Саруман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Саруман
John Howe - Saruman.jpg
Илустрација Џона Хоуа
Прво појављивање Дружина прстена (1954)
Последње појављивање Незавршене приче (1980)
Информације
Алијас Курунир, Курумо
Пол мушки
Године у Средњој Земљи био око 2000 година
Датум рођења ?
Датум смрти 3019. године Трећег раздобља
Специјалност чаробњак
Тумач Кристофер Ли
Лик измислио Џ. Р. Р. Толкин

Саруман је лик из романа о Средњој Земљи Џ. Р. Р. Толкина. Као секундарни антагониста појављује се у трилогији Господар прстенова, а спомиње се и у Силмарилиону и Назавршеним причама.

Биографија лика[уреди]

Порекло[уреди]

Саруман је био један од Мајара, божанских бића која су заједно са Валарима живели на континенту Аман, одвојеним од Средње Земље. Када је Сауронова сенка поново почела да јача, око 1000. године Трећег доба, Валари су одлучили да пошаљу своје изасланике (Истаре) који би му се супротставили. Валар Ауле је изабрао Мају Курума за свог изасланика. Курумо је први стигао у Средњу Земљу. Узео је облик старијег човека отменог држања и пријатног гласа, обученог у бело. Имао је црну косу, која му је касније поседела. Курума су сматрали старешином Истара, а он је заиста био најстарији и најмоћнији међу њима.

Период пре Белог савета[уреди]

После Курума су стигли остали Истари, а последњи је био Олорин. Вилењак Кирдан му је даровао Прстен Ватре, Нарју, што је изазвало Курумову љубомору и нетрпељивост према Олорину, који је касније назван Гандалф.

Курумо је заједно са још двојицом Истара, названих и Плави чаробњаци, отишао на исток по свом доласку. Касније се вратио на запад и највише се кретао међу Људима у Гондору. Они су му дали име Саруман Бели. Вилењаци су га, пак, називали Курунир, што значи Вешт Човек, јер је он имао велико умеће у свим вештинама, посебно у ковачком занату. Саруману је чувар престола Гондора, Берен, дао кључеве куле Ортанк и дозволио му да живи у Изенгарду.

Бели савет[уреди]

Бели савет је основан 2463. године Трећег раздобља[1] и окупљао је Сауронове непријетаље. Наиме, Саурон је поново ојачао и било је неопходно да постоји организација која ће му пружити отпор. За старешину Савета изабран је Саруман, иако је Галадријела желела да то буде Гандалф.

Током следећих векова, Саруман је почео да тражи Сауронов Јединствени Прстен, надајући се да ће моћи да његову моћ искористи за себе. Он је тада постао издајник Савета и износио им је лажне податке. Опирао се Гандалфовом предлогу да се нападне Дол Гулдур, Сауронова тврђава, 2851. године[1]. Он је мислио да ће се, ако Саурон ојача, Прстен сам указати, а он ће моћи да га приграби. Међутим, до 2941.[1] године више није могао да се противи Гандалфу да не би испао сумњив и договорен је напад на Дол Гулдур. Саурон је то већ био предвидео и повукао се у Мордор где је наставио да јача.

Саруманова нетрпељивост према Гандалфу је расла и он му се подсмевао због љубави према Хобитима. Ипак, како га се потајно плашио, проучавао је сваки његов корак и неко време сам посећивао Округ, земљу Хобита. Убрзо је почео да користи дуван који је тамо растао. Гандалф је био наслутио његово издајство и тајно му је то стављао до знања.

Рат за Прстен[уреди]

Саруман је 3000.[1] године употребио Палантир Ортанка и био ухваћен у Сауронову замку. Он је тада постао његов слуга. Наденуо је себи име Саруман Многобројни, због свог широког знања и магијског умећа. Такође је променио своје одело и носио ново које је при сваком покрету мењало боју.

Седамнаест година касније Гандалф је открио да се Јединствени Прстен налази код Хобита Фрода Багинса. Саруман је сазнао за Гандалфово откриће и позвао га у Ортанк. Ту му је саопштио вести које је сазнао преко палантира, захтевајући да му се придружи и каже му локацију Прстена. Када је Гандалф одбио, Саруман га је затворио на врху куле, одакле га је спасао орао Гваихир два месеца касније.

У међувремену, Саруман је створио Јурук-Хаије, мутантску расу Орка и Људи. Они су постали његова војска. Послао их је да украду Прстен од Дружине Прстена, која је кренула у Мордор да га уништи, али они то нису успели да учине.

Саруман је успоставио власт над краљем Рохана, Теоденом, преко свог слуге Гриме Црвјезика. Почео је да напада Рохан. Гандалф, који је у Морији погинуо, а затим се уздигао као Гандалф Бели, ослободио је Теодена Сарумановог утицаја и организово борбу против њега. Војска Јурук-Хаија је поражена.

Изенгард су убрзо напали Енти,који су рушили све пред собом. Саруман је остао заробљен у кули Ортанк, јер су Енти окупирали читав Изенгард , али нису могли да уђу у кулу.

Након Сауроновог пада[уреди]

Саруман је убедио Енте да га пусте из Ортанка. Напустио је Изенгард и отишао далеко на север, у давно пропало краљевство Ангмар, где је обновио тврђаве Карн Дума.На путу за тамо, издајнички га је убио његов слуга, Грима Црвјезик. Међутим, будући да је Мајар,после неког времена он се поново вратио, и завршио своје путовање ка Ангмару.

Тамо је ослободио свој мајарски изглед , и повећао своју моћ драстично, те му за врачање више није требао штап. Заузео је сва околна места , и завладао каменим дивовима севера. Присвојио је орке са Сивих планина који постадоше његове верне слуге. Задржао је своје име "Саруман многобројни" , јер је овладао свим магијским елементима.

Од тада је у непрестано у рату са обновљеним краљевством Арнор. На Саруманову несрећу, Арнору су помагала краљевства Гондор и Рохан. Будући да није могао да победи, Саруман је регрутовао патуљке са Железних брда,који су постали веома деструктивна сила.

На крају , Саруман је регрутовао и Ледене дивове. Двадесет година касније,3052.године, Саруман је поново напао Арнор. Овог пута , успео је да освоји северни и источни део.Једна од најпознатијих битака Арнора и Ангмара је управо она на Северним висоравнима, у којој су учествовале све армије људи Нуменора, против моћних слугу Саруманових. Саруман је однео победу и у овој борби, иако је и сам претрпео велику штету.

Нуменорејци су запамтили овај пораз и почели да се регрутују. За то време, Саруман је утврђивао своје границе и припремао се за коначну битку.

Краљевство Нови Ангмар[уреди]

Године 3053. ,Саруман је прогласио своју новонасталу империју "Нови Ангмар".У међувремену Господари Запада , Валари, забринуше се због нове претње , јер Саруман поткупи Рун, Источну земљу , која је препуна древних чудовишта застрашујућих моћи, али и због тога што Саруман постаде толико моћан да је могао уништити сва краљевства Средње земље, а касније напасти и њих, Валаре.

Дугих седам година Саруман је припремао свој коначни и финални напад. На југу, Нуменорејци се опустише и помислише да је рат готов.Када је онда,крајем 3060. године, Саруманова војска напала, они беху неспремни и лак плен. Због тога, Саруман , 3061. године, освоји скоро читав Арнор и прошири своје границе чак до Брега ветрова.


Припреме за коначну битку[уреди]

Саруман је имао само један начин да потпуно победи Арнор. Морао је да створи војску која би уплашила чак и најјачег борца Нуменора.

Будући да је у прошлој битци жртвовао већи део своје војске, Саруман овог пута није хтео да ризикује. Јер, он је имао само један план; да покори све слободне народе Средње земље без много личне штете.

За ову битку је прикупио 10.000 Јурук Хаи орка, 3.000 шумских тролова, и око 12.000 гоблина и баука. Прикупио је и око 500 Ледених дивова, као и скоро 700 пећинских тролова. Мислио је да је његова победа загарантована.

Коначна битка[уреди]

Године 3062., две моћне војске су се сукобиле. То су биле све армије људи Нуменора против страшних слугу Сарумана.

Обе војске су биле потпуно физички и психички спремне, и бориле су се до смрти.Овог пута, победу су однели моћни људи Нуменора. Када је схватио да му је војска поражена, Саруман се вратио у своју кулу у Карн Думу , направљену по узору на Ортанк ,и дуго премишљао о развоју догађаја.

Знао је да више не може на препад напасти људе Нуменора, а више није имао довољно моћну војску да их изазове, јер га је Рун издао и напустио када му је највише требао пустио армије Гондора и Рохана да се придруже Арнору. То је и био разлог Сарумановог пораза.

Након Коначне битке, већина орка, гоблина и баука и поткупљених патуљака се разбежала. Остали су му још само дивови и тролови.Саруман сада није могао ништа да предузме.

Опрезан мир[уреди]

Од 3062. године, Саруман није нападао. Тако је то трајало скоро 200 год. За то време, Саруман је прикупљао нову војску. Ова војска је била далеко моћнија од претходне, а опет много малобројнија.

Заправо, Саруман је помоћу својих магија створио непобедиву војску. То су били "Аватари",што на синдарском значи "сенке". Они су били , као што им и име говори, сенке; ратници сенке. Њихово ратно умеће је било надалеко познато, зато што су они могли бити уништени једино од њихове сопствене врсте, или помоћу неке моћне магије.

Ипак,ових ратника је створено мало, и могли су да чувају своју магијску непобедивост само у Новом Ангмару. Увидевши ово, Саруман их задржа за чуваре и повуче се у своје краљевство и оста тамо да влада.

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г Толкин, Џон Роналд Руел (2004) [1955]. Господар прстенова: Повратак краља — Додатак Б. Зоран Станојевић (преводилац). Нови Сад: Стилос Арт. ISBN 978-86-7473-368-4. 

Литература[уреди]

Текст: Лука Долинај

Спољашње везе[уреди]