Nagrada Ćišinskog
| Nagrada Ćišinskog | |
|---|---|
| Dodeljuje se za | dostignuća u oblasti lužičkosrpske književnosti, umetnosti i nauke |
| Dodeljuje | Fondaciя za lužičkosrpski narod |
| Lokacija | Panšvic-Kukau |
| Zemlja | Nemačka Demokratska Republika |
| Predstavlja | Istočna Nemačka, Stiftung für das Sorbische Volk[*] |
| Prvo dodeljivanje | 1956. god. |
Nagrada Ćišinskog (glsrp. Myto Ćišinskeho, nem. Ćišinski-Preis) najviše je odlikovanje Lužičkih Srba,[1] koje se dodeljuje od 1956. godine u znak sećanja na lužičkosrpskog pesnika Jakuba Barta Ćišinskog (1856—1909).[1] Sastoji se od dve vrste (od 1995. godine[2]) — glavne nagrade (nagrade Ćišinskog) i stimulativne nagrade k nagradi Ćišinskog.
Istorija i savremenost[uredi | uredi izvor]
Nagradu Ćišinskog je osnovao Ministarski savet NDR[3] 28. jula 1956. godine (stogodišnjica rođenja J. Barta Ćišinskog) u dve vrste. Dodeljena je za dostignuća u oblasti kulture i nauke Lužičkih Srba, i obično se održavala svake dve godine na rođendan Jakuba Barta-Ćišinskog — 20. avgusta.[4] Prva ceremonija dodele nagrada održana je u Kamencu 1956. godine.[3] Do 1959. godine dodeljivana je godišnje, a od 1962. do 1990. godine — jednom u dve godine. Državna nagrada je dodeljena pojedincima i kolektivima. Nagrada I klase bila je 5000 maraka, II klase — 3000 maraka. Kolektivi su dobijali do 8000 ili 5000 maraka.[2]
Prema statutu Nagrade Ćišinskog Fondacije za lužičkosrpski narod u izdanju za 2013. godinu, nagrada se dodeljuje za dostignuća u oblasti lužičkosrpske književnosti, umetnosti i nauke. Nagrada se dodeljuje svake dve godine (od 1995. godine[2]) u Panšvic-Kukau — u manastiru Marienstern uoči dana smrti Ćišinskog — 15. oktobra. Nagrada Ćišinskog se dodeljuje u iznosu od 7500 evra, stimulativna nagrada — od 2500 evra. Nagrada Ćišinskog i stimulativna nagrada se dodeljuju osobi ili grupi osoba. Nagrade se javno ne objavljuju. Nagradu Ćišinskog i stimulativnu nagradu dodeljuje upravni odbor koji uključuje zastupnika Fondovskog saveta Fondacije za lužičkosrpski narod, zastupnika „Domovine” iz Gornje Lužice i zastupnika „Domovine” iz Donje Lužice, zastupnika Saveza lužičkosrpskih umetnika, zastupnika Saveza lužičkosrpskih društava pesme, zastupnik Matice lužičkosrpske i zastupnik Lužičkosrpskog školskog društva. Predsedavajući upravnog odbora je predsednik Fondovskog saveta. Upravni odbor donosi odluke prostom većinom glasova.[5]
Dobitnici nagrade[uredi | uredi izvor]
- Dobitnici nagrade I klase (1956—1990)[2]
- 1956. — Miklavš Krječmar, Merčin Novak-Nehornjski, kolektiv Lužičkosrpskog narodnog pozorišta
- 1957. — Kurt Krjenjc
- 1958. — Pavol Nedo
- 1959. — Frido Mjetšk, kolektiv Lužičkosrpskog narodnog pozorišta
- 1962. — Jurij Brjezan, Marja Kubašec
- 1964. — Mina Vitkojc
- 1966. — Mihal Navka, Jan Bulank, Jurij Vuješ
- 1968. — Jurij Vinar, Jurij Vela, kollektiv Državni ansambl lužičkosrpske narodne kulture
- 1970. — Pavol Novotni, Jan Ravp, Beno Šram
- 1972. — Jan Meškank, kollekti pionirskog časopisa „Plomjo”
- 1974. — Jurij Koh
- 1976. — hor „Budišin”
- 1978. — Jurij Gros, Pjetr Malink
- 1980. — Hajnc Šuster-Ševc, hor „Meja”
- 1982. — Kurt Lefler, Jan Handrik, Hanka Kravcec, Jan Šolta, hor „Lipa”
- 1984. — Vorša Lanzina, kolektiv dnevnogo lista „Nova doba”
- 1986. — Mjerčin Kasper, Jan Pavol Nagel
- 1988. — Alfons Janca, Jan Kosk
- 1990. — Mjerčin Salovski, Kito Lorenc
- Dobitnici nagrade (glavne i stimulativne) od 1995. godine[1]
- 1995. — Anton Navka (nagrada Ćišinskog), Roža Domašcina (stimulativna nagrada).
- 1997. — Herbert Noak (nagrada Ćišinskog), Fred Pečka (stimulativna nagrada).
- 1999. — Alfonc Frencl (nagrada Ćišinskog), Jan Ciž (stimulativna nagrada).
- 2001. — Manfred Starosta (nagrada Ćišinskog), Donjolužičkosrpski dečji ansambl (stimulativna nagrada).
- 2003. — Marjя Ulbrihec (nagrada Ćišinskog), Merana Cužcina (stimulativna nagrada).
- 2005. — Janaš Petš (nagrada Ćišinskog), Tanja Donatec (stimulativna nagrada).
- 2009. — Meto Pernak (nagrada Ćišinskog), Istvan Kobjela (stimulativna nagrada).
- 2011. — Benedikt Dirlih (nagrada Ćišinskog), Jeva-Marjя Čornakec (stimulativna nagrada).
- 2013. — Beno Budar (nagrada Ćišinskog), Mihal Ciž (stimulativna nagrada).
- 2015. — Manfred Laduš (nagrada Ćišinskog), Sebastijan Elikovski-Vinkler (stimulativna nagrada).
- 2017. — Juro Mečk (nagrada Ćišinskog), Lubina Hajduk-Veljkovičova (stimulativna nagrada).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Myto Ćišinskeho”. // stiftung.sorben.com. Arhivirano iz originala 13. 04. 2019. g. Pristupljeno 22. 05. 2019.
- ^ a b v g Franz Schön, Dietrich Scholze, Susanne Hose, Maria Mirtschin, Anja Pohontsch (2014). Sorbisches Kulturlexikon. Bautzen: Domowina-Verlag. str. 75.
- ^ a b Šołta, Jan (1979). Geschichte der Sorben: Von den Anfängen bis 1789. Bautzen: Domowina-Verlag. str. 154.
- ^ Bartel, Frank (1979). Auszeichnungen der Deutschen Demokratischen Republik von den Anfängen bis zur Gegenwart. Militärverlag der DDR. str. 112.
- ^ „Wustawki Myta Ćišinskeho Załožby za serbski lud” (PDF). // stiftung.sorben.com.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Nagrada Ćišinskog Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. april 2019) na sajtu Fondacije za lužičkosrpski narod