Портал:Biciklizam/Biografija 27
.jpg)
Žak Anketil (franc. Jacques Anquetil 8. januar 1934. — 18. novembar 1987.) bivši je francuski profesionalni biciklista u periodu od 1953. do 1969. godine. Rođen je u Mon Sent Enjanu, gde je živio sa roditeljima Ernestom i Marijom i bratom Filipom. Godine 1941. njegov otac je odbio da radi za Nemce, te mu je posao presušio. Ostali članovi porodice bavili su se poljoprivredom (gajili su jagode), pa im se Anketilov otac pridružio. Preselili su se u selo Borge. Anketil je prvi bicikl dobio sa četiri godine i vozio ga je dvaput dnevno, po kilometar i po. Sa 17 godina je dobio prvu dozvolu za vožnju bicikla i ostao je u biciklizmu ceo život. Radio je u fabrici u Sotevilu za 50 franaka dnevno, ali je napustio posle 26 dana zbog nesporazuma sa šefom oko slobodnog vremena za treninge. Kao amater, pobedio je na 16 trka.
Godine 1952. osvojio je nacionalno prvenstvo za amatere i prvenstvo Normandije za amatere. Anketil je na Letnjim olimpijskim igrama 1952. osvojio bronzanu medalju u ekipnom hronometru, nakon čega je počeo profesionalnu karijeru. Prvi veliki uspeh ostvario je 1956. kada je postavio novi rekord na sat vremena. Godine 1957. osvojio je prvi Tur de Frans, a zatim je osvojio još četiri zaredom od 1961. do 1964. Điro d’Italiju osvojio je dvaput, a jednom je osvojio Vuelta a Espanju i tako postao prvi koji je osvojio sve tri grand tur trke. Anketil je prvi osvojio Tur de Frans pet puta, prvi je francuski pobednik Điro d’Italije i prvi je francuski biciklista koji je nosio žutu majicu na Tur de Fransu od prve do zadnje etape.
Anktil je koristio doping i to nije krio. U svojoj raspravi sa francuskim ministrom, na televiziji je izjavio da samo budala može misliti da se Bordo—Pariz može voziti samo sa vodom. Doping testova nisu rađeni do smrti Toma Simpsona na Tur de Fransu 1967. godine. Anketil je odbio da uradi doping test nakon obaranja rekorda u vožnji na sat vremena iste godine jer nije hteo da ga radi pred publikom već kasnije u hotelu.
Tokom karijere vodio je veliko rivalstvo sa Remonom Pulidorom. Podele između navijača bile su velike, Anketil je superiorno pobeđivao, a publika je sve više voljela Pulidora, zbog čega je Anketil bio besan i zadnju trku nije hteo da vozi u Francuskoj.
Karijeru je završio 1969. godine. Počeo je da radi kao farmer. Bio je i dopisnik za francuski list Lekip, konsultant za kanal Evropa 1, a kasnije direktor trke Pariz—Nica i Tur Mediterana u Kanadi, te sportski direktor Francuskog tima na svetskom prvenstvu.
Nakon završetka karijere, vozio je bicikl samo tri puta, istakavši da je već vozio dovoljno. Vozio je gran pri u Nici, gde su stariji vozači vozili sa trenutnim biciklistima. Vozio je sa prijateljem u Normandiji i sa ćerkom na njenom rođendanu. To su bila jedina tri puta da je vozio nakon 1969. godine.
Umro je od raka želuca 1987. u snu, a od te godine — njemu u čast — Vensenski velodrom se zove „Velodrom Žak Anketil.