Замак Шоскомб
| Zamak Šoskomb | |
|---|---|
 Ilustracija iz 1927. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Adventure of Shoscombe Old Place |
| Autor | Artur Konan Dojl |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Izdavanje | |
| Datum | 1927. |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Stanarka pod velom |
| Naslednik | Trgovac bojom |
„Zamak Šoskomb” (engl. The Adventure of Shoscombe Old Place) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i jedna je od dvanaest priča u ciklusu sakupljenom kao Arhiva Šerloka Holmsa (1927). Prvi put je objavljena u američkom časopisu Liberty u martu 1927. godine,[1] kao i u britanskom časopisu The Strand Magazine sledećeg meseca.[2] Originalni naslov „Crni španijel” je promenjen pre objavljivanja.[3]
Radnja[uredi | uredi izvor]
,_vol._73,_April_1927.jpg)
Glavni trener konja Džon Mejson iz zamka Šoskomb, imanja u Berkširu, dolazi da se posavetuje sa Šerlokom Holmsom u vezi sa svojim gospodarem, ser Robertom Norbertonom. Mejson misli da je on poludeo. Ser Robertova sestra, ledi Beatris Falder, poseduje Šoskomb, ali će se vratiti bratu njenog pokojnog muža kada ona umre. Imanje poseduje konja, Šoskomb Princa, za koga se Ser Robert nada da će pobediti na derbiju. On bi rešio sve svoje dugove ako bi se to zaista dogodilo.
Mejson nije sasvim siguran šta želi da Holms istraži, ali na imanju su se desile brojne čudne promene:
- Zašto je ledi Beatris odjednom odustala od svoje uobičajene navike da zastane i pozdravi svog omiljenog konja? Zašto se ona samo provoza u svojoj kočiji?
- Zašto je ser Robert u poslednje vreme počeo da se ponaša rastreseno?
- Zašto je poklonio psa svoje sestre komšiji gostioničaru?
- Zašto noću ide u staru kriptu i ko je taj čovek koga tamo sreće?
- Zašto su spaljene ljudske kosti pronađene u peći u Šoskombu?
Holms odlučuje da istraži slučaj na licu mesta. On i doktor Votson odlaze u Berkšir predstavljajući se kao pecaroši i saznaju neke zanimljive stvari. Gostioničar u krčmi u kojoj su odseli je onaj koji sada poseduje psa ledi Beatris, i to prilično skupe rase, koju on inače ne bi mogao da priušti.
Uz dozvolu gostioničara, Holms izvodi psa u šetnju i odlazi do Šoskomba, gde ga pušta kada kočija ledi Beatris prođe kroz kapiju. Pas u početku entuzijastično juri napred, ali onda pobegne od užasa. Onda, iako su sobarica i ledi Beatris navodno jedine dve osobe u kočiji, muški glas viče „Vozi dalje!”
Zatim tu je i kripta. Džon Mejson primećuje da više nema ranije pronađenih kostiju. Holms pronalazi kovčeg sa svežim, zamotanim telom u njemu. Upravo tada stiže ser Robert, hvatajući Holmsa i Votsona na delu. Nakon što je Holms jasno rekao da je zaključio većinu neobičnih dešavanja, ser Robert poziva njega i Votsona nazad u kuću i objašnjava sve.
Otprilike nedelju dana ranije, ledi Beatris je umrla od otoka, a ser Robert se osećao prinuđenim da tu činjenicu drži u tajnosti kako poverioci ne bi nasrnuli na Šoskomb pre nego što bi on imao priliku da pobedi u derbiju i otplati sve svoje dugove. On i služavkin muž sakrili su telo u kriptu, ali su takođe otkrili da moraju da odlože starije telo — u peć. Ovaj isti čovek se takođe oblačio u odeću ledi Beatris i svaki dan zauzimao njeno mesto u kočiji. Pas je znao šta se dogodilo tako da bi njegova reakcija mogla da pokvari ceo plan.
Holms upućuje slučaj policiji, ali priča se završava srećno. Šoskomb Princ pobeđuje na derbiju, ser Robert izbegne bilo kakvu veću sudsku kaznu za ono što je uradio telu svoje sestre, i otplaćuje sve svoje dugove uz veliki ostatak.
Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]
Pripovetka je prvi put objavljena u američkom časopisu Liberty u martu 1927. godine, kao i u britanskom časopisu The Strand Magazine mesec dana kasnije.[1] Priča je objavljena sa sedam ilustracija Frederika Dora Stila u časopisu Liberty, i sa pet ilustracija Frenka Vajlsa u časopisu The Strand.[4] Uvrštena je u zbirku kratkih priča Arhiva Šerloka Holmsa,[4] koja je objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD u junu 1927. godine.[5]
Adaptacije[uredi | uredi izvor]
Televizija[uredi | uredi izvor]
Pripovetka je prilagođena za seriju Šerlok Holms iz 1968. sa Piterom Kušingom. Epizoda je danas izgubljena.[6]
Priča je takođe dramatizovana 1990. godine za epizodu serije Avanture Šerloka Holmsa, sa Džeremijem Bretom u glavnoj ulozi. Džud Lo, koji je kasnije igrao doktora Votsona u filmovima Šerlok Holms (2009) i Šerlok Holms: Igra senki (2011), u ovoj epizodi je tumačio Džoa Barnsa, mladića koji je oponašao ledi Beatris.
Radio i audio drame[uredi | uredi izvor]
Edit Mejzer je adaptirala ovu pripovetku kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa. Emitovana je 30. marta 1931. sa Ričardom Gordonom kao Holmsom i Lijem Lovelom kao dr Votsonom.[7]
Druge dramatizacije priče, koje je takođe adaptirala Mejzerova, emitovane su u američkoj radio-seriji Nove avanture Šerloka Holmsa 9. marta 1941. (sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom)[8] i 15. februara 1948. (sa Džonom Stenlijem kao Holmsom i Alfredom Širlijem kao Votsonom).[9]
Radio-adaptacija priče emitovana je 1959. na BBC Light programu, kao deo radio-serije iz 1952–1969, u kojoj su glumili Karlton Hobs kao Šerlok Holms i Norman Šeli kao dr Votson. Adaptirao ju je Majkl Hardvik, a u sporednim ulogama su se našli Frederik Trevs kao Džon Mejson i Ronald Badili kao Džozaja Barns.[10]
Audio drama zasnovana na priči objavljena je na jednoj strani LP ploče iz 1971. u seriji snimaka sa Robertom Hardijem kao Holmsom i Najdželom Stokom kao Votsonom. Dramatizirali su je i producirali Majkl Hardvik (koji je adaptirao verziju iste priče za BBC iz 1959) i Moli Hardvik.[11]
Pripovetka je dramatizovan za BBC Radio 4 tokom 1994. godine od strane Majkla Bejkvela kao deo radio serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson. Pored njih su se pojavili Nikolas le Prevost kao Džon Mejson, Donald Pikering kao ser Robert i Dezmond Levelin kao Palfrimen.[12]
Godine 2006, priča je adaptirana za radio kao epizoda Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serije u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom i Lorensom Albertom kao Votsonom.[13]
Reference[uredi | uredi izvor]
- Napomene
- ^ a b Smith 2014, str. 222
- ^ „The Adventure of Shoscombe Old Place”. The Strand Magazine. sv. 118. 1949. str. 98. Pristupljeno 2011-12-26.
- ^ Christopher Redmond (2009). Sherlock Holmes Handbook. Dundurn Press Ltd. ISBN 9781770705920.
- ^ a b Cawthorne 2011, str. 165
- ^ Cawthorne 2011, str. 151
- ^ Stuart Douglas. „Missing Episodes”. Arhivirano iz originala 04. 01. 2014. g. Pristupljeno 2011-05-29.
- ^ Dickerson 2019, str. 28
- ^ Dickerson 2019, str. 97
- ^ Dickerson 2019, str. 247
- ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes
. Bramhall House. str. 387. ISBN 0-517-217597.
- ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 412. ISBN 0-517-217597.
- ^ Bert Coules. „The Casebook of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016.
- ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 9. 6. 2020.
- Izvori
- Cawthorne, Nigel (2011). A Brief History of Sherlock Holmes. Running Press. ISBN 978-0762444083.
- Dickerson, Ian (2019). Sherlock Holmes and His Adventures on American Radio. BearManor Media. ISBN 978-1629335087.
- Smith, Daniel (2014) [2009]. The Sherlock Holmes Companion: An Elementary Guide (Updated izd.). Aurum Press. ISBN 978-1-78131-404-3.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Zamak Šoskomb na Vikimedijinoj ostavi
