Ћелатор

С Википедије, слободне енциклопедије

Ћелатор је термин којим су, у средњовековној Србији, означавани сиромашни сељаци којима је на манастирским властелинствима било поверено старање о ситној стоци и прерада вуне[1].

На поседима манастира Бањске меропсима је било забрањено да се без игумановог знања жене влахињама и да прелазе у влахе[2]. Од влаха војника ћелатори су се разликовали по томе што их је било више и што су били сиромашнији, али им је део обавеза био једнак. И једни и други су учествовали у транспортној служби, преносили су сир с планине до манастирског газдинства, затим по товар жита, вина, соли и других потреба, а пратили су и игумана кад је ишао на пут. Пошто манастиру нису могли да дају готове производе, ћелатори су прерађивали црквену вуну и од ње ткали вунене покриваче и клашње, и то сваки од њих по једну поставу. Ако би прерадили више од тога, готове производе су делили напола. На Бањском властелинству власи ћелатори су чували и напасали овце и стригли вуну, а у зла времена заједно с онима из категорије војника одлазили су код оваца[3].

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Стојан Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Београд 1912. | PDF”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-26. 
  2. ^ „Закон светог Симеона и светога Саве - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА”. istorijskabiblioteka.com. Приступљено 2023-09-26. 
  3. ^ „Ћелатор - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА”. istorijska-biblioteka.wikidot.com. Приступљено 2023-09-26.