjić), u kojem se tačno vidi razlog odlaska u Rusiju Vukala Radonjića.
  • (Na originalnom izvornom crnogorskom jeziku pismo glasi): Najpre u naslovu pisma stoji -

„Adresa: Visokorodnom gospodinu majoru Stefanu Petroviću u Triješće ili gde se nađe. Zatim: Majoru Stefanu Petroviću - Vladika Sava, Stanjevići, 5. 1. 1760. Presvetli i visokorodni gospodine, gospodine moj mili. Razumeli smo od gospodina Đura Jovova da ste prijahali na Trst. Zato ne manjkam ispuniti moj dug i pozdraviti Vaše presvetlo gospodstvo, koji Vas željno pozdravljamo i umiljeno, i Vaše gospodstvo, tako i vašu gospođu suprugu, a našu rodicu, i pozdrav i blagoslovenije vam ljubazno pišemo. I čudim se ovoliko vremena pa da nas ne pozdraviste jednim malim listom. Zaboravili ste našu ljubav konačno. To vidim. A neki duraci prosipali nepravdu na nas njihovim smradnim ustima i njihova dela kazivali i na mene govorili... A sad neki koji tamo pođoste napuniste lažahu svu Rusiju. Ni se zna starijega, ni mlađega, no sve jednako. A što su mene nepravdom pronosili, nisu mene nego sebe. A oni su lagali kako črti. Sada dajem na znanje Vašemu gospodstvu kako ide Vukolaje Stanišić, isti rodni sin gospodina guvernatora Stanislava Stanišića, i njegova braća Vašemu visokorodniju i vašoj supruzi, a njihovoj plemenici i sunarodnici, poradi da im predate njihovo imanje: zaklade, haljine, aspre, medalje, sve što je ponio pokojni guvernator, otac isti Vukolajev, i sve što je ostalo od njega. On je njegov isti sin i njegov naslednik. I ja te molim, i Vaše gospodstvo i Vašu suprugu, to mu sve očevo dajte, zašto kad ne biste to dali, ta bi kuća i deca pokojnoga guvernatora propala sasvim. No kad Vas je Bog tu doneo, to mu predajte da dalje ne ide. A za drugo ti ne pišem, no će ti isto kazati sve isti Stanišić. Arhiđakon Stefan odaje Vašem visokorodstvu poklon i pozdrav. Tako i Vašoj supruzi. I Vama želim svakoga dobra i poštenja, i mir Hristov, i blagodet Božja sa Vama da bude“

  • Da Dragićević nije bio jedini koji govori o „više o tri guvernadura iz porodice Radonjić“, potvrđuju i autori Istorije Crne Gore (Stanojević i Vasić). Naime, oni kažu da je na narodnom Zboru na Cetinju 17. X 1767. godine, na kome jeu prisustvu četiri hiljade ljudi, ili svakog odraslog -Crnogorca, svečano pročitana Šćepana Malo poruka iz Maina, u kojoj “samozvanac“ postavlja uslove crnogorskim glavarima (potpuni mir, proterivanje ubica lopova izvan zemlje i drugo) pod kojim će im dozvoliti da ga posete, takođe izabran guvernadur Crne Gore, mladić Joko Stanišić - Radonjić, brat poginulog guvernadura Vukala”. Vukale se u ovoj knjizi, dakle, ubraja u guvernadure. Njeni autori ne negiraju tačnost navoda u pomenutoj Diplomi guvernadura Jovana Radonjića, na koju se Dragićević poziva, ne osporavaju ni njegovo pisanje o presudi od 3. VI 1761. godine, na kojoj je bio potpis Vukala Stanišića, ne kažu ni da Vukale Stanišić nije Vukale Radonjić, t.j. da se Radonjići ponekad potpisuju kao Stanišići.
  • U osvrtu na jednu Predstavku Luke Radonjića ruskom konzulu Stremouhovu u Dubrovnik, s kraja 1856. godine, u kojoj se spominje Vukolaj I, „prethodnik guvernadura Jovana“, Dragićević kaže: „Kada sam radio Monografiju o guvernadurima (1925.godine) pretpostavljao sam, da je on mogao biti kratko vreme guvernadur. Ta moja pretpostavka zasnivala se na jednom podatku iz Registra Cetinjskog arhiva, koji mi je tada jedino i bilo moguće pregledati. U tom Registru piše, da je jednu presudu od 3.VI 1761. godine pisao Vukale Stanišić, a kako su narodne presude prvi potpisivali guvernaduri, verovao sam da taj Vukale može biti guvernadur iz Diplome guvernadura Jovana od 20. avgusta 1770. godine.“ Inače, i Luka Radonjić (Luka Sava Perova Vukolajeva) piše o Vukolaju I, kao čoveku koji, ni kao ni guvernadur „iza njega“ Jovan Radonjić, nije štedio sebe, već je vazda bio spreman svojom krvlju „posvedočiti ljubav k rodnoj zemlji i privrženost pokroviteljici Rusiji.“
  • Najzad i u ovom veku, Miloš Krivokapić u svom delu „Refleks poluglasnika i jata u pismima serdara i guvernadura Radonjića“ navodi istraživanje govora t.j. izvornog starocrnogorskog jezika iz pisama sva četiri guvernadura “...u pismima guvernadura Staniše, Vukala, Jovana i Vukolaja...”

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вукајло_Радоњић&oldid=26846234”