Сирано де Бержерак (film iz 1990)

Sirano de Beržerak
Žerar Depardje, koji u filmu igra Sirana.
Izvorni naslov	Cyrano de Bergerac
Žanr	istorijska drama
Režija	Žan-Pol Rapeno
Scenario	Edmon Rostan
Glavne uloge	Žerar Depardje An Broše Vinsent Perez
Direktor fotografije	Pjer Lom
Godina	1990.
Trajanje	135 minuta
Zemlja	Francuska
Jezik	francuski
IMDb veza

Sirano de Beržerak (franc. Cyrano de Bergerac), francuska komična istorijska drama iz 1990. godine zasnovana na istoimenoj drami Edmona Rostana. Film je osvojio čak 10 nagrada Cezar 1991. godine.

Radnja

Radnja se dešava u Parizu, sredinom 17. veka. Gaskonjski pesnik i mačevalac Sirano de Beržerak (Žerar Depardje) se stidi svog ogromnog nosa, ali se pretvara da je ponosan na njega. Mnogi mu se dive i poštuju zbog njegove hrabrosti i dobrog mačevanja. On ludo voli svoju rođaku, lepu Roksanu; međutim, siguran je da će ga ona odbiti zbog njegovog izgleda. Ali grof de Giš, arogantan i izuzetno moćan stariji plemić, oženjen nećakom moćnog kardinala Rišeljea (kraljevog prvog ministra), takođe želi Roksanu. Da bi to postigao, de Giš vrši pritisak na Roksanu da se formalno uda za vikonta Valverta, jednog od njegovih ulizica, posle čega bi postala njegova ljubavnica. Da bi osujetio ovaj plan, Sirano prekida predstavu na kojoj su Roksana i de Giš i ubija vikonta u dvoboju mačevima.

U drugom činu predstave i filma, Sirano se sastaje sa Roksanom na njen zahtev. On je skrhan kada mu Roksana prizna da je zaljubljena u Kristijana de Nevileta (Vinsent Perez), zgodnog i mladog regruta Gaskonjskih kadeta (vojne jedinice u kojoj Sirano služi). Međutim, Sirano saznaje da se Kristijanu veže jezik kada razgovara sa ženama. Videći priliku da posredno izjavi svoju ljubav Roksani, Sirano prilazi Kristijanu sa predlogom: Sirano će pisati ljubavna pisma, a Kristijan će se udvarati Roksani sa njima. Kristijan se slaže.

Sirano pomaže Kristijanu, pišući iskrena ljubavna pisma i pesme. Roksana počinje da ceni Kristijana, ne samo zbog njegove lepote već i zbog njegove prividne elokvencije. Ona se na kraju zaljubljuje u njega. Roksana i Sirano su sprečili De Gišov pokušaj da poseti Roksanu tako što su dogovorili brzi tajni brak između Roksane i Kristijana. Iz osvete, De Giš naređuje svojoj četi kadeta — uključujući Sirana i Kristijana — da se odmah jave na front u opsadi Arasa protiv Španaca.

Opsada je oštra i brutalna: kadeti iz Gaskonje umiru od gladi. Kristijan ne zna da Sirano beži preko neprijateljskih linija dva puta dnevno kako bi isporučio ljubavno pismo Roksani, potpisano Kristijanovim imenom. Ova pisma izvlače Roksanu iz grada Pariza na front da donese hranu trupama. Iako je došla da poseti Kristijana, priznaje mu da se zaljubila u autorovu dušu, i da bi volela autora čak i da je ružan i nakazan. Kristijan pokušava da sazna da li Roksana voli njega ili Sirana, i traži od Sirana da joj sve prizna. Međutim, tokom sledeće bitke, Kristijan je smrtno ranjen. Scena se završava vraćanjem Francuza u bitku.

U poslednjoj sceni predstave i filma, četrnaest godina kasnije, Roksana je otišla u manastir i povukla se od sveta. Sirano je stekao mnogo neprijatelja svojim spisima; još je slobodan, ali sada siromašan. Za to vreme, Sirano je svake nedelje verno posećivao Roksanu, nikada ne izjavljujući svoju ljubav. Na današnji dan, njegovi neprijatelji ga napadaju i smrtno ranjavaju. Sirano ipak posećuje Roksanu u samostanu. Kada pomene Kristijanovo poslednje pismo, predosećajući sopstvenu smrt, Sirano je pita da li može da ga pročita. Roksan mu daje pismo koje on dirljivo čita, po sećanju, iako je pismo već odavno postalo nečitljivo zbog starosti. Neposredno pre nego što Sirano umire, Roksana shvata da ga je sve vreme volela.

Produkcija

Film je režirao Žan-Pol Rapeno i je zasnovan na istoimenoj drami Edmona Rostana iz 1897. u adaptaciji Žan-Kloda Karijera i Rapenoa. Glavne uloge tumače Žerar Depardje, An Broše i Vinsent Perez. Film je nastao u koprodukciji kompanija iz Francuske i Mađarske. Film je prva dugometražna verzija Rostanove originalne drame u boji, a druga filmska verzija drame na originalnom francuskom. Takođe je znatno raskošniji i verniji originalu od prethodnih filmskih verzija drame.

Nagrade

Film je osvojio deset Cezara, francuske verzije Oskara, među kojima za najbolji film, režiju i glavnog glumca, kao i specijalni Cezar za autora Rapenoa. Na festivalu u Kanu Žerar Depardje je dobio nagradu za najboljeg glumca, a snimatelj Pjer Lomn dobio je Veliku tehničku nagradu za fotografiju, dok je na festivalu u Torontu film dobio nagradu publike. "Sirano de Beržerak" je bio nominovan za pet Oskara - za najbolji film na stranom jeziku, za najboljeg glumca, scenografiju, masku i kostimografiju, a osvojio je poslednji. Takođe je ovenčan Zlatnim globusom za najbolji strani film i Evropskom filmskom nagradom za najbolji produkcijski dizajn. Film je imao uspeha i u američkim bioskopima, gde je ostvario odličnu zaradu od 15 miliona dolara. Pored Depardjea, glavnu mušku ulogu tumači Vinsent Perez, najpoznatiji kao tragični ljubavnik naslovnog lika u filmu „Kraljica Margo”. Godine 2010. Sirano de Beržerak je rangiran na 43. mestu u „100 najboljih filmova svetske kinematografije“ časopisa Empire.

Vidi još

• Sirano de Beržerak (film iz 1950)