Sistem socijalnog kredita

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sistem socijalnih kredita (kin: 社會 信用 體系) je projekat kineske vlade kojim koristeći savremene informatičke tehnologije, alata za masovno praćenje i tehnologije analize velikog broja podataka prati svoje građane i boduje njihovo ponašanje .

Prvi put ga je primenila kineska vlada 2010-ih.

Istorija porekla[uredi | uredi izvor]

Kineska vlada je 14. jula 2014. prvi put objavila plan i ciljeve za implementaciju sistema društvenog rejtinga. Glavni cilj uvođenja sistema je „izgradnja harmoničnog socijalističkog društva“. Za koordinaciju ispunjavanja postavljenih zadataka stvorena je posebna komisija pri Politbirou CK KPK.

U skladu sa opštim dokumentom „O planiranju izgradnje sistema socijalnih kredita (2014-2020)“ koji je izdao Državni savet, sistem će se fokusirati na četiri oblasti [1]:

  • poštenje u javnim poslovima,
  • komercijalni integritet,
  • javni integritet,
  • sudska pouzdanost.

Trenutno je medijska pokrivenost ove inicijative fokusirana uglavnom na rangiranje pojedinačnih građana (što spada pod „javni integritet”). Međutim, planovi kineske vlade idu dalje od ovoga i uključuju planove rejtinga za sva preduzeća koja posluju u Kini [2][3][4][5][6][7].

Prema planu, sistem bi trebalo da bude implementiran širom Kine do 2020. godine, nakon testiranja pilot projekata.

U septembru 2016, kineska vlada je objavila ažuriranu listu sankcija koje će biti predmet niskih rejtinga [8]:

  • zabrana rada u državnim organima;
  • uskraćivanje socijalne sigurnosti;
  • poseban detaljan pregled na carini;
  • zabrana obavljanja rukovodećih pozicija u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji;
  • odbijanje avio karata i vožnje u noćnim vozovima;
  • uskraćivanje mesta u luksuznim hotelima i restoranima;
  • zabrana školovanja dece u skupim privatnim školama.

Implementacija[uredi | uredi izvor]

U 2015. godini, osam kompanija je dobilo dozvolu za pokretanje probnih sistema, uključujući Alibaba Group i Tencent.

2017. godine sistem je počeo da radi u odabranim gradovima, kao što je Rongčeng.

1. maja 2018. godine stupila su na snagu ograničenja za građane i preduzeća sa niskim stepenom pouzdanosti [9].

01.01.2021. donet je Građanski set zakona, zvanično ozakonivši „Sistem socijalnog kredita“ u Kini. Svaki građanin dobio je početni rejting od 1000 poena. Jedinstveni informacioni centar analizira svakoga prema 160 hiljada različitih parametara iz 142 ustanove. Ako je rejting više od 1050 poena građanin se kvalifikuje kao uzoran i označava se indeksom AAA. S 1000 poena može se računati na A+, a s 900 – na B. Ako je rejting pao niže od 849 poena, dodeljuje se kategorije C, koja ne dozvoljava zaposlenje u državnim i opštinskim strukturama. Za 599 poena označave se grupom D što je uporedivo s „crnom linijom“ tako da ne mogu dobiti dozvole ni za privatnu delatnost, ne mogu dobiti kredit, karte za prevoz. Po novom zakonu Kinezi mogu dobijati poene za:

  • Učešće u dobortvornim delatnostima,
  • Briga o starim članovima porodice,
  • Dobar odnos sa susedima i pomoć siromašnim,
  • Dobrovoljno davanje krvi,
  • Podrška vlade na društvenim mrežama,
  • Dobra finansijska kreditna istorija,
  • Izvršavanje bilo kog herojskog postupka, itd.

U građanina se mogu oduzimati poeni za:

  • Kršenje saobraćajnih propisa
  • Učešće u protestima protiv vlasti i postavljanje objava protiv Vlade na društvenim mrežama,
  • Nezadovoljavajuća pomoć ostarelim roditeljima,
  • Širenje glasina i lažnih vesti preko interneta,
  • Neiskrena izvinjenja za učinjene prestupe,
  • Učešće u radu sekti i prevara u on-lajn igrama, itd. [10].

Kritika[uredi | uredi izvor]

Ideja je više puta kritikovana zbog sličnosti posledica sa režimom diktature [11][12]

Uvođenje sistema socijalnog kredita u Kini, nije naišlo na odobravanje širom sveta i često je nazivano totemom kineskog tehno-autoritarizma. Iako je na domaću „crnu listu” dospelo već 10 miliona građana i kompanija, „Forin polisi” piše da ovaj centralizovani sistem nije projektovan s namerom da algoritam određuje položaj ljudi u društvu.

Sistem socijalnog kredita zamišljen je da poboljša sprovođenje zakona i administrativnih pravila kako bi se sprečili skandali, počev od prodaje neispravne hrane, preko bezbednosti na poslu, pa do malverzacija s neisplaćivanjem zaostalih plata, nepoštovanja ugovora i sudskih naloga. Prekršioci zakona običavali su da se presele u drugu provinciju kako bi izbegli kažnjavanje. Uvođenjem sistema socijalnog kredita omogućena je razmena podataka i pravljenja crnih lista širom zemlje za prestupnike kako bi se prinudili da poštuju zakon. Kako piše „Forin polisi”, nadzor i represija nad političkim neistomišljenicima ili manjinama u Kini prepušteni su drugim, invazivnijim programima nadzora, kao što su „Zlatni štit” i „Oštre oči” [13].

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „国务院关于印发社会信用体系建设 规划纲要（2014—2020年)” (na jeziku: kineski). gov.cn. 2014-07-14. Pristupljeno 2018-03-25. 
  2. ^ Celia Hatton (2015-10-26). „China 'social credit': Beijing sets up huge system” (na jeziku: engleski). Bi-bi-si. Pristupljeno 2018-03-25. 
  3. ^ Simon Denyer (2016-10-22). „China’s plan to organize its society relies on ‘big data’ to rate everyone” (na jeziku: engleski). The Washington Post. Pristupljeno 2018-03-25. 
  4. ^ Josh Chin, Gillian Wong (2016-11-28). „China’s New Tool for Social Control: A Credit Rating for Everything” (na jeziku: engleski). The Wall Street Journal. Pristupljeno 2018-03-25. 
  5. ^ Anastasiя Evtušenko (2016-12-12). „Dvoйka za povedenie” (na jeziku: ruski). Lenta.ru. Pristupljeno 2018-03-25. 
  6. ^ Rachel Botsman (2017-10-21). „Big data meets Big Brother as China moves to rate its citizens” (na jeziku: engleski). Wired. Pristupljeno 2018-03-25. 
  7. ^ Margarita Gerasюkova (2017-12-06). „Bolьšoй brat sledit za toboй, kitaec” (na jeziku: ruski). Gazeta.Ru. Pristupljeno 2018-03-25. 
  8. ^ Aleksandr Gordeev (2016-12-11). „Cifrovaя diktatura: kak v Kitae vvodяt sistemu socialьnogo reйtinga” (na jeziku: ruski). RBK. Pristupljeno 2018-03-25. 
  9. ^ „China to bar people with bad 'social credit' from planes, trains” (na jeziku: engleski). Reйter. 2018-03-16. Pristupljeno 2018-03-25. 
  10. ^ [1] U KINI ZVANIČNO OZAKONjEN “SISTEM SOCIJALNOG KREDITA”11. januara 2021.
  11. ^ „Auf dem Weg in die IT-Diktatur” (na jeziku: nemački). Deutschlandfunk Kultur. 2017-09-05. Pristupljeno 2018-03-25. 
  12. ^ Felix Lee (2017-11-30). „Die AAA-Bürger” (na jeziku: nemački). Die Zeit. Pristupljeno 2018-03-25. 
  13. ^ [2] Petak, 26.11.2021. u 20:00 Milenko Pešić Kina potpisala preporuke UN za zabranu ocenjivanja ponašanja građana
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Систем_социјалног_кредита&oldid=27006883”