2004

Из Википедије, слободне енциклопедије

Садржај 1 Догађаји 1.1 Јануар-Март 1.2 Април-Јун 1.3 Јул-Септембар 1.4 Октобар-Децембар 1.5 Датум непознат 2 Рођења 3 Смрти 4 Дани сећања 5 Нобелове награде 6 Види још 7 Референце

[уреди] Догађаји

[уреди] Јануар-Март

• 25. јануар - Београдски дневни лист "Политика" обележио 100 година постојања.
• 4. фебруар - Драган Маршићанин (функционер ДСС),уз помоћ гласова социјалиста,изабран за председника Скупштине Србије и уједно постао в.д. председника Србије.
• 15. фебруар - На свечаности у Орашцу обележено 200 година од почетка Првог српског устанка.
• 3. март - Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Војиславом Коштуницом, лидером ДСС. У Влади, поред ове странке, су Г17+ и коалиција СПО-НС. Влада је изабрана уз подршку посланика СПС-а, чији представници нису ушли у Коштуничин кабинет.
• 4. март - Предраг Марковић (Г 17 +) изабран за председника српског парламента.
• 11. март - У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено.
• 17. март - На Косову и Метохији избиле демонстрације Албанаца које су се претвориле у погром над Србима. У том погрону, који је трајао три дана, погинуло више особа а уништено је неколико цркава и манастира.
• 26. март - У Београду убијен генерални секретар Фудбалског савеза Србије и Црне Горе, Бранко Булатовић.

[уреди] Април-Јун

• 4. април - Расписани председнички избори у Србији за 13. јуни.
• 2. мај - Првооптужени са убиство премијера Зорана Ђинђића,Милорад Улемек-Легија,предао се полицији у Београду.
• 27. јун - У другом кругу избора за председника Србије, Борис Тадић (лидер ДС) победио Томислава Николића (заменик председника СРС) и изабран за трећег председника Србије.
• 28. јун - Основана гробарска навијачка група Чувари Части, подгрупа Јужног Фронта.

[уреди] Јул-Септембар

• 11. јул - Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.
• 31. август - Почело извођење сведока одбране на процесу у Хагу против бившег председника Србије и СРЈ,Слободана Милошевића.
• 1. септембар - Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану са више од хиљаду таоца.
• 3. септембар - У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 погинули, видети Талачка криза у Беслану.
• 19. септембар - У Србији одржани избори за локалне самоуправе,али и избори за председнике општина и градоначелника.

[уреди] Октобар-Децембар

• 3. октобар - Ненад Богдановић изабран за градоначелника Београда.
• 5. октобар - У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић. [1]
• 2. новембар - Џорџ В. Буш победио на изборима за председника Сједињених Америчких Држава против демократе Џона Керија.
• 19. децембар - У недељу, на дан Светог Николаја Мирликијског, почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке “Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.
• 26. децембар - Цунами у Индијском океану 2004.

[уреди] Датум непознат

• Тихвинска икона Пресвете Богородице је враћена из Чикага у Тихвински манастир Успења Пресвете Богородице.

[уреди] Рођења

За више информација погледајте Категорија:Рођени 2004.

[уреди] Смрти

• 13. јануар - Кераца Висулчева, македонска сликарка. (*1913.)
• 23. јануар - Хелмут Њутон, немачки фотограф. (*1920.)
• 26. јануар - Михајло Бата Паскаљевић, позоришни и ТВ глумац. (*1923.)
• 14. фебруар - Марко Пантани, италијански бициклиста. (*1970.)
• 26. фебруар - Борис Трајковски, македонски председник. (*1956.)
• 28. март - Петер Устинов, британски глумац. (*1921.)
• 1. мај - Лојзе Ковачич, словеначки писац и педагог. (*1928.)
• 29. мај - Ивица Шерфези, хрватски певач. (*1935.)
• 2. јун - Николај Ђауров, бугарски оперски певач. (*1929.)
• 5. јун - Роналд Реган, председник САД. (*1911.)
• 1. јул - Марлон Брандо, амерички глумац. (*1924.)
• 28. јул - Франсис Крик, енглески биолог. (*1916.)
• 29. јул - Стипе Шувар, хрватски политичар. (*1936.)
• 29. август - Владимир Велебит, хрватски политичар. (*1907.)
• 12. септембар - Михаило Ћуповић, српски песник са Златибора. (*1934.)
• 8. октобар - Жак Дерида, француски филозоф. (*1930.)
• 10. октобар - Кристофер Рив, амерички глумац. (*1952.)
• 2. новембар - Тео ван Гог, холанђански редитељ, убијен. (*1957.)
• 11. новембар - Јасер Арафат, палестински политичар. (*1929.)
• 8. децембар - Дајмбег Дарел, амерички гитариста, хеви метал групе Пантера, убијен.(*1966.)
• 19. децембар - Рената Тебалди, италијанска оперска певачица. (*1922.)
• 23. децембар - Нарасима Рао, индијски политичар. (*1921.)
• 31. децембар - Жерар Дебре, француско-амерички економиста, Нобеловац за економију 1983. (*1921.)

[уреди] Дани сећања

[уреди] Нобелове награде

• Физика - Давид Грос, Давид Полицер и Френк Вилчек
• Хемија - Ерон Сиченовер, Аврам Хершко и Ервин Рос
• Медицина - Пичард Аксел и Линда Б. Бук
• Књижевност - Елфриде Јелинек
• Мир - Вангари Мута Матхај
• Економија - Фин Е. Кидленд и Едвард Ц. Прескот

[уреди] Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

[уреди] Референце