Саруман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Саруман
John Howe - Saruman.jpg
Илустрација Џона Хоуа
Прво појављивање Дружина прстена (1954)
Последње појављивање Незавршене приче (1980)
Информације
Алијас Курунир, Курумо
Пол мушки
Године у Средњој Земљи био око 2000 година
Датум рођења ?
Датум смрти 3019. године Трећег раздобља
Специјалност чаробњак
Тумач Кристофер Ли
Лик измислио Џ. Р. Р. Толкин

Саруман је лик из романа о Средњој Земљи Џ. Р. Р. Толкина. Као секундарни антагониста појављује се у трилогији Господар прстенова, а спомиње се и у Силмарилиону и Назавршеним причама.

Биографија лика[уреди]

Порекло[уреди]

Саруман је био један од Мајара, божанских бића која су заједно са Валарима живели на континенту Аман, одвојеним од Средње Земље. Када је Сауронова сенка поново почела да јача, око 1000. године Трећег раздобља, Валари су одлучили да пошаљу своје изасланике (Истаре) који би му се супротставили. Вала Ауле је изабрао Мају Курума за свог изасланика. Курумо је први стигао у Средњу Земљу. Узео је облик старијег човека отменог држања и пријатног гласа, обученог у бело. Имао је црну косу, која му је касније поседела. Курума су сматрали старешином Истара, а он је заиста био најстарији међу њима.

Период пре Белог савета[уреди]

После Курума су стигли остали Истари, а последњи је био Олорин. Вилењак Кирдан му је даровао Прстен Ватре, Нарју, што је изазвало Курумову љубомору и нетрпељивост према Олорину, који је касније назван Гандалф.

Курумо је заједно са још двојицом Истара, названих и Плави чаробњаци, отишао на исток по свом доласку. Касније се вратио на запад и највише се кретао међу Људима у Гондору. Они су му дали име Саруман Бели. Вилењаци су га, пак, називали Курунир, што значи Вешт Човек, јер је он имао великом умеће у свим вештинама, посебно у ковачком занату. Саруману је Домостројитељ Гондора Берен до кључеве куле Ортанк и дозволио му да живи у Изенгарду.

Бели савет[уреди]

Бели савет је основан 2463. године Трећег раздобља[1] и окупљао је Сауронове непријетаље. Наиме, Саурон је поново ојачао и било је неопходно да постоји организација која ће му пружити отпор. За старешину Савета изабран је Саруман, иако је Галадријела желела да то буде Гандалф.

Током следећих векова, Саруман је почео да тражи Сауронов Јединствени Прстен, надајући се да ће моћи да његову моћ искористи за себе. Он је тада постао издајник Савета и износио им је лажне податке. Опирао се Гандалфовом предлогу да се нападне Дол Гулдур, Сауронова тврђава, 2851. године[1]. Он је мислио да ће се, ако Саурон ојача, Прстен сам указати, а он ће моћи да га приграби. Међутим, до 2941.[1] године више није могао да се противи Гандалфу да не би испао сумњив и договорен је напад на Дол Гулдур. Саурон је то већ био предвидео и повукао се у Мордор где је наставио да јача.

Саруманова нетрпељивост према Гандалфу је расла и он му се подсмевао због љубави према Хобитима. Ипак, како га се потајно плашио, проучавао је сваки његов корак и неко време сам посећивао Округ, земљу Хобита. Убрзо је почео да користи дуван који је тамо растао. Гандалф је био наслутио његово издајство и тајно му је то стављао до знања.

Рат за Прстен[уреди]

Саруман је 3000.[1] године употребио Палантир Ортанка и био ухваћен у Сауронову замку. Он је тада постао његов слуга. Престао је да носи белу одору. Уместо ње носио је ону која је при сваком покрету мењала боју, па је и сам себи променио име у Саруман Многобојни.

Седамнаест година касније Гандалф је открио да се Јединствени Прстен налази код Хобита Фрода Багинса. Саруман је сазнао за Гандалфово откриће и позвао га у Ортанк. Ту му је саопштио свој положај, захтевајући да му се придружи и каже му локацију Прстена. Када је Гандалф одбио, Саруман га је затворио на врху куле, одакле га је спасио орао Гваихир два месеца касније.

У међувремену, Саруман је ствоарио Јурук-Хаије, мутантску расу Орака и Људи. Они су постали његова војска. Послао их је да украду Прстен од Дружине Прстена, која је кренула у Мордор да га уништи, али они то нису успели да учине.

Саруман је успоставио власт над краљем Рохана, Теоденом, преко свог слуге Гриме Црвјезика. Почео је да напада Рохан. Гандалф, који је у Морији погинуо, а затим се уздигао као Гандалф Бели, ослободио је Теодена Сарумановог утицаја и организово борбу против њега. Војска Јурук-Хаија је поражена.

Изенгард су убрзо напали Енти, који су желели да се освете Саруману за посечено дрвеће шуме Фангорн. Саруман је остао заробљен у кули Ортанк, приморан да чека долазак Гандалфа и роханске војске. Покушао је да преговара са њима, користећи убеђујућу моћ свог гласа, али га је Гандалф, сад већ моћнији од њега, избацио из реда Истара и уништио његову палицу.

Након Сауроновог пада[уреди]

Саруман је убедио Енте да га пусте из Ортанка. Напустио је Изенгард заједно са Црвјезиком и запутио се пут Округа. Успут је срео Гандалфа, Хобите и Вилењаке који су се запутили својим домовима након победе над Сауроном. Саруман је стигао у Округ пре њих и тамо успоставио неку врсту владавине, довевши Људе који су почели да секу дрвеће.

Када су у Округ стигли Фродо, Семвајс, Мерјадок и Перегрин, Хобити који су одиграли кључну улогу у Сауроновом паду, организован је бој Хобита и Људи, који су протерани. Фродо је дозволио Саруману да оде неповређен. Међутим, Сарумана је успут напао слуга Црвјезик и пресекао му врат зато што га је третирао као обичног пса. Саруманово тело је прекрила измаглица и однела га, тако последњи пут откривајући његову праву, мајарску природу.

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г Толкин, Џон Роналд Руел (2004) [1955]. Господар прстенова: Повратак краља — Додатак Б. Зоран Станојевић (преводилац). Нови Сад: Стилос Арт. ISBN 978-86-7473-368-4. 

Литература[уреди]

  • Толкин, Џон Роналд Руел (2004) [1955]. Господар прстенова: Повратак краља — Додатак Б. Зоран Станојевић (преводилац). Нови Сад: Стилос Арт. ISBN 978-86-7473-368-4. 

Спољашње везе[уреди]