Argumentum ad hominem
Из Википедије, слободне енциклопедије
Разлогом на човека, уместо разлогом на разлог (лат. Argumentum ad hominem, или само Ad hominem) је стари логички софизам и може се рећи безобразлук коме су спонтано склони скоро сви људи, а који се показује у томе да опонент у разговору (расправи) не иде разлогом на разлог, него разлогом на човека и тако жели да обеснажи његову логичку и искуствену аргументацију.[1][2][3][4][5]
На пример: „Шта он има да говори и тврди кад је сиромашан, инфантилан...“
Све што није у директној логичко-искуственој вези са предметом расправе је потпуно ирелевантно за логичко-теоријску ваљаност неке аргументације.
Извори [уреди]
- ^ „ad hominem: West's Encyclopedia of American Law“. Answers.com. 10. 9. 2007. Приступљено 8. 11. 2009.
- ^ Walton Douglas (2008). Informal Logic: A Pragmatic Approach. Cambridge University Press. стр. 190.
- ^ Bowell, Tracy; Kemp, Gary (2010). Critical Thinking: A Concise Guide. Abingdon, Oxon: Routledge. стр. 210–213. ISBN 0415471834.
- ^ Copi, Irving M. (1986). Informal Logic. Macmillan. стр. 112–113. ISBN 0023249404.
- ^ Walton, Douglas (2008). Informal Logic: A Pragmatic Approach. Cambridge University Press. стр. 170.
Додатна литература [уреди]
- Hurley, Patrick (2000). A Concise Introduction to Logic (7th ed.). Wadsworth. стр. 125–128, 182. ISBN 0-534-52006-5.
- Copi, Irving M.; Cohen, Carl. Introduction to Logic (8th ed.). стр. 97–100.
- Walton Douglas (1998). Ad Hominem Arguments. Tuscaloosa: University Alabama Press.
|
|||||
