Proleterski internacionalizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Proleterski internacionalizam, koji se ponekad naziva i međunarodni socijalizam, je percepcija svih komunističkih revolucija kao dela jedne globalne klasne borbe, a ne kao odvojenih lokalizovanih događanja.[1][2] Zasniva se na teoriji da je kapitalizam svetski sistem i da stoga radničke klase svih naroda moraju delovati zajedno ako žele da ga zamene komunizmom.[3]

Proleterski internacionalizam je snažno prigrlio prva komunistička partija, Savez komunista, što je bilo izraženo kroz njen slogan Proleteri svih zemalja, ujedinite se!, kasnije popularizovan kao Radnici sveta, ujedinite se! u engleskoj književnosti.[3] Ovu ideju je prihvatila i boljševička partija.[3] Nakon formiranja Sovjetskog Saveza, marksistički zagovornici internacionalizma sugerisali su da bi se zemlja mogla koristiti kao „domovina komunizma“ iz koje bi se revolucija mogla širiti širom sveta.[2] Iako je svetska revolucija decenijama nastavila da zauzima istaknuto mesto u sovjetskoj retorici, ona više nije zamenjivala domaće brige na dnevnom redu vlade, posebno nakon uspona Josifa Staljina.[3] Uprkos tome, Sovjetski Savez je nastavio da neguje međunarodne veze sa komunističkim i levičarskim partijama i vladama širom sveta.[3] Igrala je fundamentalnu ulogu u uspostavljanju nekoliko socijalističkih država u istočnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata i podržala stvaranje drugih u Aziji, Latinskoj Americi i Africi.[4] Sovjeti su takođe finansirali desetine pobuna koje su levičarski gerilski pokreti širom sveta vodili protiv kolonijalnih vlada.[5] Nekoliko drugih država kasnije je izvršilo svoje obaveze prema cilju svetske revolucije. Kuba je često slala internacionalističke vojne misije u inostranstvo da bi branila komunističke interese u Africi i na Karibima.[3]

Zagovornici proleterskog internacionalizma često su tvrdili da ciljevi date revolucije treba da budu globalni, a ne lokalni – na primer, pokretanje ili održavanje revolucija negde drugde.[1] Proleterski internacionalizam je usko povezan sa ciljevima svetske revolucije, koje treba postići uzastopnim ili istovremenim komunističkim revolucijama u svim narodima. Prema marksističkoj teoriji, uspešan proleterski internacionalizam treba da dovede do svetskog komunizma i na kraju komunizma bez državnosti.[6][7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Leopold, David (2015). Freeden, Michael; Stears, Marc; Sargent, Lyman Tower, ur. The Oxford Handbook of Political Ideologies. Oxford: Oxford University Press. str. 20—38. ISBN 978-0198744337. 
  2. ^ a b Schwarzmantle, John (2017). Breuilly, John, ur. The Oxford Handbook of the History of Nationalism. Oxford: Oxford University Press. str. 643—651. ISBN 978-0198768203. 
  3. ^ a b v g d đ Johnson, Elliott; Walker, David; Gray, Daniel (2014). Historical Dictionary of Marxism. Historical Dictionaries of Religions, Philosophies, and Movements (2nd izd.). Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. str. 294. ISBN 978-1-4422-3798-8. 
  4. ^ Lansford, Thomas (2007). Communism. New York: Cavendish Square Publishing. str. 9—24, 36—44. ISBN 978-0761426288. 
  5. ^ MacFarlane, S. Neil (1990). Katz, Mark, ur. The USSR and Marxist Revolutions in the Third World. Cambridge: Cambridge University Press. str. 6—11. ISBN 978-0812216202. 
  6. ^ N.I. Bukharin, Marx's Teaching and its Historical Importance, Chapter 4: The Theory of Proletarian Dictatorship and Scientific Communism in Nikolai Bukharin and Others, Marxism and Modern Thought (George Routledge & Sons Ltd., 1935), page 1-90.
  7. ^ Vladimir Lenin, The State and Revolution: The Marxist Theory of the State & the Tasks of the Proletariat in the Revolution (1918), Chapter V: The Economic Basis of the Withering Away of the State, Collected Works, Volume 25, p. 381-492
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пролетерски_интернационализам&oldid=27733131”