Kaligrafsko pero
Kaligrafska pera su sredstva za pisanje[1] različitih oblika a izrađuju se od različitih materijala. Obično su urađena u obliku kljuna[1] kroz čiju prorezanu sredinu prolazi mastilo na podlogu. Pera su, najčešće, pričvršćena na držač. Prva pera nisu imala rezervoare za mastilo na sebi pa su se često umakala u mastionicu što je bio dug i mukotrpan rad za pisara. Oni su se, kasnije, snalazili i dodavali rezervore za mastilo na pera. Rezervoari mogu da se dodaju sa gornje ili donje strane pera, a neka metalna pera imaju, kao rezervoar, malo udubljenje s gornje strane. Ti rezervori su imali različit oblik, najčešće u zavisnosti od materijala od kojeg je napravljeno pero (trska ili metal). Širina linije „špicastih“[2] pera dobija se u zavisnosti od pritiska takvog pera na podlogu, a kod pera sa ravnim vrhom punoća linije zavisi od smera i brzine kretanja pera. Razlikuje se oblik i materijal od koga su napravljena pera za pisanje tekstova od tzv. plakatnih pera[2] čiji se široki vrhovi rade od bambusovog drveta, štapića za pregled grla, štapića za sladoled, od limenki (izreže se lim od konzerve na željenu širinu i presavije). Na žalost, trag mastila kod ovakvih pera se razliva.
Pera od trske i bambusa[uredi | uredi izvor]
Jedno od najstarijih sredstava za pisanje je pero napravljeno od trske. Grci su doneli prva trščana pera u Egipat.[3] Ukoliko je pisar vičan rezanju skalpelom može sam da pripremi ova pera. Kod nas, bambus je najlakše naći u cvećarama, a trsku na stovarištima građevinskog materijala. Za pripremu pera potrebno je odseći štapiće trske na dužinu od oko 20 cm i potopiti im vrhove u vodu petnaestak minuta kako trska ne bi pucala prilikom pravljenja kljuna pera.[2] Omekšaloj trsci najpre se dijagonalno preseca vrh, a potom koso s obe strane podešavajući tako vrh pera na željenu širinu. Neophodno je očistiti meku stranu trske kako bi se stvorilo udubljenje. Kao što metalna pera imaju tanak rez kroz sredinu, potrebno je isto tako zaseći i trščano pero kako bi postalo savitljivo i kako bi mastilo lakše i ravnomernije teklo. Na kraju, potrebno je istanjiti vrh pera i zaseći, po želji, ukoso na desnu ili na levu stranu, u zavisnosti od toga da li je pero namenjeno desnorukom ili levorukom pisaru. Dobro je, pre početka rada, pero ostaviti u mastilu kako bi trska na vreme upila dovoljnu količinu mastila a slova bila ravnomernijom nijansom ispisana.
Pero od bambusovog drveta upija mnogo mastila i nije dobro za finije radove. Od komada bambusa odseca se onaj deo koji će poslužiti za vrh pera i na njemu se mogu zaseći urezi kako bi se perom izvlačile linije nalik notnom metalnom peru.
Prvi kaligrafi koristili su trščana, bambusova ili ptičija pera a i današnji kaligrafi ih dosta traže.
Ptičija pera[uredi | uredi izvor]
Pošto su pera ptica fleksibilnija od gore pomenutih pera, počelo se s njihovom intenzivnijom upotrebom već od 6. veka. Rimljani pominju korišćenje guščijih pera i u četvrtom veku. Koristi se perje većih ptica npr. perje guske, patke, ćurke, orla a veoma dobro je i perje gavrana. Koriste se pera sa krila. Od jedne ptice može se iskoristiti oko desetak pera. Pera sa levog krila pogodna su za desnoruke a sa desnog krila pogodnija su za levoruke - zbog načina na koji su zakrivljena.[4] Nije dovoljno samo ptici iščupati pero, zaseći i početi sa pisanjem. Kao i trščana pera i ptičija pera moraju se pripremiti. Svako pero je, u manjoj ili većoj meri, ispunjeno masnoćom, pa je neophodno položiti pero u vruć pesak ili vruć vosak, a zatim ga do određene dužine sastrugati nožem. Nakon čišćenja pero mora da odstoji oko godinu dana. Potom se pero zaseca da bi mu se napravio vrh. Oni koji nisu spretni u zasecanju pera nabavljaju već zarezana pera u specijalizovanim radnjama. Pisanje trščanim i ptičijim perima je dosta sporo. Ptičija pera skoro da sasvim nestaju krajem 19-og veka, s pojavom metalnih pera koja imaju rezervoar i lakše klize po podlozi.
Pera od metala[uredi | uredi izvor]
Metalna pera su savitljivija od ostalih vrsta pera. Špicasto pero nema rezervoar, a na pero sa ravnim vrhom može se staviti rezervoar. Metalna pera označavaju se brojevima koji govore, u milimetrima, o širini vrha pera. Prva metalna pera proizvedena su početkom 19-og veka u Birmingenu.[4] Ovu vrstu pera lako je naći, ali je problem kvalitet pera, naročito to važi za špicasta pera.
Neophodno je pripremiti metalna pera pre prve upotrebe zato što na sebi imaju zaštitni sloj koji utiče na povlačenje linija. Da bi se taj sloj skinuo potrebno je pera očistiti sapunom i vodom ili ih brzo provući kroz plamen, a ko želi može pera da zabode u krompir i ostavi ih da tako odstoje nekoliko sati.[2]
Održavanje pera[uredi | uredi izvor]
Posle upotrebe, pera je neophodno odmah oprati (može se koristiti stara četkica za zube) i obrisati mekom krpom, naročito metalna pera da ne bi zarđala. Ukoliko tuš ili boja osuše na perima, teško ih je očistiti. U tom slučaju pera se stružu nožićem.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Plume(ecriture)”.
- ^ a b v g Bauen, En (2008). Kaligrafija. Beograd: Mladinska knjiga. ISBN 978-86-7928-064-0.
- ^ Brukfild, Karen (2005). Svet pismenosti. Knjiga komerc. ISBN 86-7712-121-8.
- ^ a b „Tout ce que vous devez savoir sur les plumes pour debuter en calligraphie”.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Vrtni centri Kalia Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. mart 2018)