Uzgoj paradajza na otvorenom polju
.jpg)
Uzgoj paradajza na otvorenom polju ograničen je klimatskim uslovima, prvenstveno temepraturom, i moguć je samo u bezmraznom razdoblju. Rast i razvoj, do prvih zrelih plodova, može trajati 90 do 110 dana. Prinos zavisi od perioda plodonošenja i temperatura u to vreme. Zeleni plodovi, koji su 2-3 dana izloženi temperaturi nižoj od 5 °C, ne mogu više sazreti. Zbog toga su važni uslovi, i u proleće, i početkom jeseni.[1]
Đubrenje i priprema zemljišta[uredi | uredi izvor]
Kao i kod drugih kultura, problem đubrenja paradajza treba posmatrati u funkciji prirodne plodnosti zemljišta, planiranog prinosa i cene đubriva. Paradajz je kultura koja se đubri stajnjakom i mineralnim đubrivima. Prirodna plodnost parcela u datim uslovima, kao tip zemljišta diktiraju potrebne količine stajnjaka. Orijentaciono se uzima da je za 1 ha potrebno 40-50 t zgorelog goveđeg stajnjaka. Ukoliko se đubri ovčijim ili živinskim ove količine treba smanjiti za 3-4 puta. Stajnjak se unosi u jesen pod duboko zimsko oranje. Đubrenje mineralnim đubrivima je takođe potrebno. Ova đubriva utiču na ranosnost, veličinu i kvalitet prinosa.
Paradajz je kultura koja za uspešan razvoj iziskuje obilnu i pažljivo izbalansiranu ishranu. Obilna ishrana azotom potencira vegetativni porast, ali ukoliko nije u odgovarajućoj ravnoteži sa ostalim elementima, izaziva opadanje cvetova, zakašnjenje sazrevanja i trulež plodova. Fosforna đubriva utiču na povećanje prinosa i ranije stasavanje plodova. U zavisnosti od planiranog prinosa, tipa proizvodnje i bogatstva zemljišta u hranivima unosi se oko 120-160 kg/ha N, 180-220kg/ha P2O5, i 100-150 kg/ha K2O. Polovinu od 2/3 PIK đubriva unosimo u jesen ili u rano proleće pre zatvaranja zimske brazde, a ostali deo se daje pred setvu. Od ukupne količine azota jedna polovina se unosi pred sadnju ili setvu, a druga polovina ostavlja za prihranjivanje useva.[2]
Proizvodnja rasada paradajza[uredi | uredi izvor]
Rasad za svaki hibrid paradajza mora biti optimalno razvijen, što omogućava brzo obnavljanje korena i dalji rast biljaka. Rasad paradajza se proizvodi najčešće u zaštićenom prostoru, a za kasnu proizvodnju na otvorenom polju, može i na otvorenim lejama.
Najbolji objekti su oni sa mogućnošću za dopunsko zagrevanje vazduha i zemljišta. U objektima sa grejanjem gaji se rani rasad koji se sadi 60-80 dana posle nicanja i najčešće se proizvodi pikiranjem. Objekti bez dopunskog zagrevanja koriste se za proizvodnju srednje ranog ili kasnog rasada, jer je u njima setva moguća tek u martu za vrste manje osetljive na mraz. Međutim, pri gajenju rasada, bez obzira na tip objekta, moraju se obezbediti optimalni uslovi koji su različiti u zavisnosti od vrste. Rasad paradajza može biti rani, srednje rani i kasni, zatim rasad „golih žila“ i iz saksija i kontejnera.[3]
Vreme setve rasada paradajza[uredi | uredi izvor]
Setva kvalitetnog semena odabranih F1 hibrida ili sorti paradajza vrši se od sredine januara do kraja marta, u tople leje, mlake leje, tople leje u plastenicima, leje u plastenicima i otvorene leje, u sandučiće ili različite tipove kontejnera, u zavisnosti od vremena setve, načina proizvodnje, i temperaturnih uslova. Pojava ponika je momenat nicanja paradajza i predstavlja kritičan momenat. Pojavom kotiledonih listova temperatura vaѕduha mora se sniziti na 15-16 °C dnevna i dnevna 12-13 °C noćna i smanjiti vlažnost zemljišta. Temperatura se povećava 18-20 °C dnevna kada je sunčano i 16-18 °C kada je oblačno vreme, i noćna 14-16 °C.U ovom periodu treba voditi računa i o vlažnosti, kako zemljišta tako i vazduha.[4]
Pikiranje biljaka[uredi | uredi izvor]
Pikiranje se izvodi da bi se povećao životni prostor biljkama neophodan za razvoj i razvice paradajza. Ova mera se izvodi kada su biljke u fazi trećeg stalnog lista lista. Za pikiranje se koriste staklenici, plastenici ili tople leje u kojima je temperatura par stepeni niža od klijališta. Zemljište na kome se izvodi pikiranjeje smeša supstrata, samo u većem procentu baštenske ѕemlje u odnosu na klijališni supstrat. Temperatura supstrata treba da je iznad 15 °C. Biljke se pikiraju (presađuju) na rastojanje od 10-12 cm u jamice koje se formiraju sadiljkom ili u brazdicu ili jednostavno prstom, sve do kotiledonih listova. Pikiran rasad potrebo je zaliti mlakom vodom i zaseniti dok se biljke ne ukorene.[4]
Nega rasada paradajza[uredi | uredi izvor]
Nega se sastoji od provetravanja, prihrane ukoliko je potrebna, plevljenja od korovskih biljaka, zalivanja i zaštite. Nakon pikiranja temperatura u plasteniku ne bi trebalo da prelazi 20 °C, a običnih dana 17-18 °C, odnosno 15-16 °C noću. Kada se formira 4.- 5. stalni list temperatura se snižava za 2- 3 stepena.
Rasad se pažljivo zaliva, jer previše vode može da dovede do prekomernog rasta biljaka. Ukoliko rasad treba da se prihrani izvodi se 1-2 sedmice posle pikiranja ili 8- 10 dana pre rasađivanja. U izuzetnim slučajevima, ukoliko u supstratu preovladava treset, treba izvsti prihranjivanje u oba navrata. Provetravanje je obavezna i svakodnevna mera nege. Intenzitet i dužina provetravanja prvenstveno zavise od temperaturnih uslova spoljne sredine. Zalivanje rasada se obavlja po potrebi, ako je moguće, toplom vodom. Provetravanje rasada mora biti svakodnevno, prilagođeno uslovima spoljne sredine. Suzbijanje korova obavlja se dezinfekcijom zemljišta ili primenom odgovarajučih herbicida pre setve.[4]
Kaljenje paradajza[uredi | uredi izvor]
Kaljenje rasada se, u suštini, sastoji u intenzivnom provetravanju toplih leja. Kaljenje rasada počinje 15 dana pre termina rasađivanja na otvorenim površinama. Ono se izvodi na sledeći način:
- prvih 6-7 dana skidaju se prozori i leje ostaju otvorene preko celog dana,noću se leje ponovo pokrivaju samo prozorima a asure se više ne koriste
- poslednih 7-8 dana leje ostaju otvorene i danju i noću
Tek ovako kaljenjem pripremljen rasad može se uspešno upotrebiti za rasađivanje. U staklenicima se rasad nikada ne može ovako temeljito kaliti. Zato se preporučuje da se rasad iz staklenika prvo presadi u mlake ili hladne leje ,a da se nakon kaljenja presadi na stalno mesto. Nekoliko časova pred vađenje rasada potrebno je zemljište u leji (plasteniku ili stakleniku) obilno zaliti kako bi se rasad lakše čupao(vadio) i kako bi se žilice korenovog sistema što manje oštetile.[5]
Rasađivanje[uredi | uredi izvor]
Vađenje rasada iz leja treba organizovati da se izvadi samo onoliko rasada koliko može da se rasadi. Izvađeni rasad se štiti od vetra i sunca pokrivanjem vlažnom asurom ili jutenom krpom,a korenov sistem treba da mu bude u vodi, naročito ako rasad stoji 3-5 sati. Pre samog rasađivanja biljaka na stalno mesto treba zemljište dobro pripremiti. Priprema zemljišta zavisi od predviđenog načina navodnjavanja i međuredne obrade parcele na koju se rasad rasađuje.
Rasađivanje biljaka na stalno mesto može se vršiti dvojako:
- mašinski: Kod ovog načina treba računati na to da se neće primiti 5-10% biljaka,naročito ako se rasađivanje vrši u letnjem periodu
- ručno: Ovaj tip rasađivanje,ako se pravilno izvrši može da garantuje prijem i do 100%. Treba napomenuti da posle rasađivanja treba parcelu obilno zaliti.[6]
Zaštita paradajza na otvornjnom polju[uredi | uredi izvor]
Kod paradajza zaštita od bolesti je izuzetno važna. jer paradajz napadaju veliki broj bakterijalnih, gljivičnih i virusnih oboljenja. Od bakterijalnih značajne su pegavost lišća i plodova a suzbijaju se preventivnim merama i bakarnim preparatima. Gljivičnih oboljenja ima veliki broj ali najznačajniji su, plemenjača, alternarija, pepelnica, fuzarijum i verticilijum. Sve bolesti suzbijaju se preventivnim tretiranjem odgovarajućim fugicidima i primenom preventivnih mera. Paradajz takođe napada veliki broj virusnih oboljenja ali protiv virusa su moguće samo preventivne mere. Paradajz napada veći broj štetočina pri čemu ozbiljne štete mogu da izazovu zemljišne štetočine, lisne vaši i krompirova zlatica. Suzbijanje ovih štetnika obavlja se standardnim metodama.
Korovi u paradajzu suzbijaju se herbicidima a to je različito, sve zavisi od načina proizvodnje. Ako se proizvodi direktnom setvom onda se koristi Daymid WP-80 6-7 kg/ha pre setve ili Devrinol WP-50 3-4 kg/ha takođe pre setve i Sncor 0,5 kg/ha u fazi 6-7 listova. Pri proizvodnji iz rasada koristi se treflan u količini 2 kg/ha pre sadnje uz inkorporaciju. U proizvodnji paradajza u cilju sprečavanja porasta korova, racionalnije upotrebe vode za zalivanje i radi ostvarenja viših prinosa veoma mnogo se primenjuje različito malčovanje. Specifične mere nege primenjuju se samo kod inderterminantnih sorti i to samo ako se gaje uz potporu.
Paradajz indeterminantnih sorti ako se gaji na jedno, dva ili tri stabla mora se gajiti uz potporu. Ta potpora može biti različita, najčešće je to kolac, špalir, a u zaštićenom prostoru vezivanje biljaka se vrši pomoću kanapa za konstrukciju. Pošto paradajz ima osobinu jakog grananja ako želimo uzgoj na jedno ili dva stabla onda se zaperci moraju na vreme uklanjati, najbolje je ako se uklanjaju kada su dužine do 5 cm. Veoma važno je koji će zaperak da se ostavi za drugo stablo, to je najčešće prva grana ispod prve cvasti, ako se ostavlja na tri stabla onda i prva grana iznad cvasti. Vršikanje ili dekaptacija, primenjuje se najčešće kod ranih ali može i kod kasnih inderteminantnih sorti u zaštićenom prostoru to je redovna mera. Na kom mestu će se izvršiti dekaptacija stabla zavisi od toga kada se žali završiti proizvodnja, obično se kod rane proizvodnje obavlja posle 4-5 cvasti.
Berba[uredi | uredi izvor]
Berba paradajza kod indeterminantnih sorti obavlja se sukcesivno zbog sukcesivnog sazrevanja. Od nicanja do zrenja kod paradajza protekne oko 105 dana, proizvodnja paradajza 130 dana a od oplodnje do zrenja oko 40-50 dana. Paradajz za svežu potrošnju se isključivo bere ručno kada plod sazri. Za duži transport paradajz se bere u transportnoj zrelosti. Za industrijsku preradu paradajz se može brati i kombajnima, ali tada koristiti sorte sa ujednačenim zrenjem da u berbi ima bar 80% zrelih plodova. Prinos paradajza zavisi od načina proizvodnje, sorte i primenjene agrotehnike. Kod indeterminantnih se kreće 40-60 t/ha, kod determinantnih 30-40 t/ha i kod industrijskih 40-100 t/ha.