Урбанистички план

С Википедије, слободне енциклопедије
Графичка шема Детаљног урбанистичког плана насеља (урбано подручје А) поред аеродрома града Скопља, Северна Македонија

Урбанистички план је документ којим се усмерава и регулише организација простора у насељима.

Основни принципи урбанистичког планирања су:

  • просотрна организација насеља којом се остварују квалитетнији услови живота
  • очување и унапређење традиције градитељства и створених вредности насеља
  • допуна постојећих и стварање нових урбаних вредности
  • обнова и реконструкција историјских и амбијенталних целина
  • очување земљишта погодног за пољопривреду, природних вредности и животне средине тог насеља, суседног насеља и региона
  • усклађеност изградње инфраструктуре и грађевинског земљишта које опслужује

Три врсте урбанистичких планова су:

  • генерални урбанистички план (ГУП) – даје стратешке правце развоја за насеља са статусом града, од 2009. године у Србији ова врста урбанистичких планова не спроводи се директно
  • план генералне регулације (ПГР) – одређује намену земљишта и елементе регулације за урбана и већа рурална насеља или туристичке комплексе, спроводи се директно
  • план детаљне регулације (ПДР) – одређује намену земљишта и елементе регулације за специфичне делове насеља или грађевинског подручја, спроводи се директно

Урбанистички планови са директним сповођењем садрже поделу одређеног насеља на зоне за које се одређују правила уређења и грађења унутар зоне. Урбанистички планови који се спроводе директно представљају основ за издавање локацијских услова на основу којих се добија грађевинска дозвола.

Правила уређења одређују: постројења, објекте и мреже инфраструктуре и услове за прикључење нових објеката, посебне захтеве, услове и прописе за издавање одобрења за изградњу, амбијнталне целине од културно-историјског или урбанистичког значаја, локације прописане за даљу планску разраду, заштиту животне средине, основне мере безбодности људи од непгодоа, пожара итд.

Правила грађења одређују: врсту и намену објеката који се могу градити, положај објеката који треба да се граде, дозвољену спратност, међусобну удаљеност и изглед објеката, услове и начин приступа грађевинској парцели и простор за паркирање возила, услове заштите суседних објеката, обнову и реконструкцију објеката итд.

Урбанистички планови садрже карте на којима је представљена подела на зоне и представљено је постојеће и планирано стање простора према различитим наменама. Размера у којој се раде карте је ситнија за опште урбанистичке планове (до 1:20 000), а крупнија за регулационе планове (1:500 – 1:5000).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Генерални план Београда [1]
  • Генерални план Крагујевца [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (19. август 2010)
  • Регулациони планови у Београду [3]
  • Регулациони планови у Крагујевцу [4]