Галеб Џонатан Ливингстон

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Galeb Džonatan Livingston
Srpsko izdanje iz 2005. godine
Nastanak i sadržaj
AutorRičard Bah
ZemljaAmerika
Jezikengleski
Žanr / vrsta delapripovetka
Izdavanje
Izdavanje1970
IzdavačMakmilan

Galeb Džonatan Livingston (eng. Jonathan Livingston Seagull), delo je Ričarda Baha čije prvo izdanje je ilustrovao Rasel Munson. Predstavlja pripovetku napisanu u obliku novele koja govori o galebu koji pokušava da spozna život i letenje, i time daje lekciju o uzdizanju sopstvenog bića. Novela je prvi put objavljena 1970. godine, a do 1972. je odštampano preko milion primeraka. Riders Dajdžest je izdao sažetu verziju i knjiga je dospela u sam vrh liste bestselera Njujork Tajmsa, gde se zadržala 38 nedelja. Knjiga se takođe našla na vrhu liste najprodavanijih romana časopisa Pablišers Vikli 1972. i 1973. godine. Reizdata je 2014. godine pod nazivom Galeb Džonatan Livingston: Kompletno izdanje u kome je priči dodat četvrti deo od sedamnaest strana.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Knjiga predstavlja priču o Džonatanu Livingstonu, galebu kome su dosadile svakodnevne čarke oko hrane. Opčinjen letenjem, on forsira sebe da nauči sve što može o letenju, sve dok na kraju njegovo odbijanje da se uklopi ne dovede do izopštavanja iz jata. Ovako odbačen, on nastavlja da uči, postajući sve zadovoljniji svojim sposobnostima, što ga vodi ka spokojnom i srećnom životu.[1]

Jednog dana Džonatan upoznaje dva galeba koji ga vode na „viši nivo postojanja“ u kome ne postoji raj, već jedan bolji svet do koga se dolazi usavršavanjem znanja. Tu upoznaje još jednog galeba koji voli da leti. Otkriva da ga njegova izuzetna istrajnost i želja za učenjem čine „jednom u milion ptica“. Na ovom novom mestu Džonatan postaje prijatelj sa najmudrijim galebom, Čjangom, koji ga uvodi u svet van svi njegovih prethodnih spoznaja, učeći ga kako da se u trenu stvori bilo gde u Svemiru. Tajna je, kaže Čjang, „početi od saznanja da si već stigao na željeno mesto“. Nezadovoljan svojim novim životom, Džonatan se vraća na Zemlju da pronađe druge slične sebi, da im prenese svoje znanje i širi svoju ljubav za letenjem. Njegova misija je uspešna i okuplja oko njega one koji su izopšteni zbog neprilagođenosti. Na kraju, jedan od njegovih prvih učenika, galeb Flečer Lind, i sam postaje učitelj, a Džonatan odlazi da podučava druga jata.

Prvi deo[uredi | uredi izvor]

Prvi deo knjige opisuje mladog Džonatana Livingstona koji je frustriran besmislenim materijalizmom, konformizmom i ograničenjima koje donosi žvot jednog galeba. Strasno je opčinjen letenjem svake vrste, a njegova  duša se uzdiže dok eksperimentiše sa uzbudljivim izazovima koje donose odvažni podvizi u vazduhu. Na kraju, neprilagođenost ograničenom životu galeba dovodi ga u sukob sa njegovim jatom. Oni mu okreću leđa, izbacuju ga iz svog društva i proteruju. Neobeshrabren njihovim postupkom, Džonatan nastavlja svoje napore da dosegne sve više ciljeve letenja i saznaje da je često uspešan, ali na kraju dostiže granicu visine koju ne može preći. Nakon toga upoznaje dva sjajna, brižna galeba koji mu objašnjavaju da je mnogo naučio ali da su oni sada tu da ga nauče više.

Drugi deo[uredi | uredi izvor]

Džonatan prelazi u društvo u kome svi galebovi uživaju u letenju. On za to postaje sposoban tek nakon teškog i dugog samostalnog vežbanja, a prvi proces učenja i povezivanja iskusnog nastavnika i marljivog učenika se podiže na skoro sveti nivo. Oni, uprkos bezbrojnim razlikama, dele nešto veoma važno što ih može zbližiti: „Moraš da shvatiš da je galeb neograničena ideja slobode, oličenje Velikog Galeba“. On shvata da mora biti veran sebi: „Slobodan si da budeš svoj, zaista svoj, ovde i sada, i ništa te u tome ne može sprečiti“.

Treći deo[uredi | uredi izvor]

Ovo su poslednje reči Džonatanovog učitelja: „Nastavi da radiš na ljubavi“. Kroz njegova učenja Džonatan shvata da duh ne može biti u potpunosti slobodan bez sposobnosti da oprosti i da put napretka, barem za njega, vodi kroz to da postane učitelj, a ne samo da radi marljivo kao učenik. Džonatan se vraća Jutarnjem jatu ne bi li podelio novootkrivene ideale i skorašnje značajno iskustvo, spreman za tešku borbu protiv aktuelnih pravila tog drušva. Sposobnost da oprosti se čini kao obavezno „prolazno stanje“.

Četvrti deo[uredi | uredi izvor]

Ričard Bah je 2013. godine uzeo neobavljeni četvrti deo knjige koji je napisao istovremeno sa originalom, uredio ga i prepravio, a zatim poslao izdavaču. Bah je izjavio da ga je iskustvo bliske smrti koje mu se dogodilo nakon skoro fatalne avionske nesreće avgusta 2012. godine inspirisalo da završi četvrti deo novele.[2] U februaru 2014. godine, Bahovo delo Iluzije II je objavljeno u vidu brošure od 138 strana. Brošura takođe sadrži aluzije i uvide koje se odnose na to iskustvo bliske smrti. U oktobru 2014. godine, knjiga je ponovo objavljena pod nazivom Galeb Džonatan Livingston: Kompletno izdanje i sadrži i četvrti deo pripovetke.

Objavljivanje[uredi | uredi izvor]

Nekoliko izdavača je odbilo novelu Galeb Džonatan Livingston pre nego što je ona privukla pažnju Elenor Frid iz izdavačke kuće Makmilan 1969. godine. Ona je ubedila Makmilan da otkupi rukopis i Bah je dobio avans od 2000$.[3]

Recepcija[uredi | uredi izvor]

Nekoliko ranih kritičara isticali su prvi deo knjige, opisujući ga kao deo američke kulture pozitivnog razmišljanja i samopomoći, čiji su predstavnici Norman Vinsent Pil i pokret Nova misao. Filmski kritičar Rodžer Ibert je napisao[4] da je knjiga „toliko banalna da moraju da je prodaju odraslima; deca bi je prozrela“.

Knjiga je svrstana na listu 50 „vanvremenskih klasika duhovnosti“ u jednoj knjizi Toma Batler-Boudona[5] koji tvrdi da je „sada, posle 35 godina, lako prevideti originalnost koncepta ove knjige i uprkos tome što je neki smatraju naivnom, ona u suštini izražava vanvremenske ideje o ljudskom potencijalu“.

Džon Klut je za Enciklopediju fantastike napisao: „Fantastično delo o životinjama koje govori o galebu filozofu koji je duboko opčinjen letenjem ali koji zahteva previše od svoje zajednice i biva iz nje proteran. On postaje prokleta lutalica savršenog ponašanja, zatim umire, i u posthumnim fantastičnim  scenama – iako je previše mudar da bi sumnjao u istinitost smrti i previše miran i siguran da bi imao kakve sumnje u svoju sposobnost kretanja ka višem – on spoznaje veću mudrost. Kada se vrati na Zemlju nastavlja da propoveda i isceljuje i na kraju se vraća na nebo gde i pripada“.[6]

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Galeb Džonatan Livingston je dobio ime po Džonu H. Livingstonu,[6] test-pilotu kompanije za proizvodnju aviona Vako, koji je umro od srčanog udara u 76. godini u toku probne vožnje akrobatskog aviona Pits Specijal kućne izrade.

Golub Marvin Stenli, delo Tomasa Mihana, parodija je objavljena 1972. godine u Njujorkeru: „Golub Marvin Stenli nije bio običan golub. Dok su ostali golubovi provodili vreme grabeći se za hranu, golub Marvin Stenli je radio na svojoj knjizi, na simsu jednog prozora Odeljka za rukopise u Narodnoj biblioteci u Brajant Parku. Hteo je da završi svoj roman na vreme za Makmilanovu prolećnu listu“.[7]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Ova novela je inspirisala snimanje istoimenog igranog filma, za koji je muziku radio Nil Dajmond. Film Galeb Džonatan Livingston je snimio Hol Barlet mnogo godina pre kompjuterskih efekata. Kako bi galebovi reagovali na znak i izvodili akrobacije, Mark Smit iz Eskondida u Kaliforniji je napravio letelice kontrolisane preko radija koje su sa daljine od par metara neverovatno ličile na prave galebove.

Bah, koji je napisao scenario za film, tužio je Paramaunt Pikčers pre izlaska filma jer je smatrao da postoji previše neslaganja između filma i knjige. Reditelj Bartlet je navodno prekršio klauzulu u ugovoru sa Bahom koja je glasila da se nikakve promene na filmu ne mogu napraviti bez Bahove saglasnosti.[8] Bah je kritikovao scene koje je Bartlet snimio a koje nisu postojale u knjizi, ponajviše scenu u kojoj Džonatana iznenada napada divlji soko (kome je sam Bartlet dao glas). Sud je doneo odluku da Bahovo ime bude izbrisano sa špice i da film bude pušten sa obaveštenjem da Bah nije odobrio konačnu verziju filma. Bahov advokat je izjavio: „Bila je potrebna neverovatna hrabrost reći da ovaj film mora prestati da se prikazuje u bioskopima ukoliko se ne prepravi. Paramaunt je bio zatečen“.[9]

Muziku za film koju je komponovao Nil Dajmond i producirao Tom Katalano je nagrađena Gremi nagradom 1974. godine, kao najbolja muzika pisana za igrani film ili televizijski specijal. Album je zaradio više para nego sam film.

Irski glumac Ričard Haris je osvojio Gremi 1973. godine za audio knjigu na ploči Galeb Džonatan Livingston. Do danas Harisovo čitanje nije objavljeno ni u jednom drugom formatu. Verzije koje čita autor, Ričard Bah, objavljene su na pločama, kasetama i kompakt diskovima.[10]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Galeb Džonatan Livingston”. Vulkan izdavaštvo. Pristupljeno 5. 2. 2019. 
  2. ^ Jennifer, Sullivan (2013-01-13). „Author-richard-bach-recovering-from-plane-crash-returns-to-inspirational-tale”. The Seattle Times. Pristupljeno 2013-01-20. 
  3. ^ „Our History”. LivingstonAviation. Arhivirano iz originala 03. 01. 2010. g. Pristupljeno 2016-01-20. 
  4. ^ Ebert, Roger. „Jonathan Livingston Seagull”. RogerEbert. Pristupljeno 2011-07-10. 
  5. ^ Butler-Bowdon, Tom (2003). 50 Spiritual Classics: Timeless Wisdom From 50 Great Books of Inner Discovery, Enlightenment and Purpose. Nicholas Brealey: London. 
  6. ^ a b Clute, John; Nicholls, Peter (1993). The Encyclopedia of Science Fiction. New York: St Martin’s Griffin. str. 79. ISBN 978-0-312-13486-0. 
  7. ^ Thomas, Meehan. „Marvin Stanley Pigeon”. The New Yorker. Pristupljeno 2012-09-08. 
  8. ^ „Seagull" Author Sues”. The Evening News. 1973-10-11. Pristupljeno 2018-01-28. 
  9. ^ Woo, Elaine (2005-05-13). „Judge Became an Entertainment Law Mediator”. Los Angeles Times. 
  10. ^ „Richard Bach reads his Jonathan Livingston Seagull (Audiobook on cassette, 1981)”. wordcat.org. Pristupljeno 2018-01-28. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Галеб_Џонатан_Ливингстон&oldid=27515583”