Zlatna sredina
Zlatna sredina ili argument iz umerenosti (lat. Argumentum ad temperantiam - argument iz umerenosti) je logička greška koja nastaje kada se tvrdi da je istina kompromis između dve radikalno suprotne pozicije. Osoba koja je koristi tvrdi da suprostavljeni stavovi predstavljaju krajnosti na kontinuumu mišljenja i da su takvi ekstremi pogrešni, dok je sredina tačna i jedino prihvatljivo rešenje je kompromis.
Tačno je da je nekada istina stvarno leži između dve krajnosti, ali ovo nije pravilo. Ponekad je nešto naprosto neistinito ili potpuno pogrešno, pa kompromis između neistine i istine nije poželjan. Greška se koristi da se odbrane tvrdnje koje ne podržavaju dokazi. Sa greškom se često možemo susresti u politici.
Primeri[uredi | uredi izvor]
- Milica izjavljuje da sve vakcine izazivaju autizam, a njena prijateljica da vakcinacija ne izaziva autizam. Kako se ne bi raspravljali napravili su kompromis: neke vakcine izazivaju autizam.
Ovde kompromis ne može postojati, jer Milica nije u pravu.
- Godine 1820. godine je postignut Misurijski kompromis. Po njemu robove nije smeo da drži nijedan državljanin koji je živeo na severu Sjedinjenih Američkih Država.
Kompromis između boraca za ljudska prava i robovlasnika nije baš najbolje rešenje.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Stojadinović, Predrag (2014). 50 Logičkih grešaka za koje treba da znate. Smederevo: Heliks. str. 86—87. ISBN 978-86-86059-45-1.
