Kašo (era)
Kašo (嘉祥), poznata i kao Kadžo, je japanska era (nenko) koja je nastupila posle Džova i pre Nindžu ere. Vremenski je trajala od juna 848. do aprila 851. godine i pripadala je Hejan periodu.[1] Vladajući carevi bili su Ninmjo i Montoku.[2] Ime „Kašo“ koja u prevodu znači „dobro predskazanje“ dodeljeno je novoj eri zbog otkrića bele kornjače u provinciji Bungo koja je pokazana caru.[3]
Važniji događaji Kašo ere[uredi | uredi izvor]
- 18. februar 848. (Kašo 1, deseti dan prvog meseca): Dvorski „dainagon“ Fudživara Jošifusa (904-872.) je kao sin bivšeg „sadaiđina“ Fudživare Fujucugua (775—826) imenovan novim „udaidžinom“. Jošifusina ćerka, Fudživara no Akira-keiko postaje supruga cara Montokua i majka budućeg cara Seiva.[4][5]
- 848. (Kašo 1, šesti mesec): Bela kornjača je pronađena u provinciji Bungo. Kako je to bio raritet u zemlji, kao i simbol boljitka, zvaničnici su lično prezentovali kornjaču caru komentarišući to kao dobar omen.[6]
- 849. (Kašo 2, četvrti mesec): Ambasador Baekđea (sada deo Koreje) je dočekan na dvoru.[6]
- 849. (Kašo 2, peti mesec): Ambasador iz Beakđea je primljen na dvor gde ga je car lično ugostio. Zadužen je Ono no Takamura da pripremi zvanično pismo koje će predstavnik Baekđea odneti na svoj dvor.[6]
- 849. (Kašo 2, deseti mesec): Car Ninmjo proslavlja svoj 40 rođendan.[6]
- 849. (Kašo 2, jedanaesti mesec): Car je u velikoj povorci obišao prestonicu. Kada je prolazio pored zatvora naredio je Jošifusi da u činu milosrđa oslobodi sve zatvorenike u pritvoru. U isto vreme Ninmjo je siromašnima delio pirinač i određenu količinu novca.[6]
- 850. (Kašo 3, prvi mesec): Car dolazi u zvaničnu posetu majci kako bi odao svoje poštovanje prema roditeljima.[7][8]
- 6. maj 850. (Kašo 3, dvadesetprvi dan trećeg meseca): Car Ninmjo umire u 41 godini i njega nasleđuje njegov najstariji sin Montoku.[9] Po Ninmjoovim željama, sahranjen je bez velike ceremonije u mauzoleju u kom se oslovljava kao „car Fukakase“. Car Ninmjo je vladao 17 godina, 14 u eri Džova, tri u eri Kašo.[10]
- 850. (Kašo 3, peti mesec): Tačibana no Kačiko umire. Ona je udovica cara Sage i majka cara Ninmjoa, kao i baba cara Montokua. Kao predani budista koja je pomogla u izgradnji budističkih hramova (pre smrti je bila poznata i pod imenom Danrin kogo (檀林皇后)) imala je poštovanje kao žive svetice.[11]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kashō" in Japan Encyclopedia. str. 486 na sajtu Gugl knjige; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Arhivirano 2012-05-24 na sajtu Archive.today
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du Japon. str. 106-112; Brown, Delmer et al. (1979). Gukanshō. str. 283-284; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki. str. 164-165.
- ^ Brown & Ishida 1979, str. 284; Titsingh, pp. 111.
- ^ Titsingh 1834, str. M1 111
- ^ Brown & Ishida 1979, str. 284
- ^ a b v g d Titisngh, str. M1 111
- ^ Titingh, str. M1 111
- ^ Varley 1980, str. 165
- ^ Brown & Ishida 1979, str. 284
- ^ Titsingh, pp. 112, Brown. str. 284.
- ^ Titsingh 1834, str. M1 112
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Titsingh, Isaac (1834). Nipon o daï itsi ran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Japanski kalendar - ilustracije i dodatne informacije