Куба

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 20°-23° СГ Ш, 74°-84° ЗГД

Република Куба
República de Cuba
Застава Кубе Грб Кубе
Застава Грб
крилатица: "Patria o Muerte"
(шпански: Отаџбина или смрт)''
Химна
La Bayamesa
Положај Кубе
Главни град Хавана
23°8′N 82°23′W
Службени језик шпански
Државна религија {{{државна религија}}}
Облик државе Социјалистичка република
 — Председник Раул Кастро
 — Потпредседник Хосе Рамон Мачадо Вентура
Независност Од Шпаније 
 — Проглашена 10. октобар 1868
 — Проглашена република 20. мај 1902
 — Кастров улазак у Хавану 1. јануар 1959
Површина  
 — укупно 110.861 km² (105)
Становништво  
 — 2012. 11.167.325 [1] (76)
 — густина 102/km² (97.)
БДП (ПКМ) 2005. приближно
 — укупно $39,17 милијарди (без ранга)
 — по глави становника $3.500 (без ранга)
Валута Пезос (CUP)
Временска зона UTC од -5 до -4
Интернет домен .cu
Позивни број ++53

Куба, или званично Република Куба (шп. República de Cuba) је држава и архипелаг у северним Карибима [2] који се налази између Карипског мора, Мексичког залива и Атлантског океана. Куба је највеће острво на Карибима, а са више од 11 милиона становника је друга после Хиспаниоле, мада са мањом густином становништва од већине држава у региону. Државу чине главно острво Куба, острво Исла де Хувентуд и неколико архипелага. Главни и највећи град је Хавана, а остали већи градови су Сантијаго де Куба, Камагеј, Олгин, Санта Клара и Гвантанамо. Северно од Кубе се налазе Сједињене Америчке Државе и Бахами, на западу Мексико, на југу Кајманска острва и Јамајка, а на југоистоку Хаити.

Оство Кубу су насељавала разна мезоамеричка племена пре искрцавања истраживача Кристофера Колумба 1492. који ју је присвојио у име Краљевине Шпаније. Куба је остала шпанска колонија све до Шпанско-америчког рата 1898, када су њоме кратко управљале САД све до стицања номиналне независности 1902. Крхка република је прошла кроз период друштвене нестабилности, и упркос покушајима да се ојача њен демократски систем, Куба је 1952. потпала под диктатуру бившег председника Фулгенсија Батисте.[3][4]. Све већи немири и нестабилност довели су до Батистиног збацивања јануара 1959. од стране Покрета 26. јул, који је после тога успоставио социјалистичку владу под вођством Фидела Кастра. Од 1965. Куба је једнопартијска држава којом управа Комунистичка партија Кубе.

Куба је вишенационална држава, а њен народ, култура и обичаји су разноликог порекла, од домородачких народа Таино и Сибони, дугог периода шпанског колонијализма, довођења афричких робова, блискости са Совјетским Савезом током Хладног рата и близине САД. Куба се рангира високо по степену здравствене заштите и образовања, са веома високом показатељем хуманог развоја.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Кубе

Шпанска колонизација[уреди]

Кубу и њено индијанско становништво (Таино, Сибони и Ганајатаби) окупирали су Шпанци у првој половини шеснаестог века. У наредних пар деценија домородачко становништво је практично истребљено ропским радом и болестима из Европе. Да би се одржала радно интензивна привреда на плантажама шећерне трске, на Кубу су доведене десетине хиљада афричких робова (17. и 18. век). Током 18. и 19. века било је више устанака против Шпанске власти и борбе за равноправност црнаца. Ропство је укинуто 1886. а након новог устанка 1895. и америчке интервенције те шпанског пораза у рату са САД (1898) Шпаније се одрекла Кубе

Борба за независност[уреди]

Борба за независност колоније је почела 1868. Борбе од 1868. до 1878. познате су као Велики рат (Guerra Larga), а од 1878. до 1879 као Мали рат (Guerra Chiquita). Године 1895. кубански национални хероји Хосе Марти, Максимо Гомез и Антонио Мацео су предводили 200.000 Кубанаца у борби против шпанских колонијалних власти. Међутим, Шпанце је са Кубе коначно протерала тек интервенција САД у шпанско-америчком рату 1898. године.

САД су окупирале острво и држале га до формалног проглашења независности 1902. године, након чега су и даље доминирале на острву. Такозваним Платовим амандманом, који је важио до 1932., САД су задржале право да интервенишу на острву у циљу заштите својих националних интереса. Остатак ових посебних војних права САД на Куби је војна база у Заливу Гвантанамо, која од 2000. служи као затвор за заробљенике из рата у Авганистану и Ираку.

Револуција из 1959.[уреди]

Фидел Кастро је организовао побуњеничку армију, којом се покушао супротставити тадашњем диктатору Кубе Батисти. Његови најближи сарадници били су Раул Кастро, Камило Сјенфуегос и Аргентинац Ернесто Че Гевара. Кастров 'Покрет 26. јул' је преузео власт на Куби 1959. године, након победе над Батистиним оружаним снагама. У време тријумфа Револуције, 75% кубанске земље је било у власништву странаца (највише држављана Сједињених Америчких Држава). Куба је проглашена Социјалистичком диктатуром 1961.


Нова револуционарна влада је извршила земљишне реформе и национализовала већину власништва страних компанија, као и домаћих богаташа. Резултат тога је био погоршање односа са САД. Кастро се испрва није декларисао као комунист, али су га снажне везе са Совјетским Савезом касније приволеле да на тај начин организује власт, по угледу на Совјетски Савез. Нова влада је започела реформе какве је Кастро и обећао. Здравство и школство су постали бесплатни за све грађане Кубе.

Неколико наредних деценија Куба је добијала значајну помоћ Совјетског Савеза, највише преко размене шећера за нафту коју је Куба даље пласирала на светско тржиште. У то време Куба је подржавала комунистичке покрете у Латинској Америци: (Никарагва, Салвадор, Гватемала и Чиле) и Африци: (Ангола, Мозамбик и Етиопија, Конго). Само у Анголи Куба је имала 50.000 распоређених војника.

Прелазни период[уреди]

Распадом Совјетског Савеза 1991. године Куба је доживела тежак економски ударац и проглашен је „специјални период“ опоравка. Иако су ММФ и Светска банка одбиле да пруже помоћ Куби, кубанска привреда се није урушила и, иако су економски показатељи и даље нижи него 1989. године, осећа се спор, али стабилан економски напредак.

Американци су прогласили трговински ембарго против Кубе, који се односи на извоз све робе (осим лекова и хране) на Кубу. Највећи број путовања Американаца на Кубу је забрањен (туристичка путовања су забрањена законом). Американци који путују на Кубу то чине кришом, путујући преко Мексика, Канаде или Бахама.

Политика[уреди]

Куба је комунистичка држава, или парламентарна република предвођена Комунистичком партијом. Фидел Кастро је био на челу државе и владе од 1959. године. Он је вршио функцију шефа државе, шефа владе, првог секретара Кубанске комунистичке партије, као и врховног заповедника Кубанских оружаних снага. Фебруара 2008. Фидел Кастро се повукао са функције председника. За новог председника Кубе је изабран његов брат Раул Кастро, 24. фебруара 2008. Фидел је задржао функцију првог секретара Кубанске комунистичке партије.

Кубански једнопартијски парламент, Национална скупштина народне силе (шп. Asamblea Nacional del Poder Popular), има 609 чланова. Они се бирају сваких 5 година. Комунистичка странка је једина легална политичка странка на Куби. Она држи водеће функције у управи земље, укључујући и судство. Кључна политичка питања политичког живота на Куби укључују илегалну емиграцију кубанаца у САД, економски ембарго који је САД наметнуо Куби и хапшење политичких дисидената.

Привреда[уреди]

Привреда Кубе је под централним надзором политичке власти. У последњих неколико година спроведене су мање реформе да би се смањила неликвидност, повећала ефикасност предузећа и отклонила стална несташица хране и још неких основних средстава.

У раздобљу од 1989. до 1993. године БДП је пао за 35%, као резултат распада Совјетског Савеза, највећег Кубанског трговачког партнера. Након лаганог опоравка у следећих неколико година, 1999. године БДП је повећан 6,3%, као резултат великог успона туризма.

Кубанска привреда се данас заснива на три најважније привредне гране: пољопривреда (дуван, шећер, лимун), рударство (никл) и туризам.

Главни кубански трговински извозни партнери су Холандија, Канада и Кина, а највише се увози из Венецуеле, Шпаније и САД.

Туризам[уреди]

Плажа у Варадеру
Тринидад на Куби - колонијални град под заштитом УНЕСКО-а

Привреда Кубе се нагло развија због туризма који се сваке године све више повећава. Средином 1990-их, туризам је постао примарна грана привреде у Куби.

Многи званичници из Кубе говоре како је туризам „срце кубанске привреде“, а туризам је један од главих преокупација кубанске организације за развој.

Око 1,9 милиона туриста посетило је Кубу 2003. године, што је привреду обогатило за 2,1 милијарду долара. Већина туриста долази из Канаде и земаља Европске уније. У популарне туристичке дестинације спадају Варадеро, Кајо Коко и Хавана.

Покрајине[уреди]

Куба је подељена на 15 покрајина и 169 општина, уз једну специјалну општину, Исла де Хувентуд.

CubaSubdivisions.png
  1. Исла де Хувентуд
  2. Пинар дел Рио
  3. Покрајина Хавана
  4. Сиудад де ла Хавана (град Хавана)
  5. Матанзас
  6. Сјенфуегос
  7. Виља Клара
  8. Санкти Спиритус
  1. Сијего де Авиља
  2. Камагеј
  3. Лас Тунас
  4. Гранма
  5. Олгин
  6. Сантијаго де Куба
  7. Гвантанамо

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Кубе
Поглед на Кубу из свемира
Мапа Кубе

Острво Куба је највеће острво на Карибима. Држава Куба се састоји од целог острва Куба и мањих оближњих острва, изузимајући залив Гвантанамо, војну луку која је изнајмљена Сједињеним Државама од 1903. године. Острво Куба је шеснаесто острво по величини на свету.

Острво је највећим делом у равници, са брдима и планинама у југоисточном делу и највишим врхом Пико Реал де Туркино на 2.005 m. Острвска клима је тропска. Сушна сезона је од новембра до априла, а кишна од маја до октобра.

Хавана је главни и највећи град на Куби. Други већи градови су Сантијаго де Куба, Олгин и Камагеј. Неки од познатијих мањих градова су Баракоа, који је прво шпанско насеље на Куби, Тринидад, Сјенфуегос и Бајамо.

Земљиште[уреди]

Тло Кубе углавном чине низије које се према унутрашњости земље благо издижу све до највише тачке Пико Туркино, која износи 2.005m. Обале су изобличене бројним мањим и већим заливима. Дужина обале износи 3.740km. Најдужа река је Рио Кото на североистоку (240km) и пловна је само половином своје дужине.

Клима[уреди]

Клима Кубе је тропска и погодна за узгој шећерне трске. Средња годишња температура је 25°C, са екстремним летњим врућинама и високом влажношћу ваздуха, праћена ветровима који дувају из суптропских зона ка екватору. Већи део годишњих падавина (у просеку 1.320mm) излучи се током влажне сезоне која траје од маја до октобра. У августу, септембру и октобру повремено се јављају урагани.

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Кубе
Демографска карта Кубе

Староседиоци Кубе су Сајбонеји, Гванахатабеји и Арараци. На територији Кубе живи око 11.177.743 становника, према попису из 2002. године[5]. Велик број Кубанаца живи у иностранству, углавном на Флориди (САД) око 1.000.000.

У последних педесет година стопа раста броја становника износи 4,3 промила. Просечна густина насељености је 96 становника/km². У урбаним подручјима живи 77%, а у руралним 23% становништва.

Куба је мултирасно друштво. Највећа организована религија је католичанство. Сантерија је религија која је мешавина старих афричких религија и католичанства, и широко је распрострањена на Куби. По процени из 2000. године, природни прираштај у Куби је 0,39 %. Званично, Куба је атеистичка држава.

Према попису из 2002. године[5], Куба има 11 177 743 становника. Већинско је бело становништво (65,5 %), са тенденцијом пораста становништва афричког порекла и мулата. Подаци овог пописа су следећи:

  • Белци: 65,05 %
  • Црнци: 10,08 %
  • Мулати: 24,86 %

На Куби такође постоји и мала кинеска заједница, као и мала хаићанска заједница раштркана по целом острву, углавном у источним и централним деловима која одржава своје обичаје и традиције уз подршку локалних власти.

Просечан животни век Кубанаца је 75,6 година (78,1-жене; 73,3-мушкарци), а просечна старост је 35.1 година. Проценат становника старијих од 60 година и више: 14,7 %, а однос мушкараца и жена је прилично уједначен: мушкарци: 49,97 %; жене: 50,03 %. Проценат становништва које живи у градовима је 75,9 %

Стопа писмености је 95,7% (95,3%-жене; 96,2%-мушкарци).

Највећи градови[уреди]

Хавана
Хавана
Сантијаго де Куба
Сантијаго де Куба
Поредак Град Покрајина Популација Камагеј
Камагеј
Олгин
Олгин
1 Хавана Хавана 2.201.610
2 Сантијаго де Куба Сантијаго де Куба 423.392
3 Камагеј Камагеј 301.574
4 Олгин Олгин 269.618
5 Санта Клара Виља Клара 210.220
6 Гвантанамо Гвантанамо 208.145
7 Бајамо Гранма 144.664
8 Викторија де Лас Тунас Лас Тунас 143.582
9 Сјенфуегос Сјенфуегос 140.734
10 Манзаниљо Гранма 132.789
http://www.geonames.org/CU/largest-cities-in-cuba.html


Религија[уреди]

Куба је за разлику од земаља Централне и Јужне Америке мање религиозна. У 1980. години готово половину популације чинили су атеисти, а 40% римокатолици. Остатак су чинили протестанти, а заступљена је су и традиционална афричка веровања (Сантерија).

Језици[уреди]

Шпански језик је званични језик и говоре га сви Кубанци, иако постоје незнатне разлике у дијалектима три кубанске регије. Кубански шпански језик је углавном једнак јужноамеричкој верзији шпанског, међутим постоје речи и изрази у говору Кубанаца који су својствени само њима. Нпр. rembambaramba (=слободно за све); amarillo (=саобраћајац, јер саобраћајци на Куби носе жуте униформе) и сл. Енглески језик је популаран, његово учење у средњим школама је обавезно. Кубанци који су похађали школу за време бившег Совјетског Савеза говоре и руски језик.

Култура[уреди]

Познати кубански коктел Мохито

Куба је позната по:

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак Кубанаца

Празници и значајни датуми на Куби[уреди]

Датум Назив
1. јануар (државни празник) Дан ослобођења
24. фебруар Почетак другог Кубанског рата за независност 1895.
1. март Годишњица напада на Председничку палату 1957.
8. март Дан жена
19. април Годишњица одбране у Заливу свиња
1. мај (државни празник) Празник рада
26. јул (државни празник) Дан националне побуне
8. октобар Годишњица смрти Ернеста Че Геваре 1967.
10. октобар (државни празник) Почео Први Кубански рат за независност 1868.
28. октобар Годишњица смрти Камила Сјенфуегоса
27. новембар Годишњица егзекуције осам студената медицине од стране Шпанске колонијалне владе 1871.
7. децембар Годишњица смрти Антонија Масеа 1896.
25. децембар (државни празник) Божић

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Horowitz (1988), стр. 662.
  4. ^ Thomas (1998), стр. 1173.
  5. ^ а б Попис становништва Кубе, 2002. године, Приступљено 10. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: