Врста (биологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије

У биологији, врста (лат. species) је основна јединица биолошке разноврсности. У научној класификацији, врсти се даје двојно латинско име: род (genus) се ставља први, након чега следи посебан епитет. На пример, људи припадају роду Homo и врсти Homo sapiens; према томе, име врсте је сасвим биномијално, тј. „двоименој“ дакле оно се не састоји само од другог израза (посебног епитета). Двоимени (биномијални), као и већину других чисто формалних аспеката биолошких кодова номенклатуре, формализовао је током 1700-их Карл Лине, тако да се они сада зову „Линеов систем“. У то време, за врсте се сматрало да представљају независне стваралачке чинове Бога, па су према томе узимане као објективно стварне и непроменљиве.

Након појављивања теорије еволуције, схватање врста је прошло кроз огромне промене у биологији, мада је сагласност о дефиницији речи тек требало донети. Најцитиранију дефиницију „врсте“ по први пут је сковао Ернст Мајр. Према тој дефиницији, названој појам биолошких врста или појам изолације врста, врсте су „групе стварних или могућих природних размножавања унутар популација које су репродуктивно изоловане од других таквих група." Међутим, многа друга схватања врсте су такође коришћена.