Korisnik:Katharina Popovic/pesak
Predmetno pesništvo (nem. das Dinggedicht) je pesnička forma koja jasno definisana od druge polovine 19. veka. Siže (fr. Sujet predmet, sadržina) predmetnog pesništva su živi i neživi predmeti, umetnička dela, situacije ili procesi. Ovi predmeti se beleže na distanciran i objektivan način, odnosno bez eksplicitne subjektivne interpretacije. U ovakvoj vrsti pesama lirski subjekat se nalazi u drugom planu, pri čemu pesma ima za zadatak da predmet opiše tako da se stvara utisak da predmet pesme sam o sebi govori. Termin Dinggedicht skovao je 1926. godine Nemac Kurt Opert (nem. Kurt Oppert).[1]
Definicija[uredi | uredi izvor]
U predmetnom pesništvu se isključuje pisac, jer u prvom planu ne stoje više doživljaj ili atmosfera, već predmet. Predmetna pesma nije subjektivno iskazivanje osećanja niti objektivno opisivanje, već težnja da se između subjekta i objekta stvori ravnoteža. Takva pesma ima za cilj da predmet predstavi na taj način, da se kod čitaoca stvara osećaj da predmet sam o sebi govori. Princip Rilekove predmetne poezije je u izvesnoj meri i pretvaranje spoljašnjeg u unutrašnje.[2] Unutrašnji doživljaji nastali u susretu sa stvarima takođe se prelivaju u predmetnu pesmu. Ovo stvara napetost između odnosa objekta i subjekta, između imaginativnog pogleda i vernosti objekta, i između simboličkog i realističkog predstavljanja. S jedne strane siže pesme je predmet, sa druge strane i spoljašnja forma pesme ukazuje na njen siže.[3]
Termin „predmetna pesma” potiče iz studije Kurta Operta Das Dinggedicht (1926). Drugi nazivi, poput „Umetničke pesme” Klemensa Hezelhausa, nisu mogli da prevladaju. „Objektna pesma“ je engleski ekvivalent koji je pronašao Sandbank 1985. godine.[4]
Međutim, u svom uvodu o Rilkeu, Kete Hamburger naglašava da koncept predmetne pesme nije baš specifičan i da stoga ove pesme često nisu prepoznatljive kao takve.[5]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Smatra se da je Rajner Marija Rilke tvorac termina Predmetno pesništvo u modernoj književnosti oko 1900. godine. Pesnici Parnasa, francuske grupe pesnika u drugoj polovini 19. veka, oko 60 godina pre Rilkea (oko 1840), stvarali su predmetno orijentisanu, deskriptivnu poeziju u Francuskoj. Ova grupa pesnika je uticala i na simbolizam sa kojim se vezuje predmetno pesništvo. U simbolizmu, slika teži da zaživi svoj život i da postane simbol ili stvar.U prvoj deceniji 20. veka u Americi se pojavio sličan pokret, odnosno imaginizam, u kome je postojala tendencija da se „stvar“ posmatra kao „stvar“; tj. izdvajanje jedne slike i otkrivanje njene suštine.
Sa svoje strane, Rilke u Novim pesmama (1907/08) čini odlučujući korak od simbola do poetike. Njegove pesme ne dozvoljavaju nikakvo simbolično tumačenje koje se može odvojiti od predmeta. Vajan Ogist Roden imao je značajan uticaj na Rilkeovu poeziju.
Drugi značajni predstavnici predmetne poezije su, na primer, Eduard Merike ili Konrad Ferdinand Majer.
Primeri[uredi | uredi izvor]
Poznati primeri predmetne poezije su:
- Eduard Merike: Na lampi
- Konrad Ferdinand Majer: Rimska fontana
- Rajner Marija Rilke: Arhaični torzo Apolona
- Rajner Marija Rilke: Karusel
- Rajner Marija Rilke: Panter
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Müller, Wolfgang G. (1997—2003). Reallexikon der deutschen Literaturwissenschaft. Berlin: Walter de Gruyter. str. 366f.
- ^ Lamping, Dieter (1989). Definitionen zu Theorie und Geschichte. Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht. str. 158.
- ^ Fricke H., Grubmüller K., Müller J.D. (1997—2003). Reallexikon der deutschen Literaturwissenschaft. Berlin: Walter de Gruyter. str. 367.
- ^ Fricke, H., Grubmüller K., Müller J.D. (1997—2003). Reallexikon der deutschen Literaturwissenschaft. Berlin: Walter de Gruyter. str. 367.
- ^ Hamburger, Käte (2000). Rilke. Eine Einführung. Stuttgart: Ernst Klett Verlag. str. 28. ISBN 978-3129033906.