Stadion Nasional (Peru)

Stadion Nasional
Stadion Nasional
(Estadio Nacional del Perú)
	Stadion Nasional (Peru)
Puno ime	Stadion Nasional (Peru); (-Estadio Nacional del Perú)
Ranija imena	(Estadio Nacional del Perú)
Mesto	Lima, Peru
Koordinate	12° 04′ 02.2″ S 77° 02′ 01.4″ W / 12.067278° J; 77.033722° Z
Izgradnja	1951.; pre 73 godine; 1952.; pre 72 godine
Otvoren	27. oktobar 1952.; pre 72 godine
Renoviran	1992..; pre 32 godine; 1996..; pre 28 godina; 2004..; pre 20 godina; 2011..; pre 13 godina
Proširen	2004..; pre 20 godina; 2011..; pre 13 godina
Vlasnik	Peru
Operator	Peruanski institut za sport; (Peruvian Institute of Sport)
Kapacitet	50.000
Podloga	trava
Dimenzije	104.9 x 67.86 m
Korisnici
	Peru

Stadion Nasional (Peru) (šp. Estadio Nacional del Perú) je višenamenski stadion u Limi, Peru. Otvoren je 27. oktobra 1952. godine i korišten je za Prvenstvo Južne Amerike u fudbalu 1953. godine. Ovaj stadion sa 50.000 mesta koristi Fudbalska reprezentacija Perua. Kapacitet mu je 40.000 mesta sa dodatkom od nekoliko hiljada sa ložama i ostalim dodatnim mestima.^[2]

Stadion je otvoren 27. oktobra 1953. godine i zamenio je stari stadion Nasional. Ovaj stadion je ugostio tri od šest Prvenstva Južne Amerike u fudbalu održanim u Peruu.

Tragedija 1964.[uredi | uredi izvor]

Peru je bio 24. maja 1964. godine domaćin Argentini u kvalifikacijama za učešće na Olimpijskom turniru koje su se igrale u Tokiju. Argentina je vodila tokom većine susreta ali su u zadnjim minutima Peruanci izjednačili. Urugvajski sudija Anhel Eduardo Pazos je međutim poništio gol. Gledaoci, kojih je bilo prisutno 47.157, su utrčali na teren tražeći pravdu. Policija je koristila suzavac i fizičku snagu da bi smirila situaciju. Izlaz iz stadiona je bio zatvoren i gledaoci su bili zarobljeni unutar stadiona. Igrači i zvanična lica su napustila stadion u pratnji policije. Neredi su se nastavili i van stadiona i predsednik Perua Fernando Belaunde je vanredno stanje koje je potrajalo narednih mesec dana. U ovim neredima je poginulo 300 a povređeno najmanje 4.000 lica. Ova tragedija je dovela do smanjenja kapaciteta stadiona sa 53.000 na 45.000.^[3]^[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Arhiva Arhiva .
^ „COMUNICADO DE PRENSA 064-FPF-2011 - A LA OPINIÓN PÚBLICA”. fpf.com.pe. Arhivirano iz originala 2012-03-31. g. Pristupljeno 2011-09-30.
^ „Aniversario 45 de la tragedia en el Estadio Nacional de Lima”. rpp.com.pe. Pristupljeno 2009-07-17.
^ Vidal Otálora, Jaime Pulgar (11. 3. 2007). „¡Tragedia en el Nacional!” (na jeziku: španski). Pristupljeno 3. 10. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

David Goldblatt; World Soccer Yearbook. 2002. ISBN 0-7894-8943-0.

[1] Arhiva Arhiva .

[Cap-2] „COMUNICADO DE PRENSA 064-FPF-2011 - A LA OPINIÓN PÚBLICA”. fpf.com.pe. Arhivirano iz originala 2012-03-31. g. Pristupljeno 2011-09-30.

[3] „Aniversario 45 de la tragedia en el Estadio Nacional de Lima”. rpp.com.pe. Pristupljeno 2009-07-17.

[Tragedy-4] Vidal Otálora, Jaime Pulgar (11. 3. 2007). „¡Tragedia en el Nacional!” (na jeziku: španski). Pristupljeno 3. 10. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[3]

[4]