Argumentum ad hominem

Из Википедије, слободне енциклопедије

Разлогом на човека, уместо разлогом на разлог (лат. Argumentum ad hominem, или само Ad hominem) је стари логички софизам и може се рећи безобразлук коме су спонтано склони скоро сви људи, а који се показује у томе да опонент у разговору (расправи) не иде разлогом на разлог, него разлогом на човека и тако жели да обеснажи његову логичку и искуствену аргументацију.[1][2][3][4][5]

На пример: „Шта он има да говори и тврди кад је сиромашан, инфантилан...“

Све што није у директној логичко-искуственој вези са предметом расправе је потпуно ирелевантно за логичко-теоријску ваљаност неке аргументације.

Извори[уреди]

  1. ^ „ad hominem: West's Encyclopedia of American Law“. Answers.com. 10. 9. 2007. Приступљено 8. 11. 2009.. 
  2. ^ Walton Douglas (2008). Informal Logic: A Pragmatic Approach. Cambridge University Press. стр. 190. 
  3. ^ Bowell, Tracy; Kemp, Gary (2010). Critical Thinking: A Concise Guide. Abingdon, Oxon: Routledge. стр. 210-213. ISBN 978-0-415-47183-1. 
  4. ^ Copi, Irving M. (1986). Informal Logic. Macmillan. стр. 112-113. ISBN 978-0-02-324940-2. 
  5. ^ Walton (2008), стр. 170.

Литература[уреди]

  • Hurley, Patrick (2000). A Concise Introduction to Logic (7th ed.). Wadsworth. стр. 125-128, 182. ISBN 978-0-534-52006-9. 
  • Copi, Irving M.; Cohen, Carl. Introduction to Logic (8th ed.). стр. 97-100. 
  • Walton Douglas (1998). Ad Hominem Arguments. Tuscaloosa: University Alabama Press. 
  • Bowell, Tracy; Kemp, Gary (2010). Critical Thinking: A Concise Guide. Abingdon, Oxon: Routledge. стр. 210-213. ISBN 978-0-415-47183-1. 
  • Copi, Irving M. (1986). Informal Logic. Macmillan. стр. 112-113. ISBN 978-0-02-324940-2. 
  • Walton, Douglas (2008). Informal Logic: A Pragmatic Approach. Cambridge University Press.