Спори филтери за пречишћавање воде
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/30/Filtry_Warszawskie_przy_ul._Koszykowej_81_w_Warszawie%2C_Hala_Filtr%C3%B3w_Powolnych.jpg/250px-Filtry_Warszawskie_przy_ul._Koszykowej_81_w_Warszawie%2C_Hala_Filtr%C3%B3w_Powolnych.jpg)
Спори филтери за пречишћавање воде или површинско пречишчавање своју функцију обављају филтрирањем воде кроз биолошку опну коју образују микроорганизми на површини филтерског слоја. Одлика ових филтера је велико смањење мутноће и велики проценат задржавања бактерија (од 98 до 99%).[1]
Поступак[уреди | уреди извор]
Поступак спорог пречишћавање воде у овим филтерима који се примењује за филтрирање некоагулисане воде која садржи ниску мутноћу (ретко преко 8°НТУ) и која није хемијски третирана, заснива се на:[2]
Спори филтери за пречишћавање воде који се користе за кондиционирање воде која није хемијски третирана, остварују следеће ефекте:
Ефекат таложника — заснованог на таложењу и агломерацији честица у међупросторима филтерске испуне.
Ефекат сита — заснован на механичком задржавању честица, које су крупније од међуразмака зрнаца филтерске испуне.
Електростатички ефекат — заснован на електростатичким променама услед контакта супротно набијених јона, што доводи до хемијских промене на третираној води.
Биолошки ефекат — заснован на активност микроорганизама који живе на филтерској испуни и у њеној унутрашњости.
Брзина филтрирања[уреди | уреди извор]
Ови филтери раде на малим брзинама филтрирања, која је обично од 0,1 до 0,3 m/h (≈ 2 до 10 m/d) и на протоку до 1.000 m3/дан. За јако загађене воде користи се брзина од 2 m/d, а за релативно чисте воде 10 m/d.
Површина филтера[уреди | уреди извор]
Површина филтера зависи од потребне дневне количине воде и брзине филтрирања и одређује се по формули:
- А = Q/v
где је:
- А - површина филтера (m2),
- Q - максимална дневна количина воде (m3/d),
- v - брзина филтрирања (m/d).
Како је овим филтерима потребна велика површина, то утиче на њихове релативно високе инвестиционе трошкове.
Врста испуне[уреди | уреди извор]
Филтерска испуна спорих филтера, је од песка или шљунка и ситније је гранулације него код брзих филтера, а простор изнад испуне димензионише се тако да обезбеди задржавање воде 3 до 15 часова, како би дошло до таложења крупнијих честица, али и међусобног спајања ситнијих.
Филтерска испуна мора бити чврста, не сме у себи садржати глину, прашину, труње и друге нечистоће.
- Крупноћа и ефективни пречник песка
Крупноћа песка и његова гранулација (униформност) морају бити унутар одређених граница како би се постигао правилан однос између ефикасности филтрирања и хирдауличких карактеристика филтера.
Ефективни пречник песка (def) или тзв. 10%-тна крупноћа треба да се креће између 0,25 и 0,35 mm, како би до 10% по тежини укупне количине песка може проћи кроз сито са отворима рупица од 0,35 mm у пречнику. Ако пречник отвора сита кроз који може да проде 60% по тежини песка означимо са d60, онда се однос d60/ def = K назива коефицијент униформности, који за дати случај треба да се креће у границама 2,5 - 3,5.
- Дебљина слоја песка и шљунка
Дебљина слоја песка креће се од 60 - 120 cm, и лежи на слоју шљунка 30 - 45 cm.
- Пречник шљунка
Пречник шљунка варира од око 5 cm на дну, до око 4 mm или мање на врху. Шљунак се најчешће поставља у шест слојева, сваки 5 - 7,5 cm дебљине.
- Слој воде
Слој воде изнад песка износи 100 - 150 cm.
- Биолошка опна
Под утицајем дневног светла на површини испуне (10 - 12 mm) образује се танак слој (биолошка опна) од претежно органског материјала са садржајем:
- алги, које за своју исхрану троше угљен-диоксид, нитрате и фосфте из воде, и обогаћују је раствореним кисеоником.
- протозоа, бактерија, бактериофага и други живи организми који учествују у кондиционирању воде уклањањем амонијака, фенола, детерџената, бактерија и боје.
Конструкција[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/89/Slow_sand_filter_EPA.jpg/250px-Slow_sand_filter_EPA.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Vsakovac%C3%AD_n%C3%A1dr%C5%BEe_um%C4%9Bl%C3%A9_infiltrace_v_%C3%9AV_K%C3%A1ran%C3%BD.jpg/250px-Vsakovac%C3%AD_n%C3%A1dr%C5%BEe_um%C4%9Bl%C3%A9_infiltrace_v_%C3%9AV_K%C3%A1ran%C3%BD.jpg)
Спори филтери су објекти, израђени од армираног бетона са правоугаоном или округлом основом, са испуном, и филтерским засипом који се попуњава чистом водом одоздо према горе ради уклањања ваздуха.
Сирова (необрађена) вод се доводи на филтер и у њему филтрира одозго према доле. Док филтер не „сазри“, односно док не достигне довољну дебљину, прве количине профилтриране воде морају се одвести, посебним цевоводом, у канализацију.
Обично се праве најмање два филтерска поља у једном објекту за пречишћавање воде.
Добра страна и мане[уреди | уреди извор]
- Добре стране
Добра страна спори филтера је велика ефикасност и веома једноставно одржавање.
- Мане
Мана спирих филтера су:
- заузимање велике површине земљишта,
- велики почетни трошкови и до два пута већи од брзих филтера.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Др.Мунир Јахић, Урбани водоводни системи, Удружење за технологију воде и санитарно инжењерство, Београд, 1988.
- Др. Мунир Јахић, Припрема воде за пиће, Пољопривредни факултет, Нови Сад, 1990.