Bombus hypnorum
| Bombus hypnorum | |
|---|---|
.jpg)
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Arthropoda |
| Klasa: | Insecta |
| Red: | Hymenoptera |
| Porodica: | Apidae |
| Rod: | Bombus |
| Podrod: | Pyrobombus |
| Vrsta: | B. hypnorum
|
| Binomno ime | |
| Bombus hypnorum | |
Novi baštenski bumbar ili bumbar drveća ( Bombus hypnorum ) je vrsta koja potiče iz roda Bombus koji pretežno naseljava 2 kontinenta: Evropu i Aziju, međutim proširili su se i na Ujedinjeno Kraljevstvo i Island početkom 21. veka. [1]
Opis[uredi | uredi izvor]
U morfološkom pogledu, podsećaju na male, debele, gusto krznene loptice kojima je grudni koš u raznim nijansama od crvenkasto-braon do neke tamnije ili skroz crne boje. Trbušni ( ventralni ) deo je prekriven crnim dlačicama, dok im je rep uvek bele boje. Za razliku od nekih pčela, karakteriše ih dosta manji broj širokih prugica na telu. Prve tergite ( abdominalni segment ) su dlakave i crne i pojavljuju se najčešće kod radnika ( radilica ), ali postoje i slučajevi kao što se npr. javlja kod mužjaka da nisu čisto crne, već da su prošarane svetlo narandžastim ili smeđkastim dlačicama. [2] Posjeduju jedan par par krila i jedan par antena na kojima se nalaze mnoga olfaktorna čula, kojima vešto reaguju na hemijske stimulanse. [3]
Taksonomija[uredi | uredi izvor]
Bombus hypnorum pripada rodu Bombus. Najbliži genetski rođaci su Bombus jonellus i Bombus sichelli.[4]
Rasprostranjenje i stanište[uredi | uredi izvor]
Bumbari drveća su rasprostranjeni širom Evrope i severne Azije. Uzimajući u obzir Balkansko poluostrvo, pretežno naseljavaju severozapadne delove Grčke ali se javljaju i na nekim delovima Srbije.[1] 17. jula 2001. godine je prvi put zapažen u Ujedinjenom Kraljevstvu te se od tog perioda veoma širi na toj teritoriji. [2] Najčešće naseljava staništa koja su u sklopu urbanih sredina. Često koriste kutije za ptice za pravljenje i sakrivanje svog gnezda. Prati i često zauzima skrivenija mesta kao što su rupe u zidovima ili na drveću velikih krošnji. Favorizuju šumska staništa, ali nikad ne borave u okolini biljaka koje su bogate uljima kao što su neke vrste iz porodice Brassicaceae. [5]
Ponašanje[uredi | uredi izvor]
Ponašanje im je veoma kompleksno u pogledu parenja i sastoji se od prilaza i koulacije. Prvi slučaj jeste ustvari sa prilaz mužjaka ženki ( kraljici ) gde je on proverava pomoću antene lebdeći iznad nje nekoliko sekundi. Ako se utvrdi da su iste vrste, mužjak će sleteti, proveriti ženku još jednom i ako je sve u redu krenuće sam proces parenja. Ženke vrste Bombus hypnorum mpgu da se pare 2 do 3 puta u životu, za razliku od nekih drugih vrsta čije se ženke pare jednom tokom svog života.[6] Sa aspekta ishrane za ovu vrstu je usko vezana porodica Rosaceae, tačnije vrste Crateagus monogyna i Prunus spinosa. [1]
Kolonije[uredi | uredi izvor]
Bumbar drveća ima jako kratak ciklus razmnožavanja. Sama gnezda početkom marta formiraju usamljene kraljice. One stvaraju same radnike ( radilice ), nove kraljice i mužjake. U zavisnosti od sezone je od kad do kad će trajati prvi ciklus, ali se pretežno uzima period od sredine maja pa sve do početka jula ( obimniji nastanak prve generacije ). Druga manja generacija dolazi u povoljnim godinama krajem leta. Što su veće kraljice, velje su i kolonije.[7] U koloniji postoje 3 radničke grupe, a to su: dominantni radnici, podređeni radnici i falsifikati. Dominantni radnici pokazuju silu prema drugima grizući i napadajući druge. To mogu da postignu i samim drugačijim mirisom, bez ikakve upotrebe sile. Tok razvoja larvi i kako će on teći zavisi od količine hrane koja im je data. Radnici imaju dosta kraći rok razvitka od kraljica. [8] Oko kolonija koje su one izgradile mogu nekada i da se zateknu mrtve kraljice, što je uzrok uzurpacije samih kolonije od strane neke druge nadmoćnije ili veće kraljice.[9]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Crowther, Liam P.; Hein, Pierre-Louis; Bourke, Andrew F. G. (septembar 2014). „Habitat and Forage Associations of a Naturally Colonising Insect Pollinator, the Tree Bumblebee Bombus hypnorum”. PLOS ONE. 9 (9): e107568. Bibcode:2014PLoSO...9j7568C. PMC 4178030
. PMID 25259579. doi:10.1371/journal.pone.0107568 .
- ^ a b Benton, Ted (2006). „Chapter 9: The British Species”. Bumblebees. London, UK: HarperCollins Publishers. str. 348—350. ISBN 978-0007174515.
- ^ Fonta, Caroline; Masson, Claudine (1984). „Comparative study by electrophysiology of olfactory responses in bumblebees (Bombus hypnorum and Bombus terrestris)”. Journal of Chemical Ecology. 10 (8): 1157—1168. PMID 24318903. S2CID 30323213. doi:10.1007/bf00988546.
- ^ Koulianos, Stella; Schmid-Hempel, Paul (mart 2000). „Phylogenetic Relationships among Bumble Bees (Bombus, Latreille) Inferred from Mitochondrial Cytochrome b and Cytochrome Oxidase I Sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 14 (3): 335—341. PMID 10712839. doi:10.1006/mpev.1999.0621.
- ^ „Common bumblebees:Tree bumblebee Bombus hypnorum”. Bumblebee Conservation Trust. BCT. Arhivirano iz originala 4. 7. 2013. g. Pristupljeno 30. 6. 2013.
- ^ van Honk, C. G. J.; Velthius, H. H. W.; Röseler, P. F. (jul 1978). „A sex pheromone from the mandibular glands in bumblebee queens”. Cellular and Molecular Life Sciences. 34 (7): 838—839. S2CID 39943444. doi:10.1007/bf01939651.
- ^ Brown, M. J. F.; Schmid-Hempel, R.; Schmid-Hempel, P. (2003). „Queen-controlled sex ratios and worker reproduction in the bumble bee Bombus hypnorum, as revealed by microsatellites” (PDF). Molecular Ecology. 12 (6): 1599—1605. PMID 12755887. S2CID 12514187. doi:10.1046/j.1365-294x.2003.01840.x. hdl:2262/24919 .
- ^ Strambi, Alain; Strambi, Colette; Röseler, Peter-Frank; Röseler, Ingenorg (1984). „Simultaneous determination of juvenile hormone and ecdysteroid titers in the hemolymph of bumblebee prepupae (Bombus hypnorum and B. terrestris).”. General and Comparative Endocrinology. 55 (1): 83—88. PMID 6745633. doi:10.1016/0016-6480(84)90131-x.
- ^ Paxton, R. J.; Thorén, P. A.; Estoup, A.; Tengö, J. (2001). „Queen–worker conflict over male production and the sex ratio in a facultatively polyandrous bumblebee, Bombus hypnorum: the consequences of nest usurpation”. Molecular Ecology. 10 (10): 2489—2498. PMID 11742549. S2CID 89447898. doi:10.1046/j.0962-1083.2001.01377.x.
