Priručna blagajna
Priručna blagajna predstavlja malu količinu sopstvenih sredstava u vidu gotovog novca korišćenu za podmirivanje troškova u slučajevima kada nije pametno vršiti isplatu putem čeka zbog smetnji i troškova koji mogu nastati prilikom njegovog popunjavanja, potpisivanja i unovčavanja.[1]
Najčešći način knjiženja troškova plaćenih novcem iz priručne blagajne je sistemom zajma.[2]Početna sredstva nastaju izdavanjem čeka na željeni iznos. Iznos od $100 je, uglavnom, dovoljan za male poslovne potrebe s obzirom da troškovi koji se pokrivaju imaju mali iznos. Knjigovodstveni unos ovih sredstava vrši se tako što se na računu priručne blagajne beleži da duguje, a na tekućem računu potražuje.
Kada nastanu troškovi, čuvar sredstava nadoknađuje utrošen novac zaposlenima , a zauzvrat dobija vaučer priručne blagajne sa priloženim računom/fakturom. U svakom trenutku, ukupna vrednost gotovine i vaučera mora biti jednaka početnim sredstvima.
Kada se sredstva smanje, npr. ostane još $20, čuvar sredstava (računovođa ili neko od službenika administracije) traži dopunu i podnosi vaučere za nadoknadu. Pod pretpostavkom da vaučeri zbirno vrede $80, izdaje se ček za dopunu u iznosu od $80. Upisuje se dugovanje od $80 na računu poslovnih troškova. Kada se ček unovči, čuvar ponovo ima gotov novac u početnom iznosu od $100.
Revizija[uredi | uredi izvor]
Nadzor priručne blagajne je važan zbog potencijalne zloupotrebe. Nadzor priručne blagajne može biti postavljanje granice (npr. 10% ukupnih sredstava) na isplate kao i vršenje mesečnih revizija od strane osobe koja nije čuvar.[3] Korišćenje priručne blagajne je toliko rasprostranjeno da se vaučeri, korišćeni za nadoknadu sredstava, mogu naći u bilo kojoj prodavnici kancelarijskog materijala.
Dnevnik priručne blagajne jedna je od dnevnih knjiga korišćenih u računovodstvu i dvojnom računovodstvenom sistemu.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Hosein 1988, str. 92
- ^ Trenerry 1999, str. 125-
- ^ Jackson, Peggy M. (2006). Sarbanes-Oxley for Small Businesses: Leveraging Compliance for Maximum Advantage. John Wiley & Sons. str. 101. ISBN 978-0-470-05004-0.
- ^ Canwell, Diane; Sutherland, Jon (2005). BTEC First Business. Nelson Thornes. str. 105. ISBN 978-0-7487-9431-7.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jackson, Peggy M. (2006). Sarbanes-Oxley for Small Businesses: Leveraging Compliance for Maximum Advantage. John Wiley & Sons. str. 101. ISBN 978-0-470-05004-0.
- Trenerry, Alan (1999). Principles of Internal Control. UNSW Press. str. 125—. ISBN 978-0-86840-401-1.
- Hosein, P. (1988). Principles of Accounts (Cxc). Heinemann. str. 92. ISBN 978-0-435-98309-3.