2004
Из Википедије, слободне енциклопедије
◄ | 20. век | 21. век | 22. век | ►
◄ | 1970е | 1980е | 1990е | 2000е | 2010е | 2020е | 2030е | ►
◄◄ | ◄ | 2000. | 2001. | 2002. | 2003. | 2004. | 2005. | 2006. | 2007. | 2008. | ► | ►►
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 2004
Садржај |
[уреди] Догађаји
[уреди] Јануар-Март
- 25. јануар - Београдски дневни лист "Политика" обележио 100 година постојања.
- 4. фебруар - Драган Маршићанин (функционер ДСС), уз помоћ гласова социјалиста, изабран за председника Скупштине Србије и уједно постао в. д. председника Србије.
- 15. фебруар - На свечаности у Орашцу обележено 200 година од почетка Првог српског устанка.
- 3. март - Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Војиславом Коштуницом, лидером ДСС. У Влади, поред ове странке, су Г17+ и коалиција СПО-НС. Влада је изабрана уз подршку посланика СПС-а, чији представници нису ушли у Коштуничин кабинет.
- 4. март - Предраг Марковић (Г 17 +) изабран за председника српског парламента.
- 11. март - У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено.
- 17. март - На Косову и Метохији избиле демонстрације Албанаца које су се претвориле у погром над Србима. У том погрону, који је трајао три дана, погинуло више особа а уништено је на десетине цркава и манастира.
- 26. март - У Београду убијен генерални секретар Фудбалског савеза Србије и Црне Горе, Бранко Булатовић.
[уреди] Април-Јун
- 4. април - Расписани председнички избори у Србији за 13. јуни.
- 2. мај - Првооптужени са убиство премијера Зорана Ђинђића,Милорад Улемек-Легија, предао се полицији у Београду.
- 27. јун - У другом кругу избора за председника Србије, Борис Тадић (лидер ДС) победио Томислава Николића (заменик председника СРС) и изабран за трећег председника Србије.
- 28. јун - Основана гробарска навијачка група Чувари Части, подгрупа Јужног Фронта.
[уреди] Јул-Септембар
- 11. јул - Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.
- 31. август - Почело извођење сведока одбране на процесу у Хагу против бившег председника Србије и СРЈ,Слободана Милошевића.
- 1. септембар - Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану са више од хиљаду таоца.
- 3. септембар - У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 погинули, видети Талачка криза у Беслану.
- 19. септембар - У Србији одржани избори за локалне самоуправе, али и избори за председнике општина и градоначелника.
[уреди] Октобар-Децембар
- 3. октобар - Ненад Богдановић изабран за градоначелника Београда.
- 5. октобар - У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић, познато под именом Случај Топчидер. [1]
- 2. новембар - Џорџ В. Буш победио на изборима за председника Сједињених Америчких Држава против демократе Џона Керија.
- 19. децембар - У недељу, на дан Светог Николаја Мирликијског, почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке “Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.
- 26. децембар - Цунами у Индијском океану 2004.
[уреди] Датум непознат
- Тихвинска икона Пресвете Богородице је враћена из Чикага у Тихвински манастир Успења Пресвете Богородице.
[уреди] Рођења
| За више информација погледајте чланак Категорија:Рођени 2004. |
[уреди] Смрти
- 13. јануар - Кераца Висулчева, македонска сликарка. (*1913.)
- 23. јануар - Хелмут Њутон, немачки фотограф. (*1920.)
- 26. јануар - Михајло Бата Паскаљевић, позоришни и ТВ глумац. (*1923.)
- 14. фебруар - Марко Пантани, италијански бициклиста. (*1970.)
- 26. фебруар - Борис Трајковски, македонски председник. (*1956.)
- 28. март - Петер Устинов, британски глумац. (*1921.)
- 1. мај - Лојзе Ковачич, словеначки писац и педагог. (*1928.)
- 29. мај - Ивица Шерфези, хрватски певач. (*1935.)
- 2. јун - Николај Ђауров, бугарски оперски певач. (*1929.)
- 5. јун - Роналд Реган, председник САД. (*1911.)
- 1. јул - Марлон Брандо, амерички глумац. (*1924.)
- 28. јул - Франсис Крик, енглески биолог. (*1916.)
- 29. јул - Стипе Шувар, хрватски политичар. (*1936.)
- 29. август - Владимир Велебит, хрватски политичар. (*1907.)
- 12. септембар - Михаило Ћуповић, српски песник са Златибора. (*1934.)
- 8. октобар - Жак Дерида, француски филозоф. (*1930.)
- 10. октобар - Кристофер Рив, амерички глумац. (*1952.)
- 2. новембар - Тео ван Гог, холанђански редитељ, убијен. (*1957.)
- 11. новембар - Јасер Арафат, палестински политичар. (*1929.)
- 8. децембар - Дајмбег Дарел, амерички гитариста, хеви метал групе Пантера, убијен.(*1966.)
- 19. децембар - Рената Тебалди, италијанска оперска певачица. (*1922.)
- 23. децембар - Нарасима Рао, индијски политичар. (*1921.)
- 31. децембар - Жерар Дебре, француско-амерички економиста, Нобеловац за економију 1983. (*1921.)
[уреди] Дани сећања
[уреди] Нобелове награде
- Физика - Давид Грос, Давид Полицер и Френк Вилчек
- Хемија - Ерон Сиченовер, Аврам Хершко и Ервин Рос
- Медицина - Пичард Аксел и Линда Б. Бук
- Књижевност - Елфриде Јелинек
- Мир - Вангари Мута Матхај
- Економија - Фин Е. Кидленд и Едвард Ц. Прескот