Razgovor:Uskrs/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Religiozni citati?

Bude li ova enciklopedija ozbiljna, ranije ili kasnije morate maknuti te religiozne citate. --VKokijelov 05:35, 19. april 2006. (CEST)

Pasha i Uskrs?

Pasha i Uskrs nisu isto.—Nagrakaži/laži 22:59, 1. februar 2008. (CET)

Mislim da bi se moglo reći da se Vaskrs kaže Pasha na grčkom, ali nam definitivno treba odvojan članak Pasha, jerbo ovde i unutrašnja odrednica koja bi trebala da nas odvede na Pashu (jevrejski praznik) nas vraća na sam članak. --Erin (razgovor) 21:20, 27. april 2008. (CEST)

Uskrs se kaže Pasha i na ruskom, naravno to nema veze s nama, čisto kao još jedan podatak. Možda bi umjesto ovih fire-ball isl. jaja bilo bolje staviti jaja kakva su kod nas tradicionalno, tj. kuvana u ljusci od luka, i šarana raznim travama, poput peršuna, djeteline, isl. --Darko Maksimović (razg.) 23:17, 19. april 2009. (CEST)

Naziv članka

Iz Klajnovog RJN: „Vaskrs je crkvenoslovenski oblik: u običnom govoru nema razloga da mu se daje prednost nad narodnim oblikom Uskrs“. -- Loshmi (razgovor) 18:47, 31. mart 2010. (CEST)

Može li neko da premesti stranu na Uskrs? -- Loshmi (razgovor) 18:57, 31. mart 2010. (CEST)

Premešteno.--Jagoda ispeci pa reci 10:34, 22. april 2011. (CEST)

Interesuje me razlog promene naziva članka iz Vaskrs u Uskrs? U gore navedenom citatu piše da reči Vaskrs ne treba davati prednost u običnom govoru, a ne da nije pravilno napisati Vaskrs pod kojim je nazivom ovaj članak započet. Zamolio bih nekog od administratora da vrati stari naziv članku! Takođe moram napomenuti da je veoma svojeglavo i subjektivno menjati naziv članka koji je ispravno napisan samo na osnovu citata iz jedne knjige koji čak i ne kaže da je Uskrs "pravilnije" napisati nego Vaskrs što zaista jeste u duhu srpskog jezika. --C T E B A H ⁽⁺⁾ 05:13, 23. април 2011. (CEST)

Običan govor znači nije crkveni govor. Ovo nije crkvena, nego svetovna enciklopedija, dakle jednostavno je zaključiti koji oblik treba da se OVDE koristi. U crkvenim knjigama i na crkvenim sajtovima, sasvim je ok upotrebiti reč Vaskrs. No, u jednoj svetovnoj enciklopediji, treba koristiti standardni jezik na koji i Klajn upućuje u odrednici u svom rečniku. I da, upravo to kaže: osim ako ne pišemo crkveni tekst, pravilnije je napisati Uskrs. Pošto ove dve reči NISU ravnopravne u okviru standardnog srpskog jezika, ne može se primeniti sistem kao kod latinice i ćirilice. Nadam se da je sad malo jasnije. --Јагода испеци па реци 11:50, 23. април 2011. (CEST)

BRAVO!-- Pedja  (kaži slobodno, prilozi, datoteke) 22:47, 1. maj 2013. (CEST)

Takođe, umesto da trošiš energiju bez veze na stvari koje su jasne kao dan, bolje unapredi članak tako što ćeš ispraviti pravopisne greške i dodati tačke iza svih tih godina. U srpskom jeziku godine se pišu SA tačkom iza. --Jagoda ispeci pa reci 11:54, 23. april 2011. (CEST)

Nemojte puno tupiti s tim u vezi da li je ovo svetovna ili duhovna enciklopedija. To ne igra puno uloge prilikom utvrđivanja šta je ispravnije. Sasvim je normalno u nekim stvarima koristiti crkveni rječnik, iako ovo nije crkvena enciklopedija. Ovdje se da fino objasniti da i sam Pravopis, odnosno Rječnik uz njega navodi da se forma Uskrs više koristi u neutralnom smislu, a Vaskrs više u svečanom. Dakle, za nešto opštije (kao što je ovdje), uvijek je Uskrs. --Željko Todorović (razgovor) 12:48, 23. april 2011. (CEST) s. r.

Žao mi je ako sam nekog uvredio ishitrenom reakcijom i izmenom naslova ovog članka, ali isto tako sa žaljenjem kostatujem da ima ljudi koji nisu u stanju da priznaju grešku i izvine se zbog neopravdanog i konstantnog vraćanja/brisanja jedne sasvim opravdane izmene na ovom članku kao što je ova.

Što se naziva tiče ne bih se složio sa vama. Izvorno srpski naziv za ovaj praznik do 20. veka je bio, a i dalje je, Vaskrs. Kao što sam više puta naglasio ne vidim razlog da se na osnovu samo jednog izvora koji čak i ne tvrdi da je nepravilno u svetovnom govoru reći Vaskrs, već se samo objašnjava poreklo ovog pojma i govori da on ne mora biti u prednosti, ali ne i da ne može biti ravnopravan (pod tim nazivom je pokrenut članak), menjati naziv članka u Uskrs.

Moram da navedem i jedan primer vezan za naziv članka - Odvijač. Kao što znate narodni oblik je Šrafciger. Izvorno srpski naziv ove alatke je Odvijač i članak se tako i zove, a ne Šrafciger. Pozdrav, --C T E B A H ⁽⁺⁾ 16:58, 23. april 2011. (CEST)

Mala opaska - odvijač je srpski naziv a šrafciger je nemački, dok Uskrs i Vaskrs su obe slovenskog (srpskog) porekla. Tako da primer i nije baš... Mada ko razume, shvatiće----László (talk) 17:25, 23. april 2011. (CEST)

Stevane, po čemu "izvorno srpski naziv"? Ja sam iz Vojvodine, kraja od kojeg ne postoji "izvorniji" kada je u pitanju crkvena tradicija, negovanje pravoslavlja kroz vekove i vezanost za crkvu i crkvene običaje i uvek se govorilo i govori se USKRS! Zna se šta je "vaskrs", reč kao i "Vostani Serbie", ili "vožd" ili "knjaz" - arhaizmi koje svi znamo i koji se u crkvi i dalje koriste, ali ih narod ne koristi u govoru. Koliko ja znam, ovo forsiranje reči "vaskrs" su inicirali oni kod kojih je porodična i organska veza sa tradicijom bila prekinuta tokom jedne ili dve generacije i sad je ta vekovna veza ostala prekinuta i stvara se nova. Kao kada bi, na primer, na sličan način nestala usmena i istorijska tradicija vezana za Prvi srpski ustanak, pa da neko, koristeći crkvene izvore, odjednom prestane da koristi reč "ustanak", nego krene da forsira "vostanak", jer je to "izvornija" srpska reč. Mene, kao nekoga u čijoj porodici se Uskrs proslavljao i kada to nije bilo politički korektno, prilično iritira nasilno umetanje crkvenoslovenskih arhaizama u govorni jezik pod velom "povratka" na neku tradiciju, a koje nije ni bilo. O tome svedoče i srpske vladike koje su se bavile književnošću i spisateljstvom, Njegoš, vladika Nikolaj, ava Justin i dr., a koji takođe govore i pišu Uskrs, uskršnji, uskrsenje, kada se obraćaju prostom narodu koji ne poznaje crkvene termine. Stoga se i radujem što je primarni naslov ove stranice Uskrs. 109.93.251.2 (razgovor) 00:46, 27. april 2011. (CEST)

Razumem šta hoćeš da kažeš, ali nisam podvukao paralelu između ova dva već samo naveo kao primer. Inače Šrafciger je germanizam, pretpostavljam da si to hteo da kažeš, što ne znači da je nepravilno reći šrafciger. Nemačka reč je inače: Schraubendreher (čita se: Šraubendreer). No nije to tema. U svakom slučaju imaj na umu da nisam izjednačio ove dve stvari već samo naveo kao primer. Pozdrav, --C T E B A H ⁽⁺⁾ 17:34, 23. april 2011. (CEST)--89.216.234.60 (razgovor) 17:33, 23. april 2011. (CEST)

P.S. samo jedna godina nije imala tačku sve ostale imaju. Pošto sam dodao tačku na tu godinu nadam se da mi i ovu izmenu nećeš vratiti zbog, očigledne i još jednom dokazane, površnosti. Za koju i dalje čekam izvinjenje. --C T E B A H ⁽⁺⁾ 17:06, 23. april 2011. (CEST)

Zamolio bih nekog od administratora da članku vrati naziv Vaskrs na osnovu izloženog, pošto je Maduixa na veoma nepošten način onemogućila vraćanje članka na stari naziv (tako što je, nakon poslednjeg prebacivanja članka na Uskrs započela članak Vaskrs i sad ne može da se vrati stari naziv). Molim administratore da imaju u vidu to da ova enciklopedija nije subjektivna enciklopedija korisnice Maduixa koja će na svoju ruku krstiti već krštene članke onako kako njoj odgovara odnosno onako kako ona tumači određene citate knjiga. Hvala, --C T E B A H ⁽⁺⁾ 22:39, 23. april 2011. (CEST)

Nisi ništa izložio osim svog mišljenja, a u prilog sadašnjeg naziva je citirana relevantna literatura. Dakle, ako osporavaš sadašnji naziv članka morao bi se pozvati na literaturu koja je bar istog nivoa relevantnosti kao ova citirana.--V i k i v i n dbla bla 22:46, 23. april 2011. (CEST)

Naziv Vaskrs preusmjerava na ovaj članak, nikakav članak nije korisnik Jagoda otpočela, ne znam otkuda ta tvrdnja. Što se tiče samog naziva članka, već je objašnjeno da i sam Pravopis navodi da je Uskrs opštija forma (recimo, katolici nikada ne kažu Vaskrs, a pravoslavci mogu reći i Vaskrs i Uskrs. Prvo je crkvenoslovenska forma, drugo narodna). Dakle, ne radi se o tamo nekoj literaturi, nego o Pravopisu. --Željko Todorović (razgovor) 22:47, 23. april 2011. (CEST) s. r.

Običaji

Ne tucaju svi jaja za Uskrs, a ovde se valjda govori uopšteno o Uskrsu, a ne samo o srpskim običajima. U Španiji nit farbaju jaja, niti ih tucaju, nego prave jaja od čokolade, na primer. Treba videti negde razne običaje i SVE ih navesti (ili barem većinu), a ne da opet od uopštenog članka pravimo srpski članak. --Jagoda ispeci pa reci 10:43, 22. april 2011. (CEST)

Kada su u pitanju naši narodni običaji, mislim da bi trebalo spomenuti i običaj darivanja dece na način sličan novogodišnjem - u pletenim kotaricama se pravi "gnezdo" od trave, i u njemu ređaju ofarbana jaja, kolači i slatkiši i sakrivaju negde oko okućnice (ili u savremenim uslovima, u stanu), obično podno nekog drveta, a deci govori kako je te poklone doneo Uskršnji Zeka. Ovaj običaj je u Srba jamačno srednjoevropskog porekla i ne znam koliko je rasprostranjen, ali u Vojvodini je i te kako prisutan. 109.93.251.2 (razgovor) 00:51, 27. april 2011. (CEST)

etimologija reci Uskrs

Mislim da se previse dalo vaznosti etimologiji nemacke i engleske reci za Uskrs (izgleda malo manji od ostatka clanka) dok se nije dala jedna korisna recenica o etimologiji srpske reci Uskrs. Bar se moze napisati da potice od predmetka uz/vaz dok koren je krs od glagola krsnuti koja znaci rasti. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 89.216.234.60 (razgovor • doprinosi) | 17:33, 23. april 2011.

Tačke

Udarite tačke iza svih tih godina. Ja sam malo stavljala, ali ima bre mnogo godina, ne mogu više. --Jagoda ispeci pa reci 10:48, 22. april 2011. (CEST)

Ali, ta teorija negira postojanje života posle smrti

Kakva je ovo izjava? Čija? Prvo je besmislena i nema veze sa logikom, a drugo to je isto neko "teološko" stanovište i trebalo bi da se tako i naglasi a ne da se napiše kao da je nekakva činjenica. Govori se o navodnoj pobedi grehova a ne o životu posle smrti. Dakle, nakon rečenice gde se kaže da su po nekim protestantima grehovi pobeđeni kad je Džibus pandrknuo izvodi se totalno nevezani zaključak o nekom životu posle smrti?!? Nigde ne kaže da se po tumačenju nekih protestanata Isusovom smrću potvrđuje postojanje života posle smrti već da se pobeđuju grehovi. Znači, nigde veze...-- Pedja  (kaži slobodno, prilozi, datoteke) 22:47, 1. maj 2013. (CEST)

Njuz.net

Kad pročitah ovo, setih se ove rasprave... --Jagoda ispeci pa reci 18:51, 5. maj 2013. (CEST)

Kandidat za dobar članak na raspravi

Glasanje je završeno. () -- Vux33 (razgovor) 13:10, 9. decembar 2023. (CET)

Komentari

 Komentar: Članak jeste za status dobrog. Volio bih da sadrži pasus-dva više o vaskršnjim tradicijama kod nas (SRB/Srpska/CG) i možda o poeziji i prozi na srpskom jeziku na temu Vaskrsa, kao što imamo za Božićna književnost. — Sadko (riječi su vjetar) 13:32, 9. decembar 2023. (CET)

 Komentar: U infokutiji ne treba da stoje čitave rečenice, već samo kratki odgovori. Svakako za sam da članak bude dobar. — Ničim neizazvan (razgovor) 13:38, 9. decembar 2023. (CET)

 Komentar: Na SzR piše da je članak napisan jekavicom, a u članku srećem i jekavicu i ekavicu. — Ničim neizazvan (razgovor) 15:03, 9. decembar 2023. (CET)

Sadko, pisao sam o običajima na zapadu i na istoku zasebno, plus dodatno u dijelu o danima Uskrsa i Velikom petku, ne znam šta bih mogao da dodam još što se tiče običaja. Za pjesme sam već ubacio Uskršnje jutro hora Čarolija, ali viđeću mogu još šta dodati. Ničim, članak jeste napisan ijekavicom, ali kako je dopunjat svakako da može da se desi da neke rečenice ostanu na ekavici. Greške se dešavaju koliko god da se pregleda. Proći ću članak još jednom, ali možeš i ti ispraviti ako si naišao na takve rečenice. Što se infokutije tiče, nisam dirao ništa, odnosno rečenice su bile takve i prije i nijesam bio siguran kako da ih ispravim i li je potrebno. -- Vux33 (razgovor) 16:18, 9. decembar 2023. (CET)

Ne mora se detaljisati ali valjalo bi pomenuti običaj pisanke, veoma važan za istočne Slovene, kao i tradicionalnu pripremu pogače ili pogačica. Po rečenica-dvije, ne više. Ako ti po negdje fali dobra referenca, članak Balkan Insajta može biti od koristi. — Sadko (riječi su vjetar) 18:14, 9. decembar 2023. (CET)

Ja sam se uglavnom oslonio na tekst sa Vikipedije na engleskom i na ono što ja znam pa to tražim da bih našao referencu. Kod nas se ne pravi pogača pa nijesam ništa tražio na tu temu. Pogledaću i dodaću još po nešto. -- Vux33 (razgovor) 18:48, 9. decembar 2023. (CET)

 Komentar: Članak ima moju podršku Pinki (razgovor) 22:30, 9. decembar 2023. (CET)