Абд ел Рахман ибн Халид

С Википедије, слободне енциклопедије

Абд ел Рахман ибн Халид (616–667) (арапски: عبدالرحمن بن خالد‎) био је син Халида ибн Валида.

Алијева период (656-661)[уреди | уреди извор]

Абд ар-Рахман ибн Халид се борио против Алија као генерал под Муавијом у бици код Сифина, док се његов брат Мухаџир ибн Халид борио против Муавије на Алијевој страни у истој борби и био је убијен. Абд ар Рахман ибн Халид је био и део Омајадске војске која је 664. опколила Константинопољ.