Upravljanje stresom
Upravljanje stresom uključuje širok spektar tehnika usmerenih na regulisanje nivoa stresa, posebno hroničnog stresa, najčešće sa ciljem poboljšanja svakodnevnog života. Današnji način života gotovo je nemoguće zamisliti bez stresa. On prožima svakodnevne aktivnosti i sastavni je deo svakodnevice. Međutim, naučenost da živimo sa stresom ne znači da to ne utiče na našu psihu i telo. Štetni efekti stresa su uveliko poznati, pa ipak pojedinci ne nalaze dovoljno vremena da se oslobode ili smanje stres. Zato je važno efikasno upravljanje stresom, jer bilo da je stres naučen ili stečen, on se može kupirati posebnim tehnikama za poboljšavanje sposobnosti za efikasno upravljanja stresom.[1]
Terminologija[uredi | uredi izvor]
Upravljanje stresom u čijem kontekstu se, izraz "stres" odnosi samo na stres sa značajnim negativnim posledicama, odnosno na ono što je Hans Seli u svoju terminologiju uveo kao "distres". Dakle, to ne odnosi na "eustres", ili stres sa blagotvornim dejstvom ili na neki drugi način pozitivnim posledicama.
Simptomatologija i značaj stresa[uredi | uredi izvor]
Stres ima mnogo fizičkih i psihičkih simptoma, koji variraju u zavisnosti od faktora situacije svakog pojedinca. Simptomi mogu uključivati fizičko oštećenje ili depresiju. Proces suočavanja sa stresom smatra se jednim od ključnih faktora srećnog i uspešnog života u savremenom društvu.[2]
Iako nam je život na visini, suočavanje sa stresom pruža nekoliko načina za kontrolu anksioznosti i održavanje zdravlja i blagostanja.
Iako se stres često posmatra kao subjektivna stvar, nivoi stresa se lako može meriti praćenjem fizioloških odgovora. Poligraf, na primer, radi na sličnom principu.
Tehnike za upravljanje i suočavanje sa stresom[uredi | uredi izvor]
Postoji mnogo praktičnih tehnika upravljanja stresom. Neke od njih mogu obavljati zdravstveni radnici, druge može sama osoba testirati. Ove tehnike mogu pomoći u smanjenju nivoa stresa, izazvati pozitivan osećaj kontrole nad sopstvenim životom i poboljšati opšte psihičko i blagostanje.
Za upravljanje stresom koriste se različiti oblici ili komponente psihoterapije i različite metode obuke, kao što su:
- Smanjenje stresa zasnovano na pažnji prema Jon Kabat-Zinn
- Čoačing
- Informacioni sistem DIN A6
- Plutajući stres
- Fokusiranje,[3][4][5]
- Dobijanje stvari
- Instrumentalno upravljanje stresom
- Kognitivna terapija
- Upravljanje kognitivnim stresom
- Upravljanje konfliktima
- Neuroemocionalna integracija sa EMDR
- Samoupravljanje i terapija samoupravljanje
- Samoregulacija (psihologija)
- Pojednostavljenje svopstvenog života
- Sofrologija
- Lazarev model stresa kao suočavanje koje je orijentisano na probleme i emocije
- Sistematska desenzibilizacija
- Metode vežbi za oslobađanje od napetosti i traume (TRE) prema Davidu Berkliju
- Teorija očuvanja resursa višeosni model suočavanja
- Upravljanje vremenom
- Ciriški model opuštanja
- Opuštanje tokom odmora, može kratkoročno pomoći u smanjenju stresa, ali ne utiče posebno na osnovni problem.
U kontekstu suočavanja sa stresom kod dece i adolescenata, na primer, kritikuje se stres izazvan većim opterećenjem u osmogodišnjoj i srednjoj školi G8 („Turbo Abitur“).
Prema trenutnim studijama, simptomi stresa poput bolova u stomaku ili straha od ispita javljaju se kod svakog petog deteta, često praćeni lošom koncentracijom i poremećajima u performansama.
Razgovori sa detetom i dobar balans između škole i slobodnog vremena idealni su za suočavanje sa stresom.[6]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Upravljanje stresom - 7 načina da smanjite stres”. Pegasus (na jeziku: engleski). 2016-05-28. Pristupljeno 2021-10-13.
- ^ Neff, Kristin D. (2003). „The Development and Validation of a Scale to Measure Self-Compassion”. Self and Identity. 2 (3): 223—250. S2CID 146680063. doi:10.1080/15298860309027.
- ^ Focusing achieved desensitization as effectively as the use of behavior therapy and Focusing was equivalent to RET in successful stress management. From: M. N. Hendricks: Research Basis of Focusing-Oriented/Experiential Psychotherapy. In: David Cain, Jules Seeman (Hrsg.): Humanistic Psychotherapy: Handbook of Research and Practice. American Psychological Association, 2001.
- ^ S. E. Weld: Stress Management Outcome: Prediction of Differential Outcome by Personality Characteristics. Dissertation. Abstracts International, 1992.
- ^ J. Klagsbrun, Susan L. Lennox, L. Summer: Effect of “Clearing a Space” on Quality of Life in Women with Breast Cancer. In: USABPJ. Band 9, Nr. 2, 2010.
- ^ Brown, K. W.; Ryan, R. M. (2003). "The benefits of being present: Mindfulness and its role in psychological well-being". Journal of Personality and Social Psychology. 84 (4): 822–848.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Upravljanje stresom na Vikimedijinoj ostavi
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
