Fridrihshafen G.II
.jpg) Avion Fridrihshafen G.II | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Početak proizvodnje | 1916. |
| Uveden u upotrebu | 1916. |
| Status | neaktivan |
| Prvi korisnik | Nemačko vazduhoplovstvo |
| Broj primeraka | oko 160 |
| Dužina | 11,05 |
| Razmah krila | 20,30 |
| Visina | 3,60 |
| Površina krila | 70,00 |
| Prazan | 2.200 |
| Normalna poletna | 3.171 |
| Maks. spoljni teret | 300 kg |
| Klipno-elisni motor | 2 h Benz Bz.IV |
| Snaga | 2 x 147 kW |
| Maks. brzina na H=0 | 148 km/h |
Fridrihshafen G.II (nem. Fridrichshafen G.II) je dvomotorni, dvokrilni avion, taktički bombarder koga je u toku Prvog svetskog rata razvila i proizvodila nemačka firma Fligeugbau Fridrichshafen GmbH za potrebe nemačkog vazduhoplovstva.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Na raspisan konkurs Nemačkog vazduhoplovstva za velike dvomotorne avione bombardere 1915. godine između ostalih prijavila se i firma Flugzeugbau Friedrichshafen GmbH sa svojim projektom Fridrihshafen G.I. Iako je projekt pozitivno ocenjen projektant Karl Gehlen nije bio baš zadovoljan njegovim karakteristikama.
Daljim usavršavanjem ovog modela dobio se model G.II. Krila su sada imala samo dva para upornica sa svake strane trupa, modifikovan rep i pojačani motori. Povećanje snage takođe je omogućilo povećanu nosivost i ugradnju drugog odbrambenog mitraljeza. Posadu su i dalje činila tri čoveka, zadnji strelac, pilot i nišanđija-bomber, koji je ujedno bio i izviđač.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Trup aviona je potpuno drvene konstrukcije i sastoji se od tri sekcije: pramčani deo sa mestom za izviđača i spremišta za bombe, središni deo koji čini jednu celinu sa kabinama za pilota i posmatrača, središnjim delom krila i nosačima motora, i zadnji deo sa repom aviona.
Trup je pravougaonog poprečnog preseka čija je noseća konstrukcija napravljena od četiri gredice smrekovog drveta koje su međusobno povezane distantnim direcima a dijagonale polja konstrukcije povezane žičanim zatezačima. Poprečne veze konstrukcije trupa (rebra) su napravljena ili od drvenih ramova ili od višeslojne šperploče.
Prve dve sekcije su potpuno obložene jakim šperpločama a gornji deo trupa (plafon) je blago zasvođen tako da se po njemu mogla kretati posada. Drvena konstrukcija repnog dela trupa, koja je bila istovetna kao konstrukcija ostalog dela trupa, bila je obložena oblogom od impregniranog platna.
Pogonska grupa: Avion Fridrihshafen G.II je imao dva linijska šestocilindrična motora Benz Bz.IV snage 200 KS sa vodenim hlađenjem smeštenih u gondole. Gondole su bila metalna kućišta smeštena između gornjih i donjih krila. Pored motora u njima su bili smešteni hladnjak za rashladnu tečnost, hladnjak za ulje i rezervoari za gorivo i ulje. Motori su bili okrenuti suprotno od smera kretanja aviona pa su na vratilima motora bile postavljene drvene dvokrake potisne elise. Sa prednje strane gondola nalazili su se otvori za vazduh i sistem za regulisanje protoka rashladnog vazduha.
Krila: Fridrihshafen G.II je bio dvokrilac sa krilima pravougaonog oblika. Krila su imala klasičnu drvenu strukturu pokrivenu platnom. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila i na gornjim i donjim krilima, veza između gornjih i donjih krilaca je bila direktna krutom metalnom šipkom. Gornja i donja krila su bila između sebe povezana upornicama i zatezačima od klavirske čelične žice. Sa svake strane krila su imala po dva para upornica. Repne, trouglaste površine bile su oblikovane drvenom strukturom i obložene platnom.
Stajni trap se sastoji od čelične konstrukcije sa dva točka koja je postavljena ispod svake gondole motora, sa kojima je činila sastavni deo. Treća oslona tačka aviona je bila drvena elastična drljača ugrađena ispod repa aviona.
Naoružanje Ovaj avion je obično bio naoružan sa 2 mitraljeza Parabelum LMG 14 kalibra 7,92 mm. Pored mitraljeza sa kompletom municije od 500 metaka za svaki mitraljez, avion je mogao da ponese 300 kg bombi.
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Fridrihshafen G.II je proizveden u oko 35 komada i kao takav je 1916. godine počeo da se isporučuje zapadnom frontu i Solunskom frontu, gde se uglavnom koristio u taktičkim bombarderskim misijama. Zbog velikih početnih gubitaka u dnevnom bombardovanju, Nemci su bili primorani da vrše uglavnom noćne napade sa njim. Zbog svoje male nosivosti ovaj avion je već tokom 1917. godine zamenjen novim bombarderom Fridrihshafen G.III a G.II je prebačen u škole za obuku pilota.
Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Gota G.III
- Gota G.IV
- Gota WD 14
- AEG G.IV
- Spisak neprijateljskih aviona korišćenih na Balkanskom ratištu u Prvom svetskom ratu
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ * Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 140. ISBN 3-89350-693-4.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 140. ISBN 3-89350-693-4.
- Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
- Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.
- Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1.
- Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.
