Алија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Алија (вишезначна одредница).
Алија ибн Аби Талиб

Alī.png

Пуно име Алија ибн Аби Талиб
Датум рођења између 598. и 600.
Место рођења Мека
Датум смрти 27. јануар 661.
Место смрти Куфа (Ирак)
Гроб Џамија Имама Алија (Наџаф, ИРК)
Претходник/ци Мухамед
Наследник/ци Хасан ибн Али
Порекло и породица
Отац Абу Талиб
Мајка Фатима бинт Асад
Алија

Алија ибн Аби Талиб или Алија (арап. علي بن أﺑﻲ طالب)‎ (25. мај 600. или 16. март 59927. јануар 661) се сматра код сунита четвртим од четири праведна калифа. Шиити га сматрају првим имамом и првим правим калифом. Алија је био Мухамедов рођак, а касније је оженио Мухамедову ћерку Фатиму. Алија је први мушки који је прихватио ислам. Био је калиф од 656. до 661., а шиити га сматрају имамом од 632. до 661.

Рођење[уреди]

Рођен је у Хијаз регији средишње западне Арабије. Када је Алијина мајка била трудна имала је чудне снове. Уласком у светилиште у Меки десили су се чудни догађаји са зидовим светилишта, па наводно није могла три дана да изађе одатле. Трећега дана је изашла са Алијом у наручју.

Рани живот[уреди]

Алијин отац Ебу Талиб је био шеик значајне гране племена Курејш и био је Мухамедов ујак. Када је Мухамед остао без родитеља, а касније и без деде Ебу Талиб га је узео себи. Алија је био млађи од Мухамеда. Када је Мухамед по први јављао о божјем надахнућу Алија је имао 10 година. Алија је веровао Мухамеду и почео је да верује у ислам. Алија је чрсто стајао уз Мухамеда током кажњавања муслимана у Меки. Алија је 622. ризиковао свој живот и спавао у Мухамедовом кревету и претварао се да је Мухамед да би спречио атентаторе да убију Мухамеда, а и да би омогућио Мухамеду да побегне. Када је Мухамед побегао из Меке Алија је остао и ризиковао је свој живот да би спровео Мухамедова упутства да свим власницима врати све оно што су Мухамеду дали да им чува на сигурном.

Алија у Медини[уреди]

Прва мала заједница муслиманских емиграната у Медини била је јако сиромашна. Нису имали земље, ни кућа и живели су од милостиње коју би добили од оних који би прешли на ислам. Алија је делио све тешкоће са заједницом. Алија је учествовао у свим биткама сем једне. Заједно са Мухамедом у тим биткама се борио за ислам. Први пут се истакао као ратник у бици код Бадра 624. Ту је убио 20 или 22 непријатеља. Истакао се и у бици код Ухуда, као и у многим другим биткама, где је користио свој расцепљени мач Зулфикар. У тој бици је убио двојицу носача застава, па је тиме ослабио морал паганске војске, а ојачао морал муслимана.

Зулфикар, представа Алијинога мача

Мухамедово проглашење наследника[уреди]

Када се са хаџилука враћао у Медину Мухамед је 10. марта 632, одржао говор у коме је нагласио да је Алија његов наследник. Аутентичност изјаве је спорна. Сви шиити верују да је то тачно, а само део сунита верује да је то тачно.

Смрт Мухамеда[уреди]

Мухамед је био нешто болестан 632. и изгледало је да се опоравио. Отишао је на молитву у џамију, а када се вратио брзо је умро. Док су Алија и Мухамедова блиска породица прали и припремали мртво тело за сахрану, мала група одабраних је гласањем прогласила Абу Бакра за Мухамедова наследника тј. за првога калифа. Према сунитском тумачењу Мухамед је умро и није одредио наследника, па је наследник, калиф одабран гласањем. Шиити сматрају да је Мухамед одредио Алију за наследника и да је то много пута свима рекао. Због тога није одмах дошло до поделе, јер се Алија није борио против изабранога калифа. Шиити нису прихватали ни Абу Бакра ни два следећа калифа Омера и Османа. Сунити тврде да је Алија то прихватио и подржавао такву власт, а шиити да се дистанцирао.

Калифат[уреди]

Алија је постао калиф 656. након што је калиф Осман настрадао у побуни. Алија је посмењивао провинцијске гувернере, који су углавном били Османови рођаци. Заменио их је поверљивим помоћницима. Главни град је преселио из Медине у Куфу у Ираку. Алија је убијен у атентату у граду Куфа док је држао јутарњу молитву у џамији. Убиле су га Хариџије, муслиманска секта која се успротивила његовом прихватању арбитраже у спору против Муавије, војсковође и зачетника Омејадске династије, који је желео да га свргне са власти.

Шиити верују да се Алијин гроб налази у џамији у Наџафу

Алијин гроб[уреди]

Многи шиити верују да Алија није желео да му непријатељи обешчасте гроб и да је зато тражио да га тајно сахране. Према једној причи ставили су га мртвог на камилу и тамо где је камила поклекла био му је гроб. Већина шиита верује да је Алија сахрањен у Наџафу, па је око његовога гроба настала џамија имама Алије.

Потомци[уреди]

Два Алијина сина са Фатимом су Хасан ибн Алија и Хусеин ибн Алија. Хасан није прихватио калифат да не би изазвао крвопролиће, док се млађи Хусеин одазвао позиву становника Ирака да их ослободи неправедних намесника и погинуо у борби код Кербеле у Ираку. Хасан је обожаван од шиита као други имам, а Хусеин као трећи имам. Позивајући се на једну Мухамедову изреку забележену у чувеној збирци коју је саставио Ел Бухари, према којој ће бити "дванаест принчева, а сваки из племена Курејш", данашњи већински тзв. дуодецимални шиити следе дванаест имама који су потекли од Алије и Фатиме:

1. Ебу-л-Хасан Али „Ел-Муртада“ ибн Еби Талиб (600-661);

2. Ебу Мухамед Ел Хасан Ел Муџтеба (625-670);

3. Сејид ел-шухада Ебу Абдилах Ел Хусеин (626-680);

4. Ебу Мухамед Али Зејн Ел Абидин ибн Хусеин (659-713);

5. Ебу Џафер Мухамед Ел Бакир ибн Али (677-733);

6. Ебу Абдилах Џафер Ел Садик ибн Мухамед (702-765);

7. Ебу Хасан Ел Евел Муса Ел Казим ибн Џафер (746-799);

8. Ебу Ел Хасан Ел Сани Али Ел Рида ибн Муса (765-818);

9. Ебу Џафер Ел Сани Мухамед Ел Таки Ел Џевад ибн Али (811-835);

10. Ебу Ел Хасан Ел Салис Али Ел Наки Ел Хади ибн Мухамед (827-868);

11. Ебу Мухамед Ел Хасан Ел Аскери ибн Али (846-874);

12. Ебу Ел Касим Мухамед Ел Махди ибн Хасан (869- ).

Остали Алијини потомци који потичу од ових имама називају се шерифи или сејиди, што означава племенито порекло. Мухамедови потомци су поштовани и од сунита и од шиита. Многи познати муслимани тврде да воде порекло од Мухамеда.

Чувени цитати[уреди]

  • Похлепа је стално ропство
  • Нема богатства као што је образовање и нема сиромаштва попут незнања
  • Нека ти твоје дело буде твој пријатељ, а жеља непријатељ.[1]
  • Уколико вам узвишени Бог подари благодат, захвалите, а уколико вас искуша са тешкоћама, будите стрпљиви.[1]
  • Уистину никад нећеш стићи до онога што желиш, осим ако будеш стрпљив према ономе што желиш.[1]
  • Када год код неког угледаш добар морал, очекуј од њега и остале врлине.[1]

Али је аутор дела Стаза речитости (Нехџ-ул-белага) у коме се налазе његове изреке, политички говори и савети верницима о смерном и богобојазном животу. Сматра се да је он оснивач арапске граматике, а чувени Ебу Ел Есвед Ел Дуали био је његов ученик.

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г Hadisi od ehlul bejta, Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Сунитска биографија[уреди]

Шиитска биографија[уреди]