Dol Guldur
Dol Guldur je, u izmišljenom univerzumu Dž. R. R. Tolkina, bilo utvrđenje Mračnog gospodara Saurona, u kojem je vekovima obitavao posle svog prvog pada. U to vreme je bio vrlo oslabljen i skrivao je svoj identitet od drugih, koji su ga zvali Volšebnikom. Dol Guldur se nalazio na jugozapadu Mrke šume i okupljao je Sauronve sluge i druga zla stvorenja.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Mesto na kojem je podignut Dol Guldur zvalo se Amon Lank, što je na vilenjačkom značilo Golo brdo. To je bila najviša tačka jugozapada velike Zelen-šume, a ime je dobila po tome što na njenom vrhu nije raslo drveće.
Sauron je, nakon svog pada u Ratu poslednje alijanse na kraju drugog razdoblja, ostao skriven u obliku senke, pobegavši na Istok. Dugo nije mogao da uzme vidljiv lik. Posle više od 1000 godina[1], Sauronova senka se pojavila u Zelen-šumi, u novoizgrađenom Dol Gulduru. Pomračila je okolinu, te je Zelen-šuma promenila naziv u Mrka šuma. Međutim, niko nije shvatio da je biće koje obitava u Dol Gulduru Sauron, već se smatralo da je to veštac koji primenjuje crnu magiju. Sam naziv Dol Guldur značio je Brdo Volšebništva, a Saurona su zvali Volšebnikom.
U vreme povratka Sauronove senke, u Srednjoj zemlji su se pojavli Istari, izaslanici Valara. Njihov zadatak je bio da spreče eventualni Sauronov povratak i bore se protiv njega ako do toga dođe. Najoprezniji među Istarima bio je Gandalf, koji je prvi posumnjao u senku Dol Guldura. Moć te tvrđave je sve više jačala, te je Gandalf 2063.[1] godine trećeg razdoblja odlučio da je poseti i suoči se sa Volšebnikom. Sauron, još uvek slab, je pobegao pred Gandalfom na Istok. Tada je počeo oprezi mir, koji je trajao četiri veka. Međutim, 2460.[1] godine, ojačani Sauron se vratio u Dol Guldur.
Patuljak Train, sin Trora, kralja pod Samotnom planinom, je 2841.[1] bio zarobljen u Dol Gulduru, jer je posedovao jedan od sedam patuljačkih prstenova moći. Gandalf je ponovo posetio to mesto devet godina kasnije[1] i sa sigurnošću se uverio da je senka koja tamo obitava Sauron. Naredne godine Gandalf je predložio Belom savetu da se napadne Dol Guldur dok neprijatelj još nije ojačao, ali mu se dugo protivio starešina Saveta, Saruman. Tek devedeset godina kasnije je izdejstvovan napad Belog saveta na Dol Guldur, ali je Mračni gospodar predvideo taj potez i pobegao u Mordor.
Iako se posle povlačenja u Mordor Sauron otvoreno pojavio i počeo da prikuplja vojsku, u svoju bivšu tvrđavu je posalao nekoliko Nazgula, Utvara Prstena, predvođenih Kamulom[2], da je ponovo zauzmu. Oni su uspeli u tome. Tokom Rata za Prsten vojska Dol Guldura je napadala vilenjačkog kralja Tranduila, kao i šumu Lotlorijen, u kojoj je živela gospodarica Galadrijela. Nakon Sauronovog poraza, Galadrijela i Keleborn su u potpunosti uništili Dol Guldur, očistivši Mrku šumu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Tolkin, Džon Ronald Ruel (2004) [1955]. Gospodar prstenova: Povratak kralja — Dodatak B. Zoran Stanojević (prevodilac). Novi Sad: Stilos Art. ISBN 978-86-7473-368-4.
- ^ Tolkin, Džon Ronald Ruel (2008) [1980]. Nezavršene priče o Numenoru i Srednjoj zemlji. Kristofer Tolkin (priređivač); Milica Simić (prevodilac). Beograd: Alnari. ISBN 978-86-7710-283-8.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Tolkin, Džon Ronald Ruel (2004) [1955]. Gospodar prstenova: Povratak kralja — Dodatak B. Zoran Stanojević (prevodilac). Novi Sad: Stilos Art. ISBN 978-86-7473-368-4.