Sorta
Sorta je deo individua jedne vrste koji se od ostalih razlikuje po jednoj ili više osobina. Dobijena je veštački, pa predstavlja kulturni takson. Sorta može da bude unutarvrsna, ili hibridna (međuvrsna ili međurodovska). Ime sorte (epitet) piše se pod jednostrukim znacima navoda regularom, a prvo slovo ili cela reč velikim slovima, samo što kod unutarvrsnih ime sledi iza imena vrste, dok kod međuvrsnih iza imena roda. Međurodovska sorta je deo individua hibridne vrste čiji roditeljski par pripada različitim rodovima, pa kod nje epitet sledi iza naziva sintetisanog roda koji obično predstavlja kombinaciju imena roditeljskih rodova. Ime autora, za razliku od prirodnih taksona, ovde se izostavlja. Sorta može da se razmnožava semenom (generativna sorta) i vegetativno (klon, kultivar). Klon (kultivar) je vegetativno razmnoženo potomstvo jedne individue, odnosno sorta dobijena vegetativnim putem.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jackson, A B & Dallimore, W (1926): A new hybrid conifer. Kew Bulletin 3: 113-115.
- Mitchell, A F (1985): Clones of Leyland Cypress. IDS Yearbook 1985: 97-100.
- Grbić, M., Mijanović, O., & Kiš, Đ. (1997): Zbirka sortnih ruža u Pančevu kao potencijalni genetički resurs za sintezu novih sorti. Simpozijum sa međunarodnim učešćem "Biljni i životinjski genetički resursi Jugoslavije" Zlatibor. Savremena poljoprivreda Vol XX 3-4, Novi Sad: 319-26.
- Rot, H. (1973): Enciklopedijski leksikon mozaik znanja - Biologija, Tom 19. Interpres, Beograd.
- Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd.