Konvalidacija
Konvalidacija (konvalescencija) predstavlja naknadno osnaženje nevažećeg pravnog posla,[1] odnosno rušljivog ugovora. Do nje može doći na nekoliko načina:
- Konvalidacija usled proteka vremena: Vreme utiče na naknadno osnaženje rušljivog ugovora tako što se propuste rokovi za podnošnje tužbe, koji su prekluzivni.
- Konvalidacija izrečenom potvrdom ugovora: Lice u čiju je korist rušljivost ustanovljena (npr. lice koje je bilo u zabludi) može izrečenom izjavom volje potvrditi da ostaje pri ugovoru. Ova izrečena izjava se naziva konfirmacija.
- Konvalidacija konkludentnom radnjom.
Nužan uslov za konvalidaciju je da su prestale okolnosti pod kojima je rušljivi ugovor zaključen (npr. lice je saznalo za zabludu, prestala je pretnja i slično). Tako dolazi do naknadnog osnaženja ugovora putem odricanja od prava na poništaj ugovora. Konvalidaciju treba razlikovati od ratifikacije ugovora. Ratifikacija pretpostavlja zaključenje punovažnog ugovora od strane punomoćnika koji je prekoračio granice ovlašćenja, a konvalidacija predstavlja osnaženje rušljivog ugovora.
Uslovi konvalidacije:
- da postoji rušljivi ugovor;
- da je konvalidacija preduzeta od strane lica koja su ovlašćena da zahtevaju poništenje ugovora;
- da ta lica znaju za postojanje nedostatka, zbog kojeg se može zahtevati poništenje;
- da su ta lica u momentu konvalidacije u mogućnosti da slobodno izjave svoju volju.
Razlika između poništaja i raskida[uredi | uredi izvor]
Između poništaja i raskida postoji jedna bitna razlika. Razlog ništavnosti postoji u trenutku zaključenja ugovora, dok razlog za raskid nastaje kasnije, u toku izvršenja punovažno zaključenog ugovora. U pravu se zato uzima da ništavni ugovori uopšte ne proizvode pravna dejstva, a raskid ugovora je način prestanka punovažnog ugovora.