Komon rejl

Komon rejl (engl. Common rail) je sistem direktnog ubrizgavanja goriva kod dizel motora.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prototip komon rejl sistem je razvijen kasnih šezdesetih godina 20. veka od strane Roberta Huberta, iz Švajcarske, a dalje tehnološki razvijen od strane Marka Gansera u Švajcarskom federalnom institutu za tehnologiju u Cirihu. Savremen komon rejl sistem razvili su Magneti Marelli i Centro Ricerche Fiat, a projekt je prodat nemačkoj kompaniji Boš. Prvi automobili u kojima se ugrađivao dizel komon rejl sistem bili su Alfa Romeo 156 1.9 JTD i Mercedes-Benc 220 CDI, 1997. godine.

Princip rada[uredi | uredi izvor]

Komon rejl sisitem karakteriše isporuku goriva pod konstantno visokim pritiskom nezavisno od broja obrtaja motora. Rezultat je prepoznatljiv u visokoj elastičnosti po momentu, smanjenoj potrošnji goriva i smanjenoj emisiji štetnih produkata sagorevanja. Gorivo pod visokim pritiskom ubrizgava se putem elektronske kontrole vremena i zakona ubrizgavanja, što omogućavaju elektronski regulisani brizgači.

Kod komon rejl sistema za ubrizgavanje razdvojen je proces potiskivanja goriva pumpe visokog pritiska od procesa ubrizgavanja goriva u prostor za sagorevanje. Gorivo se pod visokim pritiskom konstantno nagomilava u zajedničkoj magistralnoj cevi nezavisno od broja obrtaja i opterećenja motora. Tu nagomilano gorivo spremno je za ubrizgavanje u bilo kom trenutku i u bilo kom cilindru motora. Količinu ubrizgavanja određuje vozač pritiskom na papučicu gasa, a trenutak i pritisak ubrizgavanja izračunava elektronska upravljačka jedinica na osnovu primljenih signala od senzora i programiranih mapa podataka. Upravljačka jedinica upravlja i radom električnih brizgaljki, takozvanih injektora preko elektromagnetnih ventila.

Pumpa visokog pritiska potiskuje gorivo u rezervar, koji je u stvari jedna magistralna cev postavljena duž motora. Ova cev, po kojoj je ceo sistem dobio ime, nazvana je common rail, to jest zajednička magistrala. Potrebna vrednost pritiska održava se pomoću regulatora pritiska, a davač pritiska daje elektronskoj upravljačkoj jedinici informaciju o vrednosti pritiska u magistralnom vodu. Magistralna cev je relativno kratkim cevima, u kojima takođe vlada visok pritisak, povezana sa pojedinim brizgačima, kojima se gorivo ubrizgava u radni prostor motora. Radom brizgača upravlja se od strane elektronske upravljačke jedinice, u koju se se šalju signali većeg broja senzora. Posle prijema signala, elektronska upravljačka jedinica ih obrađuje i formira izlazne signale na osnovu kojih se izvodi otvaranje brizgača i upravljanje radom pumpe visokog pritiska.

Oznake[uredi | uredi izvor]

BMW i Mini: d
Volvo: D i D5
Isuzu: iTEQ
Mazda: MZR-CD i Skyactiv-D, ranije DiTD
Mahindra: CRDe, m2DiCR, mEagle, mHawk, mFalcon i mPower (kamioni)
Mercedes-Benc (vlasništvo Dajmler AG): CDI
Micubiši motors: DI-D
Opel: CDTI (u saradnji sa Fijatom)
PSA Pežo Sitroen: HDI ili HDi
Reno-Nisan: dCi
Sangjong: XDi, XVT
Subaru: TD ili D
Tata motors: CR4
Tojota: D-4D
Fijat, Alfa Romeo i Lanča: JTD (i kao MultiJet, JTDm)
Folksvagen grupa: TDI (noviji modeli koriste komon rejl, za razliku od ranijeg sistema pumpa-brizgaljka)
Ford: TDCi (u saradnji sa PSA)
Hjundai i Kija motors: CRDi
Honda: i-DTEC
Džip: CRD (u saradnji sa Dajmlerom)
Ševrolet (vlasništvo Dženeral motorsa): VCDi

Literatura[uredi | uredi izvor]

Duraković, Ljutvija (2005). Motori sa unutrašnjim sagorevanjem (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd. str. 232. ISBN 978-86-17-12108-0.
Dekanj, Jožef (2005). Električni sistem paljenja i ubrizgavanja (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd. str. 416. ISBN 978-86-17-12802-7.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]