Кромпир

Из Википедија

Кромпир

Статус угрожености:  Доместификована

Систематика
царство: Plantae


раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Solanales
фамилија: Solanaceae
род: Solanum
Биномијална номенклатура
Solanum tuberosum
L.
Екологија таксона
Животна форма: G (геофита)

Кромпир је врста биљака скривеносеменица из породице помоћница (Solanaceae). Узгаја се широм планете и користи за исхрану људи и домаћих животиња, јер поседује подземно стабло веома богато скробом. Пореклом је из Јужне Америке, са Анда. Врста је доместификована у јужном Перуу[1], а у Европу су га донели Шпанци средином 16. века.

Садржај

[уреди] Ботанички опис биљке

Кромпир је вишегодишња зељаста биљка, животне форме геофита - поседује подземно стабло (тубер, одакле и потиче латински назив) по типу кртоле. Боја цвета варира од беле до ружичасте и љубичасте, са јарко жуто обојеним прашницима. Узгајани варијетети су углавном бесполни (без цветова или са стерилним цветовима). Опрашивање је у већини случајева спољно (инсектима, ветром), али постоје и подаци о самоопрашивању/самооплођењу. Сви варијетети кромпира се могу вегетативно разножавати кртолама. Плодови фертилних варијетета су бобице, подсећају на мале зелене плодове парадајза. Често се кртоле називау плодовима кромпира, али је ово ботаничи неисправно. У плоду се може наћи и до 300 семена.

цветови

цветови

кртоле

[уреди] Историја

Доместификација кромпира је била предмет великих спекулација. Примерке које је Карл фон Лине описао као тип врсте припадали су подврсти S. tuberosum ssp. tuberosum који расте у шумама у архипелагу Чилое.

Међутим, археолошки докази ипак нису наводили ни на какве конкретне и дефинитивне закључке, што је ишло у прилог могућој тези о „дуалном пореклу“ кромпира са главним центром на Андима Перуа и Боливије, и споредним центром у Архипелагу Чилое[2]. коју је предложио ботаничар и генетичар Николај Иванович Вавилов у својој студији о географији доместикованих биљака. У складу са овом теоријом, једна подврста потиче са висоравни, где су је Инке и Тиванаке вероватно доместификовале у 7. миленијуму пре н. е., док друга потиче из архипелага Чилое.

Контроверза се разрешила 2005. године, када је објављена генетичка студија коју је водио и спровео ботаничар Дејвид Спунер на Универзитету у Висконсину. Спунер је стручњак који ради на Одсеку за пољопривреду у САД. Он је установио преко анализа генетских ознака неких 360 врсти кромпира да "све врсте које се данас гаје потичу од доместификације S. bukasovii са југа Перуа и запада Боливије, која се десила неких 8000 година пре н. е.

Многе од ових врсти потичу од чилеанског хибрида добијеног укрштањем ове врсте и једног дивљег варијетета који расте у пампи[3], чиме се добила S. tuberosum ssp. tuberosum, од које потиче данас најмање 286. домаћих врсти[4], што их у сваком случају не чини обавезно[5] прецима хиљаде других варијетета ове подврсте које данас постоје и која се највише гаји у свету[6]. Основна разлика између ове и S. tuberosum ssp. andigena, првобитног кромпира са перуанских Анда, је у циклусу светлости који им је потребан: док је перуанска подврста прилагођена кратким данима и не цвета нити производи корен ако је превише изложена светлости, подврста tuberosum захтева доста светлости.

Теорија да о перуанском пореклу кромпира је доста стара и процењује се да у Перуу има више од 3.000 разних домаћих врсти кромпира, а неке од њих не могу бити узгајане ван Перуа јер захтевају специфичне климатске и агроеколошке услове[7].

[уреди] Почетак коришћења кромпира у Европи

Велики број гајеног поврћа је пореклом са територија Јужне Америке, и већина је уведена у употребу у Европи убрзо после Колумбовог путовања 1492. године, али је кромпир увежен знатно касније. Узрок овом „кашњењу" се може наћи у податку да је узгајан у вишим деловима Анда, које су Шпанци посетили тек 1532. године. Први помен кромпира у Колумбији се налази у литератури из 1537. године (помиње га Педро Сијеса Леон, савременик Франсиска Пизара), а као нова биљка описан је тек 1552. Датум преношења кромпира у Европу није још утврђен (и вероватно није ни записан), али се може утврдити најраније присуство кромпира на европском коонтиненту.[8]

Кромпир је 1588. године већ био познат и гајен у одређеним деловима Италије, што указује на још ранију ширу употребу ове биљке у Шпанији[9]. Постоје индиције да је узгој кромпира у Шпанији постојао пре 1573. године[9]. Скоро су пронађени подаци о извозу кромпира са Канарских острва за Антверпен у новембру 1567. године. Ако се претпостави да је вероватно узгајан бар пет година на самим Канарским острвима, године око 1562. би се могле означити као године интродукције кромпира у Европу[8]. Ово би значило да је кромпир стигао у Европу само десет година после описивања врсте, односно око 30 година после Пизара[8], као и да је најпре узгајан на острвима, а тек касније и у континенталној Шпанији.


[уреди] Остали подаци

Кромпир је једна од важнијих намирница у људској исхрани, а био је врло значајан за нестанак глади у Европи. У људској исхрани се употребљава куван и печен док је сиров благо отрован. Индустријским поступком од кромпира се добија скроб, а сечењем кромпира на танке листиће, затим одстрањивањем скроба и печењем у врелом уљу добија се чипс. Кромпир напада инсект кромпирова златица која може бити погубна за род.

[уреди] Спољашње везе

Викизворник
Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:
Викиврсте
Викиврсте имају података о:

[уреди] Литература

  1. ^ Генетички подаци о јединственом догађају доместификације кромпира
  2. ^ Вавилов, Николай И. (Vavilov, Nikolai I) ([1940] 1987), Учение о происхождении культурных растений после Дарвина, Ленинград: Советская наука .
  3. ^ Spooner, David M.; McLean, Karen; Ramsay, Gavin; Waugh, Robbie; y Bryan, Glenn J. (2005): "A single domestication for potato based on multilocus amplified fragment length polymorphism genotyping", en Proceedings of the National Academy of Sciences, vol. , Nº 102.
  4. ^ Proyecto UACh-FIA busca rescatar variedades de papas chilotas, Facultad de Ciencias Agrarias UACh (On line) [март, 2007]
  5. ^ Contreras M., Andrés, Germoplasma chileno de papas (Solanum spp.), Instituto de Producción y Sanidad Vegetal, Universidad Austral de Chile, Facultad de Ciencias Agrarias UACh (On line) март, 2007.
  6. ^ Turner, Stephen and Molyneaux, Heather (2004), Agricultural Science, Potato Breeding, and the Fredericton Experimental Station, 1912-1966, Acadiensis [Online], vol. 33 nº 2 март, 2007
  7. ^ Centro Internacional de la Papa (2006), Papas nativas poseen ventajas comparativas que deben ser aprovechadas (2006)
  8. ^ 8,0 8,1 8,2 Hawkes, J. G. & Francisco-Ortega, J. 1993. The early history of the potato in Europe. Euphytica (70):1-2. pp: 1-7. DOI:10.1007/BF00029633
  9. ^ 9,0 9,1 Redcliffe N. S. 1985.The History and Social Influence of the Potato (2nd Edition). Cambridge University Press. ISBN: 0521077834.



Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%80"