Drugi petogodišnji plan u Jugoslaviji

Drugi petogodišnji plan u Jugoslaviji je bio glavni plan razvoja narodne privrede u periodu od 1957. do 1961. godine. Ekonomisti koji su saznali da tokom prvog plana nije došlo do velikog uspeha, nazvali su ovu „petoljetku“ „perspektivnim planom“.

Nije išao u istom pravcu kao prvi petogodišnji plan nego je bio opštiji i manje konkretan (kad se uporedi sa prvim petogodišnjnim planom, koji imao nekoliko desetina hiljada stranica). Taj plan je bio više fleksibilan i omogućavao je brojne promene. Savezna komisija nije pravila predloge kako će izgledati investicije, nego su to radile fabrike. One su, pre nego što je drugi petogodišnji plan počeo, dobile nova prava i mogle su da bolje odlučuju šta će biti sa njihovim novcem. Za vreme dobrih žetava, jugoslovenska privreda rasla je takvom brzinom, koja nije bila zabeležena nikada ranije. Komunistička vlast je govorila o „jugoslovenskom privrednom čudu“.

Posle drugog petogodišnjeg plana objavljen je i treći. U skladu sa njim je krenula ekonomska reforma, čiji je rezultat bio rast cena i inflacije. Zbog toga je tokom maja 1962. napušten.

Literatura

• Branko Petranović Istorija Jugoslavije 1918-1978. „Nolit“, Beograd 1981. godina.