Hugo fon Hofmanstal

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hugo fon Hofmanstal
Datum rođenja(1874-02-01)1. februar 1874.
Mesto rođenjaLandštrase, Beč, Austrija
Datum smrti15. jul 1929.(1929-07-15) (55 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrija
ZanimanjeRomanopisac
SuprugaGertrude Šlesindžer

Hugo fon Hofmanstal (Hugo von Hofmannsthal, Hugo Laurenz August Hofmann Edler von Hofmannsthal[1], 1874-1929) je bio austrijski pisac, pesnik, dramaturg i pripovedač. U Beču je bio inspirator i posrednik simbolizmu. Austrijanci u njemu vide jednog od najvećih tumača svojih kulturnih tradicija, nastalih iz specifičnosti mnogih naroda koji su sačinjavali habzburšku monarhiju.[2]

Rani život[uredi | uredi izvor]

Hofmanstal je rođen u Beču. Od njegovog pradede je njegova porodica nasledila plemićku titulu Edler von Hofmannsthal. Njegov pradeda bio je jevrejski farmer duvana kojeg je oplemenio austrijski car. Hofmanstal se školovao u Beču (Akademisches Gymnasium), gde je proučavao Ovidijeva dela, koja su kasnije vršila veliki uticaj na njegovo stvaralaštvo. Od malih nogu je pisao pesme i drame, a neka od njegovih ranih dela pisana su pod pseudonimom, jer mu kao studentu nije bilo dozvoljeno da ih objavljuje. Kasnije je studirao pravo i filologiju u Beču, ali je odlučio da se posveti pisanju nakon diplomiranja 1901. [3]

Faze stvaranja[uredi | uredi izvor]

U prvoj fazi njegovog stvaranja nastaju, prožete sumorno-skeptičnim duhom, lirske drame Juče (Gestern, 1891), Ticijanova smrt (Der Tod des Tizian, 1892), Budala i smrt (Der Tor und der Tod, 1893). Ove drame se odlikuju osećajnošću, velikom muzikalnošću, melanholijom i opojnim podavanjem smrti.

U drugoj fazi Hofmanstal teži ka stvaranju nove drame. Rezultat su drame Elektra (Elektra. 1903), Edip i sfinga (Ödipus und die Sphinx, 1905). U ovim dramama se Hofmanstal tematski vraća antičkoj, Sofoklovoj tragediji, s tim što su obrađene u duhu savremene psihologije.

U trećoj fazi Hofmanstal ponovo oživljala srednjovekovnu misteriju i hrišćansku tradiciju. Tada nastaje poznati komad Čovek (Jedermann, 1911), sa simbolikom sudbine koja čeka svakog čoveka. U ovom delu se objedinjuju srednji vek, barok i neoromantizam.[2]

Većina Hofmanstalovih romana je ostalo nedovršeno i objavljeni su tek posthumno. Jedan od većeg značaja bio je roman Andreas.

Ostala dela[uredi | uredi izvor]

- Das große Salzburger Welttheater, 1922

- Der Turm, 1923-1927

- Terzinen der Vergänglichkeit

- Brief des Lord Chandos, 1901

Kasni život[uredi | uredi izvor]

Preminuo je 1929. godine od srčanog udara, na dan sahrane njegovog najstarijeg sina Franca, koji je dva dana ranije izvršio samoubistvo.

Njegov kolega i prijatelj Šnicler[4] zabeležio je u svom dnevniku: "Sa njim je otišao najveći pesnik ovog vremena" [5] [6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Hugo Laurenz August Hofmann Edler von Hofmannsthal”. geni_family_tree (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-12-18. 
  2. ^ a b Konstantinović, Zoran. Njemačka književnost 2. NOLIT. 
  3. ^ Hugo von Hofmannsthal (na jeziku: engleski), 2021-10-27, Pristupljeno 2021-12-18 
  4. ^ „ŠNICLER Artur (Arthur Schnitzler) | Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-18. 
  5. ^ Hugo von Hofmannsthal (na jeziku: srpskohrvatski), 2018-09-17, Pristupljeno 2021-12-18 
  6. ^ „Biographie | Willkommen bei der Hugo von Hofmannsthal-Gesellschaft”. hofmannsthal.de. Pristupljeno 2021-12-18. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хуго_фон_Хофманстал&oldid=27045288”