Приручна благајна
Приручна благајна представља малу количину сопствених средстава у виду готовог новца коришћену за подмиривање трошкова у случајевима када није паметно вршити исплату путем чека због сметњи и трошкова који могу настати приликом његовог попуњавања, потписивања и уновчавања.[1]
Најчешћи начин књижења трошкова плаћених новцем из приручне благајне је системом зајма.[2]Почетна средства настају издавањем чека на жељени износ. Износ од $100 је, углавном, довољан за мале пословне потребе с обзиром да трошкови који се покривају имају мали износ. Књиговодствени унос ових средстава врши се тако што се на рачуну приручне благајне бележи да дугује, а на текућем рачуну потражује.
Када настану трошкови, чувар средстава надокнађује утрошен новац запосленима , а заузврат добија ваучер приручне благајне са приложеним рачуном/фактуром. У сваком тренутку, укупна вредност готовине и ваучера мора бити једнака почетним средствима.
Када се средства смање, нпр. остане још $20, чувар средстава (рачуновођа или неко од службеника администрације) тражи допуну и подноси ваучере за надокнаду. Под претпоставком да ваучери збирно вреде $80, издаје се чек за допуну у износу од $80. Уписује се дуговање од $80 на рачуну пословних трошкова. Када се чек уновчи, чувар поново има готов новац у почетном износу од $100.
Ревизија[уреди | уреди извор]
Надзор приручне благајне је важан због потенцијалне злоупотребе. Надзор приручне благајне може бити постављање границе (нпр. 10% укупних средстава) на исплате као и вршење месечних ревизија од стране особе која није чувар.[3] Коришћење приручне благајне је толико распрострањено да се ваучери, коришћени за надокнаду средстава, могу наћи у било којој продавници канцеларијског материјала.
Дневник приручне благајне једна је од дневних књига коришћених у рачуноводству и двојном рачуноводственом систему.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hosein 1988, стр. 92
- ^ Trenerry 1999, стр. 125-
- ^ Jackson, Peggy M. (2006). Sarbanes-Oxley for Small Businesses: Leveraging Compliance for Maximum Advantage. John Wiley & Sons. стр. 101. ISBN 978-0-470-05004-0.
- ^ Canwell, Diane; Sutherland, Jon (2005). BTEC First Business. Nelson Thornes. стр. 105. ISBN 978-0-7487-9431-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Jackson, Peggy M. (2006). Sarbanes-Oxley for Small Businesses: Leveraging Compliance for Maximum Advantage. John Wiley & Sons. стр. 101. ISBN 978-0-470-05004-0.
- Trenerry, Alan (1999). Principles of Internal Control. UNSW Press. стр. 125—. ISBN 978-0-86840-401-1.
- Hosein, P. (1988). Principles of Accounts (Cxc). Heinemann. стр. 92. ISBN 978-0-435-98309-3.