Просторно планирање

Из Википедије, слободне енциклопедије

Просторно планирање се бави организацијом, уређењем и опремањем неког простора како би становници тог простора квалитетније живели.

Европска повеља о просторном планирању из 1983. године са Европске конференције министара просторног планирања (ЦЕМАТ) [1] која се те године одржавала у шпанском граду Торемолинос дефинише просторно планирање на следећи начин:

Садржај 1 Нивои планирања 2 Просторно планирање у Републици Србији 3 Просторно планирање у Републици Српској 4 Референце 5 Спољашње везе

[уреди] Нивои планирања

Просторно планирање се спроводи на различитим просторним нивоима и то су:

• локални,
• регионални и
• државни.

Ова три нивоа су регулисана националним законодавством.

На међународном нивоу се могу издвојити:

• транснационални,
• континентални и
• светски ниво.

Континентални ниво у Европи је у надлежности Савета Европе (ЦЕМАТ) и Европске уније (Дирекција за регионалну политику Европске комисије) [2]. На континеталном нивоу, у Европи, постоји неколико референтних докумената из области просторног планирања: ППРЕУ из 1999. године и Територијална агенда из 2007. године. Неки значајан документ из области просторног планирања је резултат сваке од ЦЕМАТ-ових конференција које се одржавају сваке треће године почевши од 1970.

На светском нивоу неке организације Уједињених нација се баве проблемима просторног планирања – УНДП, УН Хабитат, УНЦРД. Прекограничне и интеррегионалне активности у области просторног планирања имају за циљ сарадњу локалних заједница на међународном нивоу при чему се прекограничне активности односе на области у билизини граница, док се интеррегионалне активности односе на сарадњу географски међусобно удаљених области које немају заједничку границу.

[уреди] Просторно планирање у Републици Србији

Ресорни закон у Србији је Закон о планирању и изградњи из 2003. године, Службени гласник 47/03, са изменама и допунама из 2006. године, Службени гласник 34/06. Овим законом је основана Републичка агенција за просторно планирање [3], а као врсте планова су дефинисани следећи плански документи:

• Стратегија просторног развоја Србије,
• шеме просторног развоја,
• регионални просторни планови,
• просторни планови подручја посебне намене,
• просторни планови општина и
• урбанистички планови.

Претходни закон о просторном планирању из 1995. године је на републичком нивоу предвидео израду Просторног плана републике Србије који је донесен 1996. године^[1]. Овај документ је замењен Стратегијом просторног развоја Србије у закону из 2003. године.

[уреди] Просторно планирање у Републици Српској

Ресорни закон у Републици Српској је Закон о уређењу простора из 1996. године, допуњен 2002. године, Службени гласник 84/02. Просторни планови дефинисани овим законом су:

• Просторни план Републике Српске,
• просторни план подручја и
• просторни план општине.

Одлуком Владе Републике Српске из фебруара 1993. године Урбанистички завод Републике Српске [4] у Бањалуци проглашен је институцијом од националног заначаја за просторно планирање.

[уреди] Референце

1. ^ Просторни план Републике Србије, Д. Перишић, М. Вујошевић, К. Петовар, Службени гласник Републике Србије, Београд, јун 1996. ISBN 86-7549-056-9

2. Бранислав Пиха, Основе просторног планирања, ПФВ, Београд, 1979.
3. Димитрије Перишић, О просторном планирању, ИАУС, Београд, 1985.
4. Милан Вреск, Град у регионалном и урбаном планирању, Школска књига, Загреб 1990.
5. Борислав Стојков, Методе просторног планирања, Географски факултет, Београд 2000.
6. Анте Мариновић-Узелац, Просторно планирање, Дом и свијет, Загреб 2001.
7. Дејан Ђорђевић, Увод у теорију планирања, Географски факултет, Београд 2004.

[уреди] Спољашње везе

• Асоцијација просторних планера Србије [5]
• Републичка агенција за просторно планирање [6]
• Инжењерска комора Србије - секција планера [7]
• Цемат – Европска конференција министара просторног планирања – Савет Европе [8]
• Инфорегио – регионална политика Европске уније [9]
• Еспон – Европска мрежа за посматрање просторног планирања [10]