Хламидија
| Hlamidija | |
|---|---|
| |
| Mikroskopski prikaz - Chlamydia trachomatis (tamno braon) | |
| Naučna klasifikacija | |
| Domen: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | Chlamydia
|
| Vrste | |
|
Chlamydia abortus Sachse et al. 2015[1] | |
Hlamidija je rod patogenih gram-negativnih bakterija koje su striktni intraćelijski paraziti.[3] Postoje različite vrste u rodu hlamidija: Chlamydia psittaci, Chlamydia trachomatis, Chlamydia pneumoniae, ali i one koje izazivaju oboljenja samo kod životinja, tj. nisu humani patogeni: Chlamydia suis i Chlamydia muridarum. Unutar vrsta, razlikuju se brojni serotipovi.[4]
Dugo je bilo brojnih nepoznanica u vezi sa ovim patogenima, odnosno, smatralo se da se mogu svrstati u viruse i protozoe. Kasnije je ustanovljeno da ovaj uzročnik pripada bakterijama. Ranija pretpostavka da ovaj patogen pripada virusima najviše je korelirala sa jednom od njegovih osobina, a to je da je ovo striktni intraćelijski parazit, što je jedna od glavnih karakteristika virusnih uzročnika.[4]
Opšte osobine[uredi | uredi izvor]
Hlamidije su kokoidnog oblika, po Gramu se boje negativno, a osetljive su na brojne fizičke i hemijske agense kao što su antibiotici (tetraciklini, eritromicin), ali je većina otporna i na sulfonamide. Za život im je neophodna energija koju stvara domaćin. Postoje dva oblika ovih bakterija: elementarno telo (ekstarcelularni oblik) i retikularno telo (intracelularni oblik). Mrežasto (retikularno) telo nije infektivno. Razvojni ciklus podrazumeva dospevanje retikularnog tela putem fagocitoze u ćeliju domaćina, formiranje vakuole oko njega i njegovo pretvaranje u mrežasto telo koje ulazi u deobnu fazu. Mrežasto telo raste do prskanja vakuole, a nakon rapture vakuole, formiraju se inkluzije u citoplazmi ćelije domaćina. Zbog osobine da su striktni intraćelijski paraziti, hlamidije se ne mogu kultivisati na bakterijskim hranilištima, već na oplođenim kokošjim jajima, ćelijskim kulturama i sl.[4]
Patogenost[uredi | uredi izvor]
Najveći broj ovih infekcija prolazi inaparentno, odnosno, ne javljaju se neke karakteristične manifestacije. Potrebno je dugo vremena kako bi se ispoljili simptomi i znaci infekcije, tako da kada infekcija postane manifestna, ima tendenciju da ima hroničan tok. Zbog toga se infekcija hlamidijom smatra „tihom“ bolešću, jer veliki procenat obolelih ( 75-80% muškaraca i 25-50% žena) nema simptome oboljenja.[4]
Chlamydia trachomatis[uredi | uredi izvor]
Chlamydia trachomatis jeste najčešći uzročnih polno prenosivih oboljenja. Prenosi se polnim aktom ili u toku porođaja, prolaskom novorođenčeta kroz inficiran porođajni kanal. Hronični trahom (keratokonjuktivitis) može dovesti do slepila, a uzročnik je upravo Chlamydia trachomatis. Uzročnik se može prenosti direktnim ili indirektnim kontaktom, veoma brzo i lako, a još veću opasnost predstavlja zbog inaparentnosti ili nespecifičnih simptoma koje daje, kao što su svrab, peckanje, dizurija i drugi znaci zapaljenskog procesa. Neke od posledica inficiranjem ovim uzročnikom, jeste pojava steriliteta, prevremeni porođaj, spontani porođaj, ektopična trudnoća, pelveoperitonitis, konjuktivitis ili pneumonija kod novorođenčeta. Prilikom dijagnostifikovanja oboljenja, kod upornih akutnih ili hronični zapaljenskih procesa, treba posumnjati na hlamidiju. Najbolji vid zaštite od ove veoma česte infekcije i najčešćeg uzročnika polno prenosivih oboljenja, jesu redovne posete ginekologu i zaštićen polni odnos (mehanička zaštita – kondom). Kada dođe do nastanka oboljenja, važno je napomenuti da se leče oba partnera.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ Parte, A.C. „Chlamydia”. LPSN.
- ^ a b Vorimore, Fabien; Hsia, Ru-ching; Huot-Creasy, Heather; Bastian, Suzanne; Deruyter, Lucie; Passet, Anne; Sachse, Konrad; Bavoil, Patrik; Myers, Garry; Laroucau, Karine (20. 9. 2013). „Isolation of a New Chlamydia species from the Feral Sacred Ibis (Threskiornis aethiopicus)- Chlamydia ibidis”. PLOS ONE. 8 (9). e74823. Bibcode:2013PLoSO...874823V. PMC 3779242
. PMID 24073223. doi:10.1371/journal.pone.0074823.
- ^ Ryan KJ, Ray CG, ur. (2004). Sherris Medical Microbiology (4th izd.). McGraw Hill. str. 463–70. ISBN 978-0-8385-8529-0.
- ^ a b v g Radulović, Špiro (2015). Mikrobiologija sa epidemiologijom za 2. razred medicinske škole. Zavod za udžbenike.
- ^ Mladenović, Dragomir; Bogdanović, Zorica; Mihailović, Aleksandra. Ginekologija i akušerstvo sa negom za 4. razred medicinske škole. Beograd: Zavod za udžbenike.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
