Park Gvelj

Park Gvelj (kat. Parc Güell) je park sa arhitektonskim elementima koji se nalazi na brdu El Karmel u Barseloni. Projektovao ga je katalonski arhitekta Antoni Gaudi od 1900. do 1914. Pod zaštitom je UNESKA kao Svetska baština.

Park je prvobitno bio deo komercijalno neuspešne stambene zone – ideja grofa Eusebija de Gvelja. Inspirisan je britanskim parkovima i zbog toga je dobio englesko ime park. Kasnije je pretvoren u gradski vrt. Do njega se dolazi iz podnožja, iako su stanice na izvesnoj udaljenosti, redovnim autobusima ili turističkim autobusima. Dok je ulaz u park slobodan, ulaz u Gaudijevu kuću, u kojoj se nalazi nameštaj koji je on dizajnirao, se plaća.

Projekat parka izradio je arhitekta Gaudi u svom prepoznatljivom stilu. Talasasti oblici, slični lavi, na mestima sličnim drveću ili u obliku dorskih stubova ili stalaktita, ponekad su izdašno ukrašeni mozaicima od polomljenih keramičkih pločica, posebna tehnika korišćena prevashodno u katalonskom modernizmu, trenkadis. Predeo parka je u saglasju sa prirodnim terenom; strme padine i grebeni su ostali, s krivudaim puteljcima, usecima i pećinama koje su dodate prirodnom ambijentu.

Iako zvuči neobično, park je vešto projektovan da bi omogućio mir i spokoj koji se od parka očekuje. Zgrade, iako vrlo originalne i upečatljive, relativno su neupadljive, kada se uzmu u obzir druge građevine koje je Gaudi projektovao. Imaju krovove fantastičnih oblika s neobičnim vrhovima. Ključno mesto u parku je glavna terasa, okružena dugom klupom u obliku morske zmije. Gaudi je upotrebio nagog čoveka, koji sedi u glini, da bi projektovao klupu. Krivine stvaraju veći broj enklava, koje stvaraju atmosferu druženja.

Veliki prolaz na najvišoj tački parka nudi najbolji pogled na Barselonu. S njega se pruža panorama grada, sa Sagrada familijom i brdom Monžuik u daljini.