Procene koje se vrše u životnom dobu rudnika

U svakom stadijumu rudarske aktivnosti,geolog ili rudarski inženjer mora da vrši neophodne procene rudnih rezervi u vezi donošenja nekh informacija,kvantitativnih,kvalitativnih i raspoloživih u momentu donošenja odluke o početku eksploatacije određene mineralne sirovine,odnosno o otvaranju rudnika.

Period istraživanja

U periodu istraživanja se vrše aktivnosti u kojima treba da se utvrde ukupne rezerve, i to količinske, kao i prosečni sadržaj metala u rudi. Postavlja se i zahtev da se utvrdi preciznost podataka do kojih se dolazi obračunom u rezervi. To je vrlo važan zadatak, kao i cilj koji treba ostvariti, posebno kada se radi o poverenju u odnosu na podatke. Ovaj zadatak obuhvataju problemi krive raspodele korisne mineralne sirovine. Drugi deo zadatka se odnosi na pozitivne efekte koji se mogu ostvariti dodatnim istražnim radovima, bušenjem i uzorkovanjem. Sve ovo ima za cilj rentabilnost eksploatacije mineralne sirovine, pa i samog rudnika.To je veoma važan i odgovoran zadatak koji je od presudnog značaja za početak eksploatacije mineralne sirovine.

Period projektovanja rudnika

Karakteristika ovog perioda je izračunavanje i obračun eksploatacionih rezervi. Postoji više postupaka koji se koriste u praksi za utvrđivanje koje su rezerve rentabilne. Sumirajući sve to dolazi se do zaključka da je potrebno odgovoriti na dva pitanja:

• Koliko se metala nalazi u nekom datom bloku?
• Koliko je ukupne jalovine u tom bloku i koliko metala će se izgubiti, jer će biti otkopano i odbačeno sa jalovinom?

Važno je istačšći da nijedan metod ne daje stvarno stanje. Što više informacija stoji na raspolaganju, to smo bliže stvarnom stanju u proceni. Posebno je opravdano da se ukaže na značajnu činjenicu da kriva tonaža-sadržaj ima promenljiv oblik. Ona može da se proširuje i skuplja u toku vremena, na šta utiču razni faktori u pristupu procene ležišta, pa ipak to ne može da bude razlog da se kriva tonaža ne izračuna. Ako se to ne uradi odstupnja od stvarnog stanja mogu biti velika, a usled toga i poduhvat skup. Jedan od postupaka u periodu projektovanja je dugoročno planiranje površinskog otkopa. To podrazumeva razgraničenje blokova na jalovinske i rudne. Kada je granični sadržaj vrlo blizak srednjoj vrednosti mogu nastati poteškoće, ako su blokovi predviđeni kao ruda u stvari jalovina. Za realizaciju optimalnog zahvata otkopa potrebno je nekoliko godina unapred poznavati sadržaj svakog bloka u ležištu. Ako se u planiranju ide u suvišne detalje, može se zanemariti osnovni podatak od kojeg se polazi, a to je serija utvrđenih vrednosti blokova.

Period proizvodnje

Period proizvodnje karakteriše kratkoročno planiranje(prvenstveno se radi o tromesečnom planiranju, a nekada i o mesečnom planiranju). Bez obzira kakva je funkcija cilja, prvi je da se odredi količina rude, a sledeći da se nastoji da osigura konstantno, po sadržaju ravnomrno, snabdevanje drobilice i mlina. Ovo planiranje bazira na podacima o zalihama rezervi koje se obračunavaju na osnovu informacija dobijenih bušenjem. Na osnovu toga se dobijaju procene rezerve rude. U momentu ostvarenja kratkoročnih planova ili dnevne proizvodnje, dolazi do situacije da se otkopavaju pravi proizvodni blokovi sa daleo većom varijabilnošću od onih koji su u prethodnim postupkom procenjeni. Dnevna realizacija plana bazira se na mnogo preciznijem uzorkovanju. U slučaju kada je i vrlo korektno predviđen sadržaj rude, ta procena ima manju varijaciju u poređenju varijacije na dnevnom nivou, tako da će dnevno ostvarenje dati nove podatke o sadržaju koji će se razlikovati od sedmičnih planskih podataka. O tome se obično polemiše na sastancima operativnih inženjera eksploatacije. Kada se u proceni primeni neadekvatan i loš postupak procene blokova, utvrđivanje razlike koja đe nastati između procenjene i stvarne vrednosti dovodi do neodgovarajućeg hranjenja mlina, a ponekad i do vanplanskog premeštanja bagera. U slučaju kada se otkopavanje vrši vedričarima i dreglajnima i kada se ne može promeniti blok otkopavanja, potrebno je unapred predvideti varijabilnost u hranjenju mlina u različitim vremenskim periodima. Na kraju je korisno ukazati na sledeće: bez obzira da li se radi o potpuno novom ležištu, ili se radi o rudniku koji je već u radu i za koji treba izraditi plan daljeg razvoja, u svim slučajevima se radi o planiranju. Prama tome, planiranje je serija lančanih odluka koje baziraju na pretpostavkama, koje čine podaci o zalihama rude i količine korisnoga metala u svakom bloku rudnika. Što se dalje planira, to se više napušta nesigurna i nestabilna baza od koje se krenulo u početku.

Detaljno upoznavanje otkrivene rude u ležištu

U većini slučajeva nije dovoljno da se samo procene količine rudnih rezervi u ležištu i prosečni sadržaj metala u rudi, neophodno je proceniti zalihe rude u generalnom smislu , uzimajući u obzir i nekoristan materijal, odnosno jalovinu .Posebne varijabilnosti ovih procena jesu istraživački radovi koji se postepeno obavljaju u skaldu sa procenama i prilikama datog terena. Za pogone eksploatacije i koncentracije često treba poznavati i distribuciju neke od karakteristika rude. Ova varijabilnost znatno uslovljava izbor rudarskih mašina, potrebu i veličinu stanice za homogenizaciju rude, kao i fleksibilnost mlina.

Procena rudnih rezervi

Opravdano je kad se smatra da je procena rudnih rezervi jedan od najvažnijih faktora u realizaciji rudarske eksploatacije. Zbog toga je neophodno da se u praktičnoj primeni procena rudnih rezervi izdvoje odgovarajući koncept pitanja koja kod toga nastaju. Opšti problem procene može da se definiše na sledeći način: sadržaji dobijeni istražnim radovima iz nekih lokalizovanih uzoraka treba da se prenesu na veće blokove ležišta ili čak na celo ležište. Praktično rešenje, kada se znaju neke vrednosti t1, t2, ... tn, da se one bilo kakvom kombinacijom prenesu na blok koji se studira, a to znači sadržaj toga uzorka na sadržaj bloka. Obavljajući tu manipulaciju dolazi se do dva osnovna koncepta:

• koncepta proširenja
• koncepta greške procene.

Koncept proširenja

Postoji više načina kako da se podatak uzorka prenese na eksploatacioni blok a u zavisnosti od postupka prenošenja u geologiji se primjenjuju različiti postupci. Bez obzira na to, svi metodi kojima se utvrđuju rezerve mogu da se grupišu u dva postupka:

• geometrijski postupak primenjen kod geometrijskih metoda
• distanciono-težinski postupak koji se primenjuje kod distanciono-težinskih metoda.

Geometrijski metod

Geometrijski metodi su se vrlo često primenjivali u periodu pre široke primene računara u geologiji. Mnoge kompanije i danas primenjuju te metode. U svim slučajevima nastoji se da se odredi blok sadržaja pripadajuće bušotine, što znači da se na blok vrši proširenje sadržaja ili bilo kojeg drugog podatka koji se dobija u bušotini.

Distanciono-težinski metod

Distanciono-težinski metod koristi postupak kojim se vrši prenošenje na blok ili tačku sadržaja uzoraka koji taj blok ili tačku okružuju, primenjujući kod toga linearnu analitičku kombinaciju. Pošto se radi o velikom broju analitičkih operacija, ovi metodi su postali polularni tek sa popularizacijom računara u geologiji.

Koncept greške procene

Zbog jasne činjenice da uvek postoji razlika u sadržaju između uzorka i bloka uvek dolazi do pojave greške kada se u postupku procene prenese podatak uzorka na blok. Vrednost metoda procene se izvodi na osnovu veličine grešaka koje kod toga nastaju. Greška se ne može unapred predvideti, jer u suprotnom kada bi se greška znala mogla bi se i otkloniti. Prema tome pre nego što se pristupi otkopavanju treba da se od više metoda odabere najbolji koji podrazumeva metod sa najmanjom greškom. Svi postupci procene neće dati u svim pojedinačnim procenama istu grešku. Tako će istom metodom procene u porfirnom ležištu bakra dobiti greška 0,1% Cu, u drugom će ona biti manja ali najčešće 0,4% Cu. Zbog toga je važno da se ispita i savlada proces nastanka greške. Uvek se teži ka smanjenju greške koliko je to uvek moguće i koliko teren i situacija dozvoljavaju.