Moralni apsolutizam

Moralni apsolutizam je etičko stanovište prema kome su sva dela suštinski dobra ili loša. Krađa, na primer, može se uvek smatrati nemoralnom, čak iako je učinjena za dobrobit drugih (npr. krađa hrane da bi se nahranila porodica koja gladuje) i čak iako se u krajnjoj liniji pomaže ta dobrobit. Moralni apsolutizam je u suprotnosti sa ostalim kategorijama normativnih etičkih teorija, kao što je konsekvencijalizam, koji tvrdi da moralnost dela (u širem smislu) zavisi od posledica ili konteksta tog dela.

Moralni apsolutizam nije isto što i moralni univerzalizam. Univerzalizam samo tvrdi da ono što je dobro ili loše je nezavisno od običaja ili mišljenja (suprotno moralnom relativizmu), ali ne i da nužno to što je dobro ili loše je nezavisno od konteksta ili posledica (kao kod apsolutizma). Moralni univerzalizam je kompatibilan sa moralnim apsolutizmom, ali i sa gledištima kao što je konsekvencijalizam. Luis Pojman daje sledeće definicije da bi razlikovao dva gledišta moralnog apsolutizma i univerzalizma:

• moralni apsolutizam: postoji bar jedan princip koji nikad ne treba da se krši,

• moralni objektivizam: stvar je u tome da li je bilo koje razmatrano delo moralno dozvoljeno ili nije - u stvari to ne zavisi samo od društvenih običaja ili pojedinačnog uverenja.

Etičke teorije koje stavljaju snažan naglasak na prava i dužnost, kao što je deontološka etika Imanuela Kanta, su često oblici moralnog apsolutizma, kao što su mnogi religijski moralni kodeksi.

Religija

Moralni apsolutizam se može razumeti u striktno sekularnom kontekstu, kao i u mnogim oblicima deontološkog moralnog racionalizma. Međutim, mnogo religija ima takođe moralno apsolutna gledišta, u pogledu na njihov moralni sistem izveden iz božijih zapovesti. Prema tome, takav moralni sistem se smatra apsolutnim, (obično) perfektnim, i nepromenljivim. Mnogo sekularnih filozofija takođe zauzima moralno apsolutan stav, tvrdeći da su apsolutni moralni zakoni prirodno prisutni kod čoveka, u prirodi generalno, ili samog univerzuma. Na primer, neko ko potpuno  veruje u nenasilje, smatra da je loše da koristi nasilje čak i u samoodbrani.

Katolički filozof Toma Akvinski se nikad nije jasno pozvao na Eutifronovu dilemu, ali pravi razliku između toga šta je dobro ili loše po sebi i šta je dobro ili loše po Božijim zapovestima, tako da nepromenljivi moralni standardi formiraju veći deo prirodnog prava. Stoga, on tvrdi da čak ni Bog ne može da promeni Deset zapovesti, dodajući, međutim, da Bog može da promeni ono što pojedinac zaslužuje u određenim slučajevima, u onome što bi moglo izgledati kao dozvola za ubistvo ili krađu.