2004

◄ | 20. век | 21. век | 22. век | ►
◄ | 1970е | 1980е | 1990е | 2000е | 2010е | 2020е | 2030е | ►
◄◄ | ◄ | 2000. | 2001. | 2002. | 2003. | 2004. | 2005. | 2006. | 2007. | 2008. | ► | ►►

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 2004

Догађаји

Јануар—Март

• 25. јануар — Београдски дневни лист "Политика" обележио 100 година постојања.
• 4. фебруар — Драган Маршићанин (функционер ДСС), уз помоћ гласова социјалиста, изабран за председника Скупштине Србије и уједно постао в. д. председника Србије.
• 15. фебруар — На свечаности у Орашцу обележено 200 година од почетка Првог српског устанка.
• 3. март — Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Војиславом Коштуницом, лидером ДСС. У Влади, поред ове странке, су Г17+ и коалиција СПО-НС. Влада је изабрана уз подршку посланика СПС-а, чији представници нису ушли у Коштуничин кабинет.
• 4. март — Предраг Марковић (Г 17 +) изабран за председника српског парламента.
• 11. март — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено.
• 17. март — На Косову и Метохији избиле демонстрације Албанаца које су се претвориле у погром над Србима. У том погрону, који је трајао три дана, погинуло више особа а уништено је на десетине цркава и манастира.
• 26. март — У Београду убијен генерални секретар Фудбалског савеза Србије и Црне Горе, Бранко Булатовић.

Април—Јун

• 4. април — Расписани председнички избори у Србији за 13. јуни.
• 2. мај — Првооптужени са убиство премијера Зорана Ђинђића,Милорад Улемек-Легија, предао се полицији у Београду.
• 27. јун — У другом кругу избора за председника Србије, Борис Тадић (лидер ДС) победио Томислава Николића (заменик председника СРС) и изабран за трећег председника Србије.
• 28. јун — Основана гробарска навијачка група Чувари Части, подгрупа Јужног Фронта.

Јул—Септембар

• 11. јул — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.
• 31. август — Почело извођење сведока одбране на процесу у Хагу против бившег председника Србије и СРЈ,Слободана Милошевића.
• 1. септембар — Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану са више од хиљаду таоца.
• 3. септембар — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 погинули, видети Талачка криза у Беслану.
• 19. септембар — У Србији одржани избори за локалне самоуправе, али и избори за председнике општина и градоначелника.

Октобар-Децембар

• 3. октобар — Ненад Богдановић изабран за градоначелника Београда.
• 5. октобар — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић, познато под именом Случај Топчидер. [1]
• 2. новембар — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника Сједињених Америчких Држава против демократе Џона Керија.
• 19. децембар — У недељу, на дан Светог Николаја Мирликијског, почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке “Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.
• 26. децембар — Цунами у Индијском океану 2004.

Датум непознат

• Тихвинска икона Пресвете Богородице је враћена из Чикага у Тихвински манастир Успења Пресвете Богородице.

Рођења

За више информација погледајте чланак Категорија:Рођени 2004.

Смрти

• 13. јануар — Кераца Висулчева, македонска сликарка. (*1913.)
• 23. јануар — Хелмут Њутон, немачки фотограф. (*1920.)
• 26. јануар — Михајло Бата Паскаљевић, позоришни и ТВ глумац. (*1923.)
• 14. фебруар — Марко Пантани, италијански бициклиста. (*1970.)
• 26. фебруар — Борис Трајковски, македонски председник. (*1956.)
• 28. март — Петер Устинов, британски глумац. (*1921.)
• 1. мај — Лојзе Ковачич, словеначки писац и педагог. (*1928.)
• 29. мај — Ивица Шерфези, хрватски певач. (*1935.)
• 2. јун — Николај Ђауров, бугарски оперски певач. (*1929.)
• 5. јун — Роналд Реган, председник САД. (*1911.)
• 1. јул — Марлон Брандо, амерички глумац. (*1924.)
• 28. јул — Франсис Крик, енглески биолог. (*1916.)
• 29. јул — Стипе Шувар, хрватски политичар. (*1936.)
• 29. август — Владимир Велебит, хрватски политичар. (*1907.)
• 12. септембар — Михаило Ћуповић, српски песник са Златибора. (*1934.)
• 8. октобар — Жак Дерида, француски филозоф. (*1930.)
• 10. октобар — Кристофер Рив, амерички глумац. (*1952.)
• 2. новембар — Тео ван Гог, холанђански редитељ, убијен. (*1957.)
• 11. новембар — Јасер Арафат, палестински политичар. (*1929.)
• 8. децембар — Дајмбег Дарел, амерички гитариста, хеви метал групе Пантера, убијен.(*1966.)
• 19. децембар — Рената Тебалди, италијанска оперска певачица. (*1922.)
• 23. децембар — Нарасима Рао, индијски политичар. (*1921.)
• 31. децембар — Жерар Дебре, француско-амерички економиста, Нобеловац за економију 1983. (*1921.)

Нобелове награде

• Физика — Давид Грос, Давид Полицер и Френк Вилчек
• Хемија — Ерон Сиченовер, Аврам Хершко и Ервин Рос
• Медицина — Пичард Аксел и Линда Б. Бук
• Књижевност — Елфриде Јелинек
• Мир — Вангари Мута Матхај
• Економија — Фин Е. Кидленд и Едвард Ц. Прескот

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар